Noć knjige umesto „Smaka sveta“

Savremenu tursku književnost upoznajemo romanom „Vašljiva palata“ Elif Šafak. Njeni romani prevedeni su na više od dvadeset jezika a objavljuju ih neke od najznačajnijih izdavačkih kuća na svetu. Roman „Vašljiva palata“našao se u najužem izboru za najbolji savremeni strani roman po izboru časopisa Independent. Orhan Pamuk je izjavio da je Elif Šafak jedna od najboljih turskih književnica.

Radnja ovog romana, smeštena u nekada raskošni stambeni blok u centru Istanbula, govori o Palati Bombona koju je izgradio jedan ruski emigrant za svoju ženu po propasti carske Rusije. Palata je sada oronuo, tužan i zapušten dom desetoro ljudi potpuno različitih naravi i njihovih porodica.

Među stanovnicima su propali akademik, ženskaroš i teški alkoholičar koji je veoma sklon filozofiranju; gospođa opsednuta čistoćom i njena vašljiva ćerka; poklekla Jevrejka u potrazi za pravom ljubavlju i tužna, prelepa Plava Ljubavnica čija je prošlost samo još jedna od tajni skrivenih u zgradi. Krađa „blaga“ iz Palate Bombona pokrenuće zagonetan sled događaja zbog kojeg će se stanovnici zgrade uputiti u sopstvene potrage za istinom.

Elif Šafak koristi narativnu strukturu čuvene Hiljadu i jedne noći i pravi priče unutar priča koje čine srž ovog duhovitog romana koji će vam otvoriti srce.

Danijel Glatauer je važan pisac savremene nemačke književnosti. Posle epistolarnih romana „Kad duva severac“ i „Svih sedam talasa“, novi roman koji je specijalno za Noć knjige objavila Laguna „Zauvek tvoj“ mali je zaokret u književnosti Glatauera, budući da ide korak dalje u portretu ljudske prirode i ljubavnih odnosa.

Judit nema ljubavnu vezu. U supermarketu upoznaje Hanesa. Nedugo posle toga, on se pojavljuje u maloj prodavnici rasvete koju ona vodi zajedno sa svojom praktikantkinjom Bjankom. Hanes je arhitekta, nije u braku i u najboljim je godinama. On je, ne samo san svake tašte, već je uspeo da oduševi i sve Juditine prijatelje.

Ispočetka Judit uživa u ljubavi koju joj iskazuje. Međutim, ubrzo pod pritiskom njegove snažne naklonosti počinje da se oseća zarobljeno. Svi njeni pokušaji da ga ponovo izbaci iz svog života neuspešni su – proganja je čak i u snovima…

David Foenkinos je jednan od najboljih francuskih pisaca nove generacije. Njegova dela odišu lakoćom, jednostavnošću i humorom. Ovaj francuski pisac uživa veliku slavu u svetu, romani su mu prevođeni na dvadesetak jezika. Za roman „Erotski potencijal moje žene“ koji Laguna objavljuje za Noć knjige, dobio je nagradu Rože-Nimijer a časopis Figaro svrstava Foenkinosa u jedog od pet francuskih pisaca čiji su se romani najbolje prodavali u 2011. godini.

U ovom romanu Foenkinos nas upoznaje sa Ektorom koji je kolekcionar. On je, između ostalog, sakupljao čačkalice za meze, predizborne bedževe, slike čamaca u luci, zečje šapice, zvuke u pet ujutru, prve stranice romana, etikete sa dinja, ptičja jaja, štipaljke.

Ipak, Ektor se nada da će se izlečiti od toga kada se oženi Brižitom koja, kao i on, gaji razrađenu mitomaniju – izmišlja lažna putovanja! Ali, kao za inat, stvari ne idu onako kao što je on to predvideo jer će Ektor ovoga puta početi da sakuplja uzbudljive trenutke sa svojom ženom.

Sem Born je najuspešniji britanski pisac trilera koji se pojavio tokom poslednjih nekoliko godina. Kritičari smatraju da je „Panteon“ njegov najbolji roman. Ova knjiga bavi se tematikom zasnovanom na istorijskim činjenicama.

Nakon što je oksfordski naučnik Džejms Zenor proglašen nesposobnim za vojnu službu u ratu protiv Nemačke, upušta se u očajničku potragu za nestalom suprugom i detetom. Priča se, međutim, pretvara u razotkrivanje naklonosti angloameričke intelektualne elite – od Bertranda Rasela do Džordža Bernarda Šoa i Džona Mejnarda Kejnsa – ideji koja bi se danas smatrala stravično bliskom nacizmu. To je ideja eugenike. Autor je na kraju dela dao tekst kojim obrazlaže svoje motive i objašnjava činjenice na osnovu kojih je napisao i nadogradio ovaj roman.

Metin Arditi je švajcarski pisac turskog porekla. Sa puno snage i produhovljene erudicije, romanom „Turketo” on nas uvodi u vrtlog umetnikovog života u kome su se prepleli različiti identiteti. Vešt pripovedač, Arditi opisuje rivalstvo i događaje koji su obeležili renesansu, sudbinu jednog izuzetno talentovanog umetnika. Turketo je izmišljena ličnost, iako su mnogi junaci istorijske ličnosti, a istorisjki kontekst verodostojan.

U muzeju Luvr postoji portret pod nazivom Čovek sa rukavicom. Potpis u dnu slike, Ticianus, ispisan je velikim slovima i u dve različite boje. Pažljivi posmatrač koji se približi platnu primetiće da je slovo „T“ tamnosivo, a ostatak imena, „icianus“, sivo-plav.

Čovek sa rukavicom nije Ticijanova slika već delo jednog misterioznog slikara čije se celokupno stvaralaštvo izgubilo osim ovog jednog platna koje je Ticijan spasao svojim potpisom. Metin Arditi je oživeo tog talentovanog slikara koga je cenila čitava Venecija – Turketa.

Rođen kao Jevrejin u Carigradu, Eli pokazuje veliki dar za crtanje. Na nesreću, njegova vera mu brani da predstavlja božanska stvorenja. Kada mu umre otac, Eli se ukrca na brod za Veneciju i stupa u maestrovu službu. Postaje najtraženiji slikar u srcu rivalstva koje je postojalo između slikarskih udruženja i venecijanskih moćnika.

Njegovo skriveno jevrejsko poreklo privući će gnev Inkvizicije i osudu na smrt…

Puna zanimljivih i duhovitih pojedinosti, smicalica, izdaje i krvoprolića, „Svetlost runa“ Džoane Haris druga je knjiga u nizu čudesno maštovitih i uzbudljivih priča o nordijskim bogovima. Haris u njoj donosi auteničnu interpretaciju mitologije.

Razdvojene devetsta kilometara, dve devojke nose znak rune: simbol starih dana kad su iz Nebeske citadele, Asgarda, Svetovima vladali bogovi. Sada je Asgard u ruševinama, a bogovi su odavno izgubili svoju moć. Ili bar tako misle.

Ali ništa nije zauvek izgubljeno, a bogovi još nisu odustali (a ni prestali da se prepiru!) i žele moć rune koju nose Medi i Megi – rune koja nudi velike mogućnosti jer njena svetlost nagoveštava budućnost. Ubrzo će obe devojke biti uvučene u vrtlog kataklizmičnih događaja koji će ih polako zbližiti i uvesti u užasnu borbu u kojoj obe moraju da pokažu kome su odane. Džoana Haris je autorka „Čokolade“ koja je ušla u uži izbor za nagradu Vitbred (po kojoj je snimljen istoimeni film nominovan za Oskara) i mnogih drugih bestselera za odrasle.

Samo u Noći knjige, od 18 sati do ponoći, popusti na Lagunina izdanja za jednu knjigu biće 25 odsto, za dve knjige 30 odsto, za tri knjige 35 odsto a za četiri i više knjiga 40 odsto. Popust na naslove ostalih izdavača biće 20 odsto. U knjižari Delfi SKC važiće popust od 20 odsto za knjige na engleskom i francuskom jeziku.

najmasovnijoj manifestaciji koja promoviše knjigu i čitanje posle Beogradskog sajma knjiga, priključio se i Francuski institut u Srbiji koji će otvoriti svoja vrata od 18 do 24 sata i ponuditi knjige na francuskom jeziku i prevode francuskih pisaca na srpski i uvozni program Claire Fontaine.

Sve informacije o manifestaciji Noć knjige, detaljan program i lokacije na kojima će se održati možete pronaći OVDE.