Beogradski muzej astronomije

Tek što smo prošli kroz veliku gvozdenu kapiju, naišli smo na radnike koji su posle duge zime pokušavali da očiste opalo granje, izbrišu staze, uklone raspalo lišće i park dovedu u pristojno stanje. Na prvi pogled kompleksom dominira upravna zgrada i velika kupola paviljona gde je smešten najveći teleskop koji opservatorija poseduje. Veliki refraktor, kako teleskop drugačije nazivaju, ima objektiv prečnika 65 centimetara i jedan je od najvećih teleskopa te vrste u svetu, u svojoj kategoriji četvrti ili peti.

Njime kada je vedro mogu da se vide Jupiter, Venera, Mars, najsjajnija zvezda Sirijus, Orionovo sazvežđe... Saturn, posmatran ovim teleskopom, nije veći od veličine nokta, ali se zato na Mesecu može videti mnogo više detalja nego što to može golim okom. Postoji nekoliko meteorskih rojeva, poznatijih u narodu kao zvezdana kiša kroz koje zemlja prolazi svake godine u određeno vreme. Tako u avgustu mogu da se vide Leonidi, a u septembru Perseidi.

Nažalost, ova opservatorija nije otvorena za javnost iz prostog razloga što zbog svetlosnog zagađenja nije više moguće posmatrati nebo.
– Grad nas je progutao. Iz tog teleskopa danas nisu moguća bilo kakva precizna posmatranja. Zvezde se najbolje vide sa visokih planina, pa smo mi već preduzeli korake da astronomsku stanicu izmestimo na planinu Vidojevica, udaljenu 20 kilometara od Prokuplja. U planu nam je nabavka i većeg teleskopa kroz koji će moći da se obavljaju astronomska posmatranja – priča Zoran Knežević, direktor opservatorije i naučni saradnik SANU.

Muzej u pripremi

Trenutno je, kaže on, u toku sređivanje prostora i postavke za astronomski muzej. U njemu bi trebalo da bude izložena vredna kolekcija durbina, teleskopa i ostalih astronomskih instrumenata koji datiraju još iz vremena osnivanja ove naučne institucije, iz 1887. godine. Najveći broj ovih teleskopa i uređaja opservatorija je dobila posle Prvog svetskog rata kao ratnu reparaciju za žrtve koje je Srbija u tom ratu dala. Neki od tih vrednih eksponata izloženi su privremeno u biblioteci koja se nalazi u upravnoj zgradi.

Dok razgledamo teleskope s kraja 19. veka, naš sagovornik nam pokazuje jedan kojim je i on kao mlad naučnik posmatrao nebeska tela. Njega čuvaju u staklenoj kutiji kao jedan od vrednijih.

Među eksponatima koji će biti izloženi u muzeju nalazi se i jedan od prvih teleskopa koji je uveden u rad, takozvani astrograf, koji je služio za posmatranje malih tela Sunčevog sistema. Tim teleskopom otkriveno je oko 30 malih do tada nepoznatih planeta koje su bile dovoljno sjajne da je takav teleskop mogao da ih vidi.

– Posmatranjima sa Zvezdare naši naučnici su otkrili tridesetak malih planeta od kojih je petnaest kasnije ušlo u Međunarodni astronomski katalog. Onaj ko je napravio najviše otkrića je naučnik Milorad Protić koji je posle Drugog svetskog rata u nekoliko navrata bio i direktor opservatorije. Običaj je kada naučnik otkrije malu planetu da joj da ime po svojoj želji, ali ne po sebi.

Tako danas u Međunarodnom astronomskom katalogu imamo planetu Srbiju, Jugoslaviju, Beograd, Tesla, Simonida, Zvezdara, pa čak i planetu Tito. Zanimljivo je da i ćerka Milorada Protića, koleginica Vojislava koja i danas radi kod nas, ima planetu sa svojim imenom koju je otkrila, a nazvana je po njoj na predlog jednog međunarodnog centra sa kojom je sarađivala – kaže Knežević, i dodaje da jedna mala planeta nosi i njegovo ime. U Međunarodnom katalogu ona je zavedena pod okruglim brojem 3.900, što se smatra posebnom počašću.

Vredni stari instrumenti i teleskopi, kao i slike malih planeta, naći će se na izložbi koja je planirana za Noć muzeja 16. maja.

Tačno vreme

Iz biblioteke put nas dalje vodi u podrumske prostorije u koje je smešten atomski časovnik za precizno određivanje vremena, najnoviji instrument astronomske opservatorije.

Pre nekoliko nedelja časovnik je pušten u probni rad, a ekipa „Blica nedelje“ je dobila priliku da prva vidi kako on funkcioniše. Aparat je najsavremenije generacije, a svi oni koji žele da imaju tačno vreme, mogu svoje časovnike da sinhronizuju s atomskim satom jednostavnim upisivanjem adrese tacnovreme.aob.rs.

Želeći da vidimo kako se ranije merilo tačno vreme, zavirili smo i u bogatu kolekciju časovnika koji su se nekada koristili za precizno određivanje vremena. Četiri velika sata sa klatnom koje Astronomska opservatorija čuva koristila su se krajem 19. i početkom 20. veka. Svi oni izrađeni su tehnologijom sa polovine 19. veka. Njih su zamenili kvarcni satovi.

- Šezdesetih godina prošlog veka vojska nam je ostavila jednu bateriju takozvanih kvarcnih časovnika koji su u to vreme najpreciznije određivali vreme. Koristili smo ih dvadesetak godina sve dok Japanci nisu kvarcne satove prebacili u plastične kutijice i metnuli na ruku svakome ko je hteo da ih ima – priča direktor Knežević.

Kao kontrast satovima s klatnom i onim kvarcnim u kompleksu opservatorije, između paviljona pronašli smo i sunčani sat nalik onim satovima koje su za određivanje vremena koristili još u starom Rimu.

Kolekcija od 12.000 knjiga Astronomska opservatorija na Zvezdari poseduje i veoma vrednu kolekciju od 12.000 knjiga, uglavnom iz oblasti astronomije, matematike i fizike. Najveći broj njih je iz vremena osnivanja opservatorije iz 1887. godine, a najstarija među njima je knjiga Zaharija Orfelina iz 1770. godine.

Piše: Ž. Antonijević.

Prema tekstu "U iščekivanju zvezdane kiše", Blic Nedelje.