GY liga po očekivanjima, Mašinac prijatno iznenadio

Odigrano je i četvrto kolo Adriatic lige, a postignuti rezultati i nisu ne znam kakva iznenadjenja, samim tim i redosled na tabeli posle ove runde nije iznenadjenje, barem ne bi trebalo da bude. Najkvalitetniji tim (najviše imena "koja nešto znače", verovatno i najskuplji… Sagadin, Rakočević, Jestratijević, Freeman, itd. itd.) je tamo gde je menadžment i planirao da se bude – na vrhu tabele, bez poraza.

Za njima su Reflex, Laško i Budućnost, ekipe koje imaju skor 3-1. Ili drugim rečima, od prva 4 sastava, 3 su predstavnici SCG, ex-YU, košarke. Krka je promenila gotovo sve što se promeniti može , u odnosu na prošlu godinu… i na parketu, i van njega. Sigurno je da se i minuli rad pamti, ali je dalek put koji ovaj sastav treba da predje kako bi ponovio uspehe svojih prethodnika. Da se ne zadržavamo na onome “oko tima”, evo par reči o samom timu. Trener je Martič, koji iza sebe ima izvanredne uspehe sa slovenačkim nacionalnim timom do 20, odnosno 22 godine.

Potvrda uspešnosti sa “starijima” je nešto čemu bi trebalo da posluži (i pomogne) ova sezona u klubu koji je najveće slovenačko ime, posle neprikosnovene Olimpije. Sastav je promenjen, to sam već i napisao, i to potpuno. Igrač broj 1 je mladić koji je svojevremeno bio “prospect br. 1“ u Evropi, ali je teška povreda Bećirovića dugo odvojila od parketa. Naravno, neigranje i dužina pauze ostavljaju traga na svakome igraču, bez obzira na kvalitet, a uz to valja znati da je stalan nivo igre, ma kakva bila, medju poslednjim zahtevima koje možete postaviti pred te igrače. Bećirović je tzv. COMBO guard, igrač izmedju “jedinice” i “dvojke”, kome postizanje poena nije nepoznata stavka, baš kao i pravljenje poena za druge.

Zanimljivo je da je igra Krke postavljena drugačije nego što bi se očekivalo – na poziciji 1 (Bećirović je startna dvojka) igra igrač kome to i nije najjača strana, odnosno način igre njegovog  partnera je igra koja bi mu više “prijala”. Gardner je i pored svoje visine, veći deo svoje karijere na univerzitetu Arizona proveo kao realizator, ali je u Evropi, trenutno, organizator igre. Centarski tandem Bader-Rikert se uklapa u ono što Martič želi da njegova ekipa prikazuje – obojica su pokretljivi, sposobni da prate prodore spoljnih igrača i da budu opasnost u skoku pod protivničkim košem. Naravno, problemi su mogući protiv pravih petica, ali opet, koliko je pravih petica preostalo u Evropi?

Utakmica sa Zvezdom je imala čudan tok. Početak je navodio na to da Krka ima ideju kako da favorite porazi – pick'n'roll igra je prolazila, pod samim košem se poentiralo, i nekako se sve odvijalo previše lako, što je doduše bio slučaj i na drugoj strain. Ne znam zašto su Slovenci odstupili od ovakve igre, moguće je da nemaju dovoljno kvaliteta da razluče sta je brza, a sta brzopleta igra… a za brzu igru je potrebno VRHUNSKO znanje i fizički kvalitet.

I prošle nedelje sam pominjao Zvezdinu “dubinu” – ove sedmice klupa je ubacila celih 55 poena (od ukupnih 100), a Sagadin sebi može da priušti da mu igrač br.1, Rakočević, ulazi sa klupe. Ono što me lično raduje je postepeno ustaljivanje nivoa na kome igra Bogdanović, što se i moglo očekivati. Talenat je uvek bio nesporan, trebalo je vremena da se preleže dečje bolesti vezane za snove igranja na spoljnim pozicijama.

Budućnost je pobedila Cibonu u Zagrebu, i to bi mogao biti onaj tzv. Rezultat iznenadjenja. Kažem mogao bi, ali i ne mora biti tako. Ako ćemo realno da sagledamo situaciju, Budućnost ove sezone ima daleko iskusniju ekipu nego prošle. Uostalom, nosioci igre nisu napustili Podgoričane, mislim da je svima jasno da se sve i dalje vrti oko “članova uprave” Milojevića i Pajovića, a ove godine se izgleda pogodilo sa odabirom stranca. Stenli je poremetio Cibose, ubacio 4 od ukupnih 11 trojki gostiju (gotovo neverovatna brojka za utakmicu van domaćeg terena).

I jedna i druga ekipa su oslobodjene briga vezanih za “podržavanje” teških centara – igra se široko, a odbranu skupljaju igrači koji po formaciji odgovaraju poziciji 4. Budućnost je imala čak 5 dvocifrenih koš-učinaka, što ponešto govori i o respektu, tačnije nedostatku respekta prema Zagrepčanima. Cibona je katastrofalno šutirala, čitavih 20% lošije od gostiju. Kako god, eto “materijala” za Acu Tricu Petrovića i njegove već čuvene-a-pomalo-neuobičajene analize tima koji je i sam trenirao.

Ex-FMP, a sada Reflex, pregazio je Zagreb, i jedino vredno pomena je ponovno igranje Aškrabića, koji je izgleda odlučio da i ovu sezonu odigra u Železniku. Uz to, mišljenja sam da će Kimani imati šta da odradi za svoj novi tim.

U Efes Pilsen ligi posle dva kola ima neporaženih, ali i onih bez pobede. U grupi ovih drugih, planirano su “prisutni” Zastava i Spartak, ali ne bih baš rekao da su gazde Lavova i Atlasa očekivale dosadašnje rezultate.

Na vrhu Partizan, OKK, Hemofarm i nenadano Mašinac, ali se mora istaći da im je tamo i mesto. U prvom kolu su u Beogradu pobedili ekipu Lavova (najavili borbu za 4 prva mesta), a u drugom kolu i najvećeg rivala, Slogu, i to pred “celim svetom” (“…pored direktnog prenosa koji je išao i na satelitu…”).

Mašinac nema igrača za koje bi prosečan košarkaški fan mogao da kaže da ih dobro poznaje, izuzev najiskusnijih Prekovića i Bukumirovića, ali je uloga pomenutog tandema izuzetna. Upravo je Preković u prvih 10 minuta sa svojih 11 poena (3 od 3 za 3 poena) pokazao svojim mladjim saigračima da je Sloga itekako “ranjiva” i tako praktično poveo svoju ekipu ka pobedi. Igra Kneževića, izuzetno jednostavna i efikasna, je mogla da posluži kao primer nekim “mladićima”, koji i pored svih svojih predispozicija, “mrljave” po reketu i filozofiraju. Prilično anonimni Knežević je uvek bio na pravom mestu, krećući se odlično bez lopte i prateći prodore svojih bekova, ono što se moglo zakucati, čovek i jeste zakucao, i uvek ste ga mogli videti u skoku.

Slogini veterani su postigli 54 od ukupnih 85 poena, ali ni to nije bilo dovoljno za pobedu. Mijailović je ponudjena rešenja u reketu prihvatao i uglavnom realizovao, i na taj način ekipu lišio svoje pomoći – dobar  deo Sloginog tima nije dovoljno kvalitetan da napravi sam sebi poene, ali je itekako dobar i efikasan kada dodje do situacije da se kažnjava skupljanje oko njihove petice. Mašinac to, uglavnom, nije radio, tako da su spoljnjaci Sloge ostali bez otvorenih šuteva.

OKK je pobedio Lavove 063, i to pre svega zahvaljujući furioznoj trećoj četvrtini (28-12) i odličnom učinku Kosanovića i Ocokoljića (ukupno 49 poena). Kad su uspostavili ravnotežu pod obručima, igrači OKK su došli do prilike da rastrče, a pomenutom tandemu odgovara situacija kada su baš oni “odabrani” za pokušaj poentiranja.

Zdravlje je dobilo Spartak, ali daleko je to sve od onoga što se očekuje od ekipe koja nije proimenila nosioce igre, samim tim i način igre. Pavković kod novog trenera, izgleda, ima šira ofanzivna ovlašćenja, te je ovog vikenda potrošio 18 lopti, otprilike koliko i ostatak bekovske linije zajedno (postigao 24 poena). Gosti će imati muke u borbi za opstanak, ovoga puta bolji od ostalih Šljivančanin, igrač pozajmljen od Partizana.

Partizan je igrao protiv Atlasa, a Krstiću se na injured listi pridružio i Šilobad, a posle samo nekoliko minuta na parketu i Avdalović. Minute je odlično potrošio Gerald Brown, koji je demonstrirao veštinu gotovo zaboravljenu na ovim prostorima – šut spoljnih igrača iz driblinga sa 4-5 metara. House je bio šuterski raspoložen, i neće biti iznenadjenje ako u pojedinim utakmicama bude Partizanov “go-to guy”. Perović opet starter, opet dvocifrenog učinka.

Atlas je tokom čitavog meča bio blizu, ali nikada preblizu. Ekipa sa Novog Beograda je startovala sa 2 poraza, ali ne kiksevima. Treneru Kadiji će trebati vremena za uspostavljanje sopstvenog sistema.