WRC: Marseljeza u Jivaskili, u Triru repriza?

Podvlačimo bilans. Prvo, i za Sebastijana najvažnije: sa četiri vezana šampionata za sobom, sa rekordnim brojem WRC pobeda, on nema ni potrebe, ni mnogo prostora za neka posebno nova i originalna dokazivanja. Sneg je apsolviran pre četiri godine (Švedska), a sada, kada je pala i Finska, Alzašanin mirne duše može da se usredsredi na poslednju „neispunjenu misiju“: Vels. Ah, da, i da gađa svoju petu titulu prvaka.

Drugo, ovaj rezultat ipak nije promenio redosled prvo i drugoplasiranog u šampionatu, ali je Hirvonenova bodovna prednost pala na jedan poen. To je skor nakon takmičenja koje je, prema većini prognoza - pa i našoj - trebalo da, s više ili manje napora, ipak bude domen mladog letećeg Finca. U takvom poretku i s takvim odnosom snaga ulazimo u fazu prvenstva koja obuhvata tri specijalizovana asfaltna relija. U Nemačkoj, u Kataloniji i na Korzici, uloga apsolutnog favorita ide uz Lebovo ime.

Treće, trijumf u Finskoj stigao je nakon retko viđene, bespoštedne borbe za svaki metar puta, centimetar trkačke linije i sekund vremena na cilju. Prelomili su brzina, veština i znanje, a ne strategija. Ni ovo poslednje nije nelegitimno, ali je prvi način impresivniji. Na pojedinim specijalnim ispitima, prosek najbržeg prelazio je 127 km/h, što je ogromna i - zašto ne reći - opasna vrednost od koje i FIA zazire. Da su i Leb i Hirvonen vozili kao da sutra ne postoji, pokazuje i tempo: neke deonice prešli su za deset sekundi brže nego prošle godine.

Iz svih oružja

Koliko je intenzivan duel vođen između Leba i Hirvonena, pokazuje i pregled rezultata sa ukupno 24 vožena specijalna ispita. Francuz je bio najbrži na njih 12, Hirvonen na četiri. Na tri brzinca bili su do u desetinku poravnati i tako, izjednačeni, brži od svih ostalih. Najviša prednost Francuza na jednoj deonici iznosila je 4,1 sekundu, Finac je najviše vremena uspeo da nadoknadi na SS15, kada je od Leba bio brži 4 sekunde i 6 desetinki. Konačno, posle više od 340 kilometara jurnjave po šumama oko Jivaskile, razlika je na finišu iznosila samo 9 sekundi, a prosečna brzina pobednika bila je 117,3 km/h.

Najavljujući Finski reli, pobrojali smo tri heroja koji se nisu rodili u Finskoj ili Švedskoj, a jesu osvojili takmičenje u zemlji sa 190.000 jezera. Sada se nizu Sainc - Oriol - Martin priključio i Leb. Naročito je intrigantno upoređenje sa Didijeom Oriolom, još jednim Francuzom i još jednim vozačem koji je nosio epitet univerzalca, ali nije imao skoro nadljudsku hladnokrvnost u kritičnim situacijama, kakvu Seb poseduje. Onu hladnokrvnost koja u pero suvozaču diktira korekcije u itinereru na brzinskom ispitu u duhovnom domu reli sporta.

Imajući u vidu tradiciju, nimalo ne iznenađuje oprez s kojim je Sitroen u celu stvar ušao. Pre nego što se sve završilo deliričnim i zasluženim slavljem, još jednom je potvrđeno da je primarni cilj bio ograničenje štete. Šef Sitroen sporta, Olivije Kvesnel, na cilju je izjavio: „Neverovatno. Kad smo došli ovde, u najoptimističnijim snovima mislio sam da ćemo završiti drugi, Dani (Sordo - p.a.) možda peti. A pobedili smo.“

Iz Kvesnelovih reči zaključujemo da je Leb pred svoj deveti ovosezonski start imao potpuno drugačije i više ciljeve. Ekipa je upozorena: „Ne brinitie, dobićete svoje poene, ali ja hoću da pobedim.“ To je fantastičan odraz jedne rešenosti koja je dostigla kulminaciju, to je svest da je stigao pravi čas za vrh podijuma u Finskoj, jer je Markus Gronholm, glavna prepreka iz svih pređašnjih godina, ovog puta bio van igre. Da se negdašnji dvostruki prvak nije povukao krajem 2007, danas bismo verovatno pričali o drugačijem ishodu u Jivaskili, samo kondicionali nemaju nikakvu vrednost u svetu auto-sporta.

Najbolji ikad?

Pitanje je pravo i, kada je Leb u pitanju, neizbežno. Možemo li zaista da pričamo o najvećem reli pilotu svih vremena? Na zvaničnom sajtu Svetskog reli prvenstva početkom jula sprovedena je onlajn anketa, sa baš tom temom. Vox populi rekao je „da“, većinom od 36,7% od oko 100.000 onih koji su glasali. Dakle, Leb se danas bolje kotira od (sećanja na) Makinena i Kankunena, od promišljenog Sainca, univerzalca Rerla, od spektakularnog Mekrea, „najlatinskijeg Finca“ Alena...

Kao i svaka druga, ni ova anketa ne dokazuje ništa više od toga koliko je ljudi spremno da se, u određenom trenutku, izjasni o postavljenom pitanju na neki od ponuđenih načina. Ali, status „najboljeg svih vremena“, iako je pipava i neugodna tema, ne sme da bude i tabu. Razmatrajući tako delikatnu stvar, mi ne upoređujemo samo takmičare, već i epohe, pravila, automobile, tehniku, principe organizacije pojedinačnih relija i šampionata uopšte.

Kompleksno jeste, i tom temom se valja pozabaviti, ali ne pre nego što tekuća sezona prođe. Bude li četvorostruki šampion postao petostruki, i ovako čvrsta argumentacija za Leba dobiće neprobojnu armaturu. Ni u slučaju drugačijeg ishoda, odgovor na pitanje s početka pasusa ne mora da bude negativan, samo će postupak zahtevati nešto drugačiju analizu.

Nemačka čeka

Očekuje nas Nemački reli. Ovo takmičenje na kalendaru je od 2002. godine i tokom svih šest prethodnih sezona, pobednik je bio jedan isti, baš taj nezaobilazni Sebastijan Leb. Sada Francuz juri i sedmi trijumf u regionu na granici sa Luksemburgom, a najveći rival mogao bi da bude timski kolega Dani Sordo, mada Sitroen sigurno neće ometati život svojoj najvećoj zvezdi.

U Fordu su se adekvatno pojačali; za Stobart tim startovaće Fransoa Dival, i to je najveće personalno osveženje desete runde šampionata. Belgijancu će možda biti potrebno vreme da uđe u WRC ritam, ali „Dudu“ zna kako se stiže do podijuma u Nemačkoj: njegov bilans tamo jesu tri druga mesta.

Hirvonen je u komplikovanom položaju. Uloge su se izmenile, sada on je mora da počne da pobeđuje na „neosvojivim terenima“, a asfalt je njegova nešto slabija tačka. Već pobrojana konkurencija na tvrdim podlogama tako je snažna da Miko nema samo jednog protivnika na kojeg može da se usredsredi. Naravno, Hirvonen je najavio da će u nastavak sezone ući agresivno, sakupljanje bodova nije stavka na koju sme da se osloni.

Trasa Nemačkog relija nastala je spajanjem triju manjih nacionalnih nadmetanja. Ono što je dobijeno poprilično je zanimljivo. Prvi i treći dan voze se kroz slikovita vinorodna područja oko reke Mozel. Tamošnji putevi su uzani i zapravo namenjeni traktorima i poljoprivrednoj mehanizaciji, a ne reli automobilima.

Između njih, u subotu, umetnut je Baumholder vojni poligon. U prevodu, to je niz brutalnih, širokih i prašnjavih deonica po podlozi kombinovanoj od betonskih ploča i asfalta. A ovaj je ispucao i neravan, ekstremno abrazivan kada je suvo, i neverovatno klizav, ako je kišno vreme. Inače, u regionu Mozela kiša može da dođe sasvim iznenadno, i da ovlaži samo neke delove trase. Do kakvog to haosa može da dovede, nije potrebno posebno objašnjavati.

Drugog dana, kao 10. i 14. specijalni ispit, prolazi se najduža deonica relija, Arena Pancerplate sa distancom od 30,38 km. Njena posebnost su brojni i masivni betonski blokovi, postavljeni kao graničnici za tenkove i vojna vozila. Oni strpljivo i zloćudno vrebaju na svaku nepreciznost i grešku u proračunu. Iako asfaltno, takmičenje u Nemačkog sporije je od Finskog, Lebova prošlogodišnja prosečna brzina iznosila je nešto preko 100 km/h.

Sedište takmičenja je u Triru, gde se održava i ceremonijalni start. Scena je upečatljiva: kreće se podno kapije iz vremena Starog Rima, najveće takve građevine severno od Alpa, uvrštene u svetsku kulturnu baštinu. Na istom tom mestu, reli će se i završiti, kada se u nedelju, ulicama Trira, bude vozio superspecijal, odnosno poslednji, 19. brzinski ispit. Totalna takmičarska distanca iznosi 352,89 kilometara, a prvi put ove sezone gledaćemo u akciji Pireli P-Zero meke i tvrde pneumatike.