Čovek se igra boga - Modifikovan ljudski embrion

Istraživači predvođeni Đunđijem Hangom sa Univerziteta Jat-sen u Guangdžou objavili su prvi rad o menjanju DNK ljudskih embriona.

Pionirsko istraživanje je kontroverzno uprkos tome što je sprovođeno na oštećenim embrionima koji se nikad ne bi mogli razviti u čoveka.

Naime, mnogi naučnici veruju da je ovo začetak ljudskog inženjeringa koji bi mogao da promeni tok evolucije naše vrste.

Kako je takav rad mogao da prođe nezapaženo? Objavljen je 11. aprila u manje poznatom internet-magazinu “Protein and Cell”, nakon što je odbilo da ga objavi više renomiranih stručnih časopisa, poput “Scence” i “Nature”, delimično zbog toga što je studija neetična.

To odbijanje je pokazatelj velike podele u svetu naprednog genetskog istraživanja: naučnici su otkrili moćan novi alat, ali su nesigurni po pitanju toga gde ih on može odvesti.

CRISPR: Nova tehnika

Ideja koja je u srži medicinske genetike vrlo je jednostavna, iako su detalji vrlo složeni. Kopije jedinstvenog genetskog koda u obliku DNK prisutne su u gotovo svakoj ljudskoj ćeliji.

Ljudi koji pate od genetskih poremećaja imaju mutacije gena, odnosno izmešana “slova” u njihovoj DNK. Naučnicima je cilj da leče genetske poremećaje tako što će popraviti sam gen.

Oni su u poslednjih nekoliko godina razvili moćan metod izdvajanja defektnih nizova DNK i zamene za zdrav. Tehniku je MIT Technology Review nazvao “najvećim biotehnološkim otkrićem veka”, a Hangov tim je uz pomoć toga sproveo CRISPR istraživanje.

Tehnika je razvijena praćenjem borbe između bakterija i virusa. Tako su istraživači otkrili da bakterije koriste CRISPR nizove gena, kao biološko oružje, kako bi zapamtili, detektovali i rasparčali neprijateljske viruse.

Nedugo posle ovog otkrića, naučnici su uspeli da modifikuju tehniku tako da ciljaju genetske sekvence kod drugih živih ćelija.

Hangov tim nije testirao tu tehniku na zdravim ljudskim embrionima, nego na onim kod kojih razvoj nije tekao očekivanim tokom, a nastali su prilikom in vitro oplodnje.

Tim je ubrizgao CRISPR sekvence u 86 embriona koje su ciljale gene odgovorne za poremećaj krvi beta talasemiju.

Čak 71 embrion preživeo je 48-časovni period, koliko je CRISPR terapiji trebalo da deluje, a 54 je moglo biti genetski testirano.

Samo kod 28 otklonjene su defektne sekvence, a još manji deo od toga uspeo je da “primi” zdrave gene.

Ono što još više brine u ovoj tehnici je to što je u nekim slučajevima greškom izazvala mutacije u drugim delovima genoma.

“Ako želite da ovaj zahvat obavljate na zdravim embrionima, morate imati uspešnost od gotovo sto procenata”, rekao je Hang.

“Zato smo stali. I dalje mislimo da je ova grana nauke nedovoljno razvijena.”

Klizav teren

Foto: Thinkstock

Zagovornici genetskog inženjeringa obično u vidu imaju potencijalne koristi od takvih vidova upravljanja genima, poput eliminisanja određenih naslednih bolesti. Međutim, protivnici ukazuju na opasnosti od potencijalnih grešaka u genetskom inženjeringu, ali i društvenih problemima koje može izazvati takav vid “lečenja”.

To su i razlozi zbog kojih mnoge zemlje zabranjuju genetsko modifikovanje sperme, jajnih ćelija i embriona.

“Čak i nedvosmisleno terapeutske intervencije u jednom trenutku mogle bi poći putem unapređenja gena”, upozorila je grupa naučnika u radu objavljenom u magazinu “Nature”, misleći na sistem koji bi na kraju mogao dovesti do eugenike i društva sličnog onom u filmu “Gataka”.

Međutim, možda su već zakasnili sa takvim apelima. Barem četiri grupe naučnika u Kini trenutno rade na modifikaciji ljudskih embriona, pa čak i stručnjaci sa Harvarda i barem jednog centra u Bostonu.