Ateisti i vernici imaju drugačiji mozak?

O ovome je pisao Endru Njuberg, direktor istraživanja u Centru za integrativnu medicinu pri Univerzitetu i bolnici Tomas Džeferson u Filadelfiji u najnovijem broju časopisa Scientific American Magazine.

Druga studija otkriva da oni koju su doživeli „drugo rođenje“ imaju manji hipotalamus koji se povezuje sa emocijama i pamćenjem.

Ipak, ove tvrdnje je teško predstaviti jer nije sasvim jasno da li veći frontalni režan i manji hipotalamus utiču da osoba bude religiozna ili upravo ta pobožnost podstiče razvoj određenih moždanih regija.

Razlilitim eksperimentima je pokušano da se utvrdi da li vera u Boga uzrokuje iste moždane promene kao vera u nešto drugo. Za sada se smatra da razmišljanje o Bogu može da aktivira iste delove mozga kao i razmišljanje o, na primer, avionu, prijatelju ili svetiljci.

Jedno istraživanje je pokazalo da kada se religiozni ljudi mole Bogu, angažuju iste delove mozga kao i da razgovaraju sa nepoznatom osobom. Drugim rečima, u njihovom mozgu Bog je podjednako realan kao i bilo koja druga osoba ili predmet.

Naučnici napominju i da religiozni mozgovi luče više dopamina, hormona povezanog sa pažnjom i motivacijom. Vernici su skloniji sposobnosti da vide lica ili reči na ekranu čak i kada nisu prikazani, za razliku od skeptika koji često ne vide stvari čak i kada su jasno pred njima.

Trenutno ne postoji dovoljno dokaza da bi se sve tvrdnje povezale. Sigurno je da postoji jasna razlika između mozga vernika i ateista, ali razlozi za to tek treba da budu istraženi.