17.kolo YUBA lige: Menja se izgled tabele

Utakmicu u Podgorici Železnik je odigrao bez svoja dva najbolja igrača ili ako više volite, bez svoja dva najkorisnija člana, bez kojih se do pobede ne dolazi lako. Medjutim, obraticu paznju na sledece činjenice – i pored izostanka Askrabića ( žrtva susreta sa Huventudom ) za koga se znalo da neće nastupati ovoga puta, i Nikolica ( visoka temperatura) FMP je bio veoma blizu pobede, sto je pravi i finalni dokaz da ova ekipa ima veeeliku dužinu. Mesto “kula blizanaca” zauzeli su, sa više ili manje uspeha, Bryson , Plisnić i Marjanović ( igrač sa najdužim stažom u ekipi ), ali sama činjenica da se do samog završetka utakmice nije znao pobednik je pokazatelj da ekipa Ace Petrovica ima pravi kvalitet i na klupi.Igra najcesce nema padove kada Zoroskog zameni Popovic, kada Petrovića ili Freemana zameni Bratić, odnosno kada pomenuta trojka visokih mora da odmeni Aškrabića ili Nikolića, ili u ovom slučaju obojicu.

Kako god, “panteri” imaju deset igrača u rotaciji, što trenera stavlja na slatke muke – ko će i koliko vremena provesti na terenu? Po onoj čuvenoj – od viška glava ne boli – to ne bi trebalo da predstavlja problem…no, da li je baš uvek tako?Budućnost je pobedila lidera, posle ovog uspeha u ovom se klubu mogu pohvaliti da su skalpirali oba vodeća tima. Kao i Partizanu, a verovatno i FMPu, i Budućnosti prija igranje jedne zvanične utakmice nedeljno. Jednostavno, nema više “cimanja” oko putovanja, nema ustajanja kada za to vreme nije i igranja protiv mnogo kvalitetnijih timova. Ima se više vremena za trening, više vremena za odmor i više vremena za direktnu pripremu utakmica.

Najbolju partiju sezone pružio je više-ne-tako-mladi Čabarkapa ( jednostavno, morao sam da napišem nešto ovako…ponekad sam utiska da smo počeli da se ponašamo kao neki drugi, “zapadnjaci” – kod njih su igrači, izgleda, večno mladi i perspektivni ), naročito u prvih 20 minuta. Da li se nešto promenilo u vezi njegovog ( ne ) prihvatanja svoje uloge u timu i načina na koji bi trebalo da igra ( ima li išta logičnije od zahteva igraču od 210 cm da doprinese i na način koji neki nazivaju “centarskim”? ) pokazaće već sledeći mečevi, baš kao i to da li je sposoban da na tom nivou igra u dužem vremenskom periodu, odnosno na većem broju utakmica.

Kraj utakmice je protekao u dobroj igri Pavlovića, i to na oba kraja terena, odnosno i u napadu – što smo već videli i to ne mali broj puta – i u odbrani – za šta se ne može baš reći da mu je karakteristika.U nekoliko stvari  sam siguran – ne postoji razlog za ne igranje , barem, solidne odbrane, bas kao i što nema vrhunskih rezultata i ličnih dometa bez prihvatanja i tog dela košarke i ulaganja iste energije i ljubavi, i u napad i u odbranu ( uostalom, ima li boljeg načina od takve igre  da se , ukoliko ga ima, iskaže poštovanje prema treneru, saigračima, publici, košarci i samome sebi ? )Još par reči o samom toku utakmice. Obeležen je naizmeničnim periodima dobre igre obe ekipe. FMP je pokretača našao, ne prvi a ni poslednji put, u Vesi Petroviću, kome su se Bratić i Marjanović pridružili u naporima da se povratak kući “skrati” pobedom.Uz njih, dobro je odigrao i back-up play, Popović, sa stoprocentnim učinkom iz igre , što je donekle nadomestilo učinak indisponiranog Zoroskog.S druge strane, MVP Milojević je imao i bolja izdanja ove sezone ( 12 – 4 iz igre, ali i 9 sk i 4 as ), baš kao i Brown ( 12 poena iz 6 lopti, ali i 6 izgubljenih lopti ) i iskusni Pajovic ( 2p )i zadnjepridosli Alexić ( 1p ). Sveukupni šuterski učinak spoljnjaka domaćina je bio jedna od odlučujućih “stavki” – 10 od 16 za 3 poena! Uz to, nedostatak gostujućeg startnog centarskog para je dozvolio vršljanje po reketu, uz dominaciju domaćina u skoku.

Ko je očekivao da Lavovi i Sloga odigraju neizvestan meč, ostao je uskraćen i nezadovoljan. Oni koji su očekivali još jedno hrabro i borbeno izdanje Kraljevčana su sigurno razočarani. Medjutim , sigurno ne više od samih igrača Sloge. Zaista, ove godine nisu niti jedanput odigrali na ovakav način, kao protiv Lavova. S druge strane, trojka Carr – Grušanović – Stefanović je ojadila goste : 61 poen od ukupnih 82, 21 skok od ukupnih 34. Prvi put se dogodilo da Carr šutne veći broj lopti i očigledno je da mu to prija. Stepandić je ponovo svoj tim vodio po svom poznatom principu – petorka je na parketu dok “neko ne umre”, s klupe se ulazi samo ako se udje u probleme sa penalima, mada ovoga puta nije bio zavere protiv njega ( zanimljivo je da je obojicu sudija u prošlosti optuživao za takve aktivnosti ). 

Vojvodina je Lovćen sačekala bez Avlijaša (  ponovo promenio klub ) i sa rovitim Pekovićem, odnosno sa oslabljenom spoljnom linijom, koja je inače kvalitetniji deo tima.Lovćen je u ravnicu došao posle poraza od Partizana i bez Djikanovića- nastavio sezonu u Olimpijakosu – jedine prave petice i najboljeg skakača tima i Čarapića, lidera ekipe.

Meč dve ekipe koje su tu gde su – ne mogu ni gore, ali ni dole – pamtiće se najvise po dobroj partiji Zarubice i Savanovića za Novosadjane, i Minića i Ljuce za Cetinjane. 

Spartak trenutno vodi Boban Lukić. On je njihov treći trener u ovoj sezoni. OKK Beograd trenutno vodi Joca Antonić. On je njihov treći trener ove sezone.

Obe ekipe se nalaze u donjem domu. OKK na samom dnu. Spartak nešto iznad .Sastavi obe ekipe su daleko od slabih. Javnosti nisu poznate finansijske poteskoce ni kod jednih ni kod drugih.

Spartak je pobedio u direktnom okrsaju. Moglo je biti i obrnuto. Sigurno najzanimljiviji detalj je činjenica da je goste predvodio ex coach domaćina. To je trebalo da bude presudno. Nije bilo. Izgubio je tim koji je šutirao bolje i imao više skokova,ali i više promašenih slobodnih bacanja i manje ubacenih trojki.

Petorka domaćih je šutirala  nezapamćenih 58%, 14 od 24 ( Subara 6 od 8 )! Uz to, u njoj je mesto našao i za većinu potpuni anonimus Cvetković, koji je odigrao odlično i efikasno.

OKK je dolaskom novog trenera promenio formaciju ( što može biti posledica i povreda viših igrača ) – starteri su Dragojlović na petici, Kosanović na četiri ( kod prethodnika dosta vremena je provodio i na trojci ) i 3 igrača vrlo sličnih karakteristika . Praktično i Ocokoljić i Peković i Lepojevic su “dvojke u telu jedinice”,igrači koji mogu da organizuju ( neki bolje, neki lošije ) ali i da realizuju. Henare više nije u sastavu, realna pomoć sa klupe se moze očekivati samo od Kovača, jer su i Savić i Glintić tek oporavljeni. 

Partizan je opet ubedljivo pobedio, ovoga puta Zdravlje , koje je u prošlosti znalo da bude neprijatan protivnik. Verovatno će neki utakmicu staviti u grupu onih “ krajnji rezultat ne odgovara dogadjajima na terenu”. Lično, to smatram vrhunskim nonsense-om. Ne razumem zašto ne napraviti još deset razlike u poslednjem minutu, ako se može? Ne razumem zašto UVEK ne igrati na poen razlike više? Zašto ne gaziti 40 minuta? Uostalom, da se košarka ne igra 40 minuta, Partizan ne bi osvojio Kup šampiona, Argentina bi bila prvak sveta itd itd. Primera ima bezbroj.

Uglavnom, crnobeli su poslednjih 10 minuta napravili 20 razlike, do krajnjih 26. Ko je gledao imao je prilike da vidi zaista veliki broj kontranapada i efikasnih zakucavanja, ali i loša dodavanja i nerezonske šuteve. Ali, kakvu ocenu dati igri posle ovakve pobede, nad protivnikom koji je sasvim solidan. Uostalom, prisetite se samo FMPovog iskustva sa Zdravljem u njihovom medjusobnom susretu u Železniku.

Igra gostiju umnogome podseća na igru Crvene Zvezde. Naravno, razlika u kvalitetu je očigledna, ali se i dalje mogu povući neke paralele. Baš kao i Zvezdu, i Zdravlje vodi playmaker koji može da napravi poene za druge ( Pavković je sinoć imao 11 asistencija ), ali i da poentira, kada ima prilike .Zdravlje počinje i završava svoje napade pick-n-roll igrom ( Scooney je naravno mnogo moćniji u igri  1 na 1 ), uz efikasne opcije centarskih otvaranja spolja ( bas kao i Cakic i Tica ). Kada je u snazi – na početku svake četvrtine, odnosno posle dužih pauza – Mitic je igrač koji odlično igra ledjima ka košu, što odbranu tera na kolektivna rešenja ( Ekezie je prvenstveno low post igrac, koji se tesko kontrolise bez pomoci saigraca…I njegovi minuti ne zavise od fizičke spreme ). Da ostavim analizu večitog rivala za sledeći vikend…vratimo se utakmici.

Odbrana koju je Partizan postavio imala je veliku dubinu i priličnu dozu agresivnosti, sa dosta udvajanja i rotacija. Kada se na tome insistiralo i u tome istrajalo, Zdravlje nije bilo ni blizu svoje igre.U onim trenucima kada je bilo propušta i nediscipline u odbrani, gosti su , uglavnom šutem visokih igrača, postizali poene. Pavković je u dobrom delu utakmice bio odvojen od ostatka ekipe i pod velikim pritiskom ( 8 izgubljenih lopti ), a njegov realizatorski učinak je preusmeren na saigrače ( pomenuti broj asistencija, uglavnom posle prodora , do igrača na “ziceru” ). Mitić je postigao tek 10 poena, uz šut 14-4, dok je neplanirano efikasan bio Marković.

Nosioci Partizanove agresivne igre, Vujanić ( 3 ukradene ) i House ( 4 ukradene, plus 8 skokova)   su bili i najefikasniji u ekipi,( 26, odnosno 20 poena ) sa velikim brojem poena postignutih iz kontranapada. Kecman veoma raspoložen za pravljenje poena drugima ( 6 asistencija, ukupnih 19 ), dok se za Ostojića slobodno može reći da je održao lekciju mladjima sa temom “pristup poslu ili kako treba da radim posao od koga zivim”. Sekulic I Krstic u prvom poluvremenu daleko od ocekivanog, da bi ovaj drugi za 15 minuta nastavka postigao 16 p i pokupio 9 lopti.

Kao i mnogo puta do sada, u plavoj loži Pionira sedela je gomila NBA scouta, njihovih domaćih veza i menadžera. Baš kao i svako drugi, imaju pravo da uživo prate utakmice. To je jednostavno njihov posao, a u krajnjoj liniji, i to je potvrda da se ovde i dalje igra dobra košarka i da i dalje, kao nigde drugde, igrači ovde “brže i bolje uspevaju”. U celoj toj priči nešto drugo mi nije jasno – koliko vremena treba da prodje da bi PRIJATELJI ( ili šta su već ) igrača shvatili da njihove “poverljive” informacije o boravku pomenutih stranaca najčešće predstavljaju dodatni pritisak za njihove prijatelje ( ili sta su već ) koji su na parketu?