Pariz očima Vudija Alena

Ali čak i bez starih kola, te magične dvadesete nije ni danas teško pronaći u Parizu.

Uprkos čuvenoj Hemingvejevoj izreci da je Pariz "pokretni praznik", grad jedva da se promenio za 150 godina. Bulevari iz 19. veka Barona Hausmana i dalje marširaju gradom, svaki savršeno usaglašen sa pojedinim spomenikom. Uz njih se gnezde uličice starijeg Pariza, ispresecane ponekom frivolnošću u art deco stilu ili sramotno ružnom građevinom iz sedamdesetih.

Poseta nekim lokacijama koje je zabeležila Vudijeva kamera - poput gastronomskih hramova kao što su Le Grand Vefour na desnoj, odnosno Laperouse na levoj obali Sene - zahteva rezervaciju i dubok džep.

Ali druge atrakcije, kao i neki skriveni dragulji sa atmosferom starog Pariza, pristupačni su svima. No, nemojte praviti planove unapred.

Most Aleksandra III (Beta)

Samo upijajte atmosferu lutajući levom obalom Sene, umetničkom i intelektualnom srcu grada i živopisnom središtu Vudijevog Pariza.

A onda uđite u Deyrolle u Rue du Bac 46, nekoliko koraka udaljenog od istoimenog metroa. Samo u Parizu veština punjenja životinja može da posluži kao izvor inspiracije umetnicima i da ih drži na okupu.

Deyrolle, osnovan 1831, ispunjen je istorijom i magijom.

Počećete da razumevate eklektični ambijent koji je hranio duše „Izgubljene generacije" američkih pisaca od Ficdžeralda do Hemingveja i umetnika poput Pikasa, Modiljanija i ostalih.

Foto: Beta

Popnite se stepenicama do čudesne menažerije i - neke druge dimenzije. Dočekaće vas lav koji se odmara, glave jelena, los i druga stvorenja iz džungle. A onda i veličanstveni beli medved koji je imao nezaboravnu epizodu u filmu, na soareu kod Zelde Ficdžerald.

Vlasnik princ Luj Alber de Broj (Louis Albert de Broglie) je moderni plemić koji čuva zaveštanje Deyrollea ali radi i na zaštiti životinja, prenoseći poruku o održivom razvoju. On ističe da su sve preparirane životinje izložene kod njega umrle prirodnom smrću u zoo-vrtovima, cirkusima i sličnim mestima.

Iako su cene životnja visoke, ima suvenira koje posetilac može sebi da priušti, od knjiga do baštenske "kozmetike".

Trg Trokadero (Beta)

Ako krenete Bulevarom Saint-Germain do Saint-Germain des Pres, videćete pregršt čudesnih književnih kafića. Skrenite levo naniže ka Seni, ulicom Bonaparte ili se izgubite u krivudavim uličicama negde usput. U nekom trenutku siđite na kej.

Nedaleko od metro stanice Saint Michel, u 5. arondismanu, u ulici Rue de la Bucherie 37, nalazi se Shakespeare and Company.

Ova prodavnica je samo usput zabeležena u Alenovom filmu, ali vi se možete zavaliti, sa dobrom knjigom u ruci, i odmoriti noge i dušu sve do 23 časa u nekada omiljenom sastajalištu Hemingveja. Ficdžeralda i Džojsa.

Foto: John Pardolta / flickr

Originalni dom legendarne pokroviteljke književnosti Silvije Bič, magnet za pisce sa engleskog govornog područja, bio je u Rue de l'Odeon 27, nedaleko od Rue de Fleurus, gde je Gertruda Štajn, spisateljica, umetnički kolekcionar i bliska Pikasova prijatljica živela sa svojom ljubavnicom.

Shakespeare and Company dobio je drugi život 1951. i tu možete naći polovne knjige na zidovima, podovima, nagomilane bez određenog reda. „Moj otac kaže da je ovo socijalistička utopija maskirana kao knjižara”, kaže Silvija Vitman, čiji je otac preuzeo radnju od Bičove.

Ovde je promet uvek veliki, ali Vitmaova ne zna da li je Vudijev film kriv za nove goste. „Mnogi su čuli da je ovo uvrnuto mesto, ali za mene je prava bajka”, kaže ona.

Krećući se dublje ka levoj obali dolazite do Rue de la Montagne-Sainte-Genevieve, jednu od najstarijih ulica Pariza.

Uprkos istoriji koja datira još iz antike, ulica je danas skoro neprimetna - sve dok ne stignete do njenog kraja. A na vrhu uzbrdice kaldrma vas vodi do crkve, Saint-Etienne du Mont, čiji je prvi kamen temeljac položen u 12. veku.

Foto: besopha/flickr

Tu je Alenov junak Gil, čekajući na stepenicama crkve, prvi put otputovao u prošlost u Pariz svojih snova, bezbrižan haotičan svet kreacije. Uz obližnji Panteon, gde je Francuska sahranila svoje heroje, zaista se osećate kao da ste u carstvu velikana.

Tražeći Hemingveja

Marion Kotijar i Oven Vilson u filmu 'Ponoæ u Parizu'

Pekara u Rue Notre-Dame des Champs, prekoputa prvog doma Hemingveja, sada je azijska prodavnica, a pilana iznad koje je pisac živeo sa prvom suprugom i detetom odavno je nestala.
Ali još uvek možete da odete do stražnjih stepenica, kroz prodavnicu, i do bulevara Montparnasse, prođete pored broja 159 (nekada Hôtel Venitia) i stignete do niza poznatih kafea.

Tu je Closerie, Ernestova omiljena „kancelarija", sa terasom u puzavicama, barom od mahagonija i osvetljenjem pod kojim nijedan pisac danas ne bi mogao da radi. Na meniju se nalazi i filet de boeuf Hemingway.

La Coupole, nekada najveći bar u Evropi, čudna je mešavina veličanstvenog i kitnjastog, sa stupcima koje su, u naknadu za piće, oslikali umetnici i kupolom prekrivenom šokantno ružnim naučno-fantastičnim scenama.

Legenda kaže da je Hemingvej ovde plesao sa Žozefinom Bejker, ne shvatajući da nije imala ništa na sebi ispod krznenog kaputa. Afro-američka šansonjerka bila je čest gost, baš kao i Man Rej i Pikaso.

Iza ugla je neugledni italijanski restoran, Auberge de Venise, nekadašnji Dingo klub u kojem su se upoznali Hemingvej i Ficdžerald i provodili vreme, kako će F.S.F. kasnije opisati „uz hiljadu pijanki i bez ikakvog rada".