Krpelji i lajmska bolest

Šta je lajmska bolest?

Krpelji mogu biti prenosioci uzročnika različitih bolesti, ali je, na našem području, najzastupljenija lajmska. Uzročnik tog oboljenja je bakterija spiroheta Borelia burgdorferi, a prenosioci su samo krpelji iz roda Ixodes (Ixodes ricinus). Krpelji pri ubodu prenose spirohetu. Nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom lajmske bolesti (u Beogradu, na osnovu istraživanja iz 2007. godine, bilo je oko 30 odsto zaraženih krpelja).

Kako otkriti ujed krpelja?

Na koži se, posle bezbolnog uboda (krpelj u pljuvački sadrži neku vrstu lokalnog anestetika), krpelj otkriva sasvim slučajno, pa je neophodno po povratku iz prirode detaljno pregledati telo i odeću (naročito topla mesta – pod pazuhom, prepone, ispod dojki kod žena, kolene jame, leđa, trbuh, a kod dece vrat i kosmati deo glave, iza ušiju). Nekada se krpelj primeti na koži tek pošto se nasisa krvi i javi upala kože ili alergijska reakcija na ubod (crvenilo i svrab). Najsigurnije je javiti se zdravstvenoj službi da bi se krpelj odstranio stručno.

Kako bezbedno odstraniti krpelja ako ne postoji mogućnost posete lekaru?

Krpelja na koži ne treba tretirati hemijskim sredstvom (alkoholom, etrom, benzinom, petroletrom, lakom za nokte, uljem, lepkom) niti žariti toplotom. Na taj način krpelj će pre uginuti nego što će se otpustiti iz kože. Hemijskim sredstvima izaziva se povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici bolesti. Krpelj se iz kože odstranjuje ispravno, lako i u potpunosti, samo pincetom. Trebalo bi ga uhvatiti ušicama pincete što bliže koži, a zatim ga stisnuti čvrsto, ali ne tako da se zgnječi. Pincetu treba lagano povući prema sebi tako da se uhvaćeni krpelj izdigne od kože do njenog blagog zatezanja. Tako je držeći prstima, pincetu bi trebalo okretati zajedno sa krpeljom oko njegove ose u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu, dok se ne otkači. Ako se desi da se krpelj pokida i da rilica ostane u koži, objasniti pacijentu da ne treba da paniči, ali da bi obavezno trebalo da se javi zdravstvenoj službi, gde će stručno izvaditi preostali deo krpelja.

Da li ujed zaraženog krpelja znači da će čovek sigurno oboleti od lajmske bolesti?

Kada zaraženi krpelj ubode čoveka, to ne znači da će obavezno i da mu prenese lajmsku bolest. Potrebno je da krpelj u koži provede više od 24 sata da bi preneo zarazu. Za to vreme on intenzivno sisa krv. Ukoliko krpelj nije zaražen, ne postoji mogućnost da dobijemo lajmsku bolest. Simptomi i znaci lajmske bolesti mogu se javiti od tri do trideset dana posle uboda.

Koji su simptomi lajmske bolesti i kako se ona leči?

Jedan od prvih i najčešćih znakova te bolesti jeste crvenilo na mestu uboda (eritema migrans) koje liči na metu ili na površinu vode u koju smo bacili kamenčiće. Crvenilo je prečnika od 1 cm do 15 cm, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože. Širi se od mesta uboda ka periferiji. Osim kožne promene, mogu se javiti i tegobe slične gripu: groznica, glavobolja, malaksalost, zamor, bolovi u mišićima, bolovi oko zglobova i otoci limfnih žlezda. Tegobe slične gripu javljaju se sa opisanim crvenilom ili bez njega, ali su vezane isključivo za ubod krpelja, i to u roku od 30 dana. Lajmska bolest se leči, ali da bi se sprovelo lečenje, izuzetno je važno uočiti prve znake bolesti i lečenje početi na vreme. Terapija je antibiotska u dovoljnoj količini (doze dvostruko-trostruko veće od uobičajenih) i dovoljno dugo (od četiri do šest nedelja najmanje).

Prema podacima istraživanja u našoj zemlji, u proseku je tek svaki treći krpelj zaražen bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. Od svih koji se jave lekaru sa ubodom krpelja, samo od jedan do tri odsto tokom zdravstvenog nadzora pokaže znake lajmske bolesti.

Koje su mere lične preventivne zaštite?

One podrazumevaju da se prilikom odlaska u prirodu količina dezodoransa i parfema smanji, da odeća bude svetlijih boja, da miris na odeći od deterdženta i omekšivača ne bude intenzivan i da se na nepokrivene delove tela nanese repelent, tj. sredstvo za zaštitu od uboda.

Koji se repelenti mogu naći na našem tržištu?

Na našem tržištu prodaju se:

– biljni repelenti na bazi etarskih ulja limuna, lavande, ruzmarina, eukaliptusa, nane, cimeta;

– sintetički repelenti na bazi N,N dietiltoluamida (DEET-a), etilbutilacetilaminopropionata (IR 3535), ikaridina (KB30);

– repelentni preparati koji sadrže kombinaciju etarskih ulja i najčešće DEET-a.

Svi ti preparati formulisani su u različitim farmaceutsko- tehnološkim oblicima (ulje, emulzija, losion, sprej, stik) i u zapremini koja će zadovoljiti probirljivog kupca.

Da li trudnica i dojilja smeju da koriste repelentne preparate?

Da, mogu, i to preparate na bazi IR 3535, ikaridina ili preparate koji sadrže manje od 20 odsto DEET-a.

Koji se repelentni preparat preporučuje za decu?

Decu do prve godine ne treba štititi repelentnim preparatima koji se nanose direktno na kožu, već flasterima koji sadrže biljni repelent i koji se stavlja na površinu u dečjoj blizini, ili drugim merama. Za decu od prve godine mogu se koristiti preparati na bazi IR 3535. Deca od druge godine mogu se zaštititi preparatima na bazi ikaridina, IR 3535 i preparatima koji sadrže DEET u količini manjoj od deset odsto. Mogu se koristiti i biljni repelenti za zaštitu dece od uboda i napada komaraca i krpelja, ali treba biti obazriv zbog moguće alergije.

Da li se repelentni preparati mogu upotrebljavati istovremeno sa preparatima za zaštitu od sunca?

Nije preporučljivo. Smatra se da hemijski sastav preparata za sunčanje dovodi do brže apsorpcije DEET-a (za druge repelentne supstance ne postoje podaci), što umanjuje njegovu biološku efikasnost.

Koliko puta repelent može da se nanese na kožu?

Proizvođači repelentnih preparata trebalo bi da na deklaraciji stave vreme zaštite od pojedinih insekata i krpelja. Prilikom jednog nanošenja, preparati na bazi sintetičkih repelenata trebalo bi da štite od uboda komaraca od šest do osam sati, a od uboda krpelja oko četiri sata, dok biljni repelenti imaju kraće vreme zaštite. Učestalo nanošenje repelenta ne daje uvek i povećan stepen zaštite.

Šta se preporučuje prilikom izbora i upotrebe repelentnog preparata?

• Dobar repelentni preparat je: vodootporan, termostabilan, ne skida se lako sa mesta aplikacije, nije toksičan i ne dovodi do iritacije na koži, ispoljava dobru biološku efikasnost bez obzira na klimatske uslove, deluje na što veći broj vrsta insekata i krpelja, deluje što duže bez ponovnog nanošenja, ima diskretan i podnošljiv miris koji ne privlači insekte.

• Repelenti biljnog porekla kraće štite od uboda insekta nego sintetički, intenzivnog su mirisa i mogu izazvati iritaciju kože. Biljni repelenti manje su toksični od sintetičkih.

• Za zaštitu dece od uboda insekta treba koristiti proizvode koji sadrže manje od deset odsto DEET-a ili preparate koji sadrže IR 3535.

Kako se repelent nanosi na kožu?

• Repelent se nanosi samo na otkrivenu kožu (u tankom sloju), odeću (paziti da ne ostanu masne fleke) ili i na jedno i na drugo. Ne treba ih nanositi ispod odeće.

• Deci mlađoj od deset godina ne treba dozvoliti da sama nanose repelent. Repelent držati van domašaja dece.

• Kada se repelent nanosi na lice, potrebno je prethodno ga naneti na ruke i pažljivo razmazati po licu. Posle nanošenja, treba obrisati (očistiti) dlanove da bi se izbegao kontakt sa očima i usnama.

• Deci repelent nanosi starija osoba, i to tako što ga prvo rastrlja u svojim šakama, a zatim ovlaš nanosi na otkrivene delove detetovog tela, osim oko očiju i usta.

• Repelent se nikada ne nanosi na posekotine, rane, iritiranu ili ekcematoznu kožu.

• Ako je repelent već nanet na osetljiva mesta, te površine treba oprati neutralnim sapunom i vodom.