Čekajući Rimski filmski festival

Festival nije ni počeo a već su red carpet, glamur, star sistem prvog filmskog festivala italijanske prestonice bitno dovedeni u pitanje.

Sa znatno smanjenim budžetom (- 10% u odnosu na prošlu godinu) ovogodišnji festival rizikuje da postane samo bleda reminiscencija prošlogodišnjih izdanja.

Rimski film festival, od samog početka, 2006- godine, koncipiran je kao atipičan festival. “Festa del cinema di Roma” (“Rimska filmska žurka”), kao što i samo ime kaže je filmska revija u kojoj je akcenat stavljen na reč “Festa” – Praznik (Žurka), kako nikako ne bi predstavljao konkurenciju filmskom festivalu u Veneciji.

Rimski filmska “žurka” je idejno rešenje bivšeg rimskog gradonačelnika, Voltera Veltronija, da po prvi put organizuje jednu bitnu filmsku manifestaciju i u večnom gradu (Rim je kolevka italijanske kinematografije a do tada nije imao svoj filmski festival). Rimski film festival se odlikovao i velikim uticajem star sistema Holivuda, pa su tako prethodnih godina crvenim tepihom šetale brojne zvezde holivudskog džet-seta.

Ovogodišnje izdanje festivala je bitno promenjeno, imajući u vidu da je na mesto Veltronija (koji je trenutno zauzet kao glavni oponent Berluskoiju) došao predstavnik jedne od najbitnijih stranaka italijanske desnice, ujedno i saveznik italijanskog premijera, Đani Alemano.

Ove godine rimska filmska revija, dobija i novi naziv “Festival internazionale del film di Roma” (“Internacionalni filmski festival Rima”) kako bi se u svakom slučaju razlikovala od predthodnih izdanja, i političke struje koja ju je osnovala.

Internacionalnost ovogodišnjeg izdanja je paradoksalno bitno smanjena imajući u vidu da da će na festivalu biti prikazan čak dvadeset jedan italijanski film.

Iako organizatori konstantno ističu nepolarizovanost i političku neutralnost festivala, na samo par nedelja pre otvaranja trećeg izdanja, tenzija i neizvesnost ishoda raste iz dana u dan.

Mogućnost transformacije jedinstvene filmske manifestacije za italijansku prestonicu u prostu političku marionetu, postala je izvesna u momentu kada su dva filma (italijanske i američke produkcije) uzburkala političku desnicu i većinsku partiju Rima.

Prvi talas polemika izazvao je film italijanskog režisera Mikela Soavija, “Krv poraženih” (“Il Sangue dei Vinti”), urađen po istoimenom romanu poznatog italijanskog novinara, Đanpaola Panse.

Radi se o rekonstrukciji događaja nakon kapitulacije Italije u drugom svetskom ratu, gde se detaljno opisuje masakr partizana nad tada poraženim fašistima. U svakom slučaju film nije uvršćen u takmičarski program festivala, iako mnogi tvrde da bi to izuzetno zadovoljilo sadašnjeg gradonačelnika Rima, ali će zato biti prikazan u posebnoj sekciji.

Najveća polemika nastala je ipak kada je otkazana projekcija filma “W”, Olivera Stouna, inače predviđena za otvaranje festivala.

Ovo poslednje Stounovo ostvarenje predstavlja jedinsvenu životnu retrospektivu američkog predsednika Džordža Buša. Ne radi se o običnoj biografiji već je akcenat stavljen na najkontroverzniji period života Buša pre nego što će postati predsednik: alkohol, droga, studentski dani, odnos sa ocem predstavljaju lajtmotiv filma.

Džordža Buša u filmu igra Džoš Brolin, koga smo imali prilike da vidimo u filmu braće Koen “Nema zemlje za starce”.

Kristel Dupont, iz produkcentske kuće koja predstavlja Stouna, izjavila je da je film povučen sa repertoara festivala, s obzirom na to da su organizatori izjavili da je italijanski premijer Berluskoni veliki prijatelj američkog predsednika i da ne bi bilo prikladno da jedan tako kontroverzni film otvori Festival u Rimu.

Nakon par dana film je ponovo zatražen ali bilo je već kasno, jer je producentska kuća već sklopila ugovor sa Festivalom u Londonu.

Đanluiđi Rondi, predsednik Fondacije festivala, porekao je sve optužbe i istakao da je producenstka kuća filma “W” sama preferirala festival u Londonu.

Ovogodišnja konferencija za štampu najbolje svedoči koliko se očekuje od nove organizacije (i zašto da ne, nove političke struje) festivala.

Bledi aplauzi predsedniku Rondiju i gradonačelniku Alemanu samo potvrđuju skepticizam i kritiku upućene novoj vladi.

Festival i ove godine čine pet glavnih sekcija: premijera (Anteprima), Film 2008 (Cinema 2008), Alisa u gradu (Alice nella città) – sekcija posvećena najmlađima, Drugačiji film – Extra (L’Altro cinema - Extra) – sekcija posvećena dokumentarnom i kratkometražnom filmu u koju su uključeni i susreti sa najpoznatijim zvezdama svetske kinemtografije (2006. su gostovali Robert De Niro, Martin Skorceze, Šon Koneri) i Pogled na svet – Fokus (L’occhio sul mondo - Focus) – koja obuhvata sva propratna dešavanja festivala: izložbe, koncerte kao i posebni omaž određenoj zemlji sveta (ove godine je izabran Brazil).

Anteprima i Film 2008 čine filmovi koji zvanično ulaze u izborni krug festivala. Anteprima, za razliku of Film-a 2008, sadrži filmove uglavnom holivudske produkcije. Film 2008 je više skoncentrisan na alernativnu kinematografiju kao i na autorske filmove.

Predsednica sekcije Premijera, Pjera Detasis, je izjavila da se ovogodišnje izdanje festivala ističe po transgresivnosti i jedinstvenosti u odnosu na ostale filmske festivale. Detasis je posebno istakla da takmičarskim programom dominira tema žene.

Tako film “Klijent” (“Cliente”) Josian Balasko sa Natali Bej, govori o potrazi za muškaracem – žigolom preko Interneta, Kira Najtli, protagonistkinja filma “The Duches”, interpretira skandaloznu vojvojtkinju iz Devonšira, pretkinju Lejdi Dajane, Izabel Iper u filmu “Un barrage contre le Pacifique” (“The sea Wall”) je nesavladivi borac za spas svoje zemlje i porodice.

Program Premijera ove godine se ističe i po znatno većem broju komedija, od kojih se posebno iščekuje “RocknRola”, Gaja Ričija.

Od italiajnskih filmova u takmičarskom programu našli su se i: Mateo Rovere sa “Il passato è una terra straniera”, (“The past is a Foreign Land”), “Džentlmeni”(“Galantuomini”), Edoarda Vinspeare, “Parlami di me”, (“Pričaj o meni”) Branda de Sike, ”L’uomo che ama” (“The man who loves”), Marije Sole Tonjaci, “Resolution 819”, Đakoma Batijata, realizovan u koprodukciji sa Francuskom i Poljskom.

“Resolution 819” je jedan od filmova koji će verovatno izazvati i najviše polemika i interesovanja; govori o rezoluciji Ujedinjenih nacija o zločinima protiv čovečanstva u ratu u bivšoj Jugoslaviji gde je u prvom planu stavljena potraga za Mladićem kao i nedavno hapšenje Radovana Karadžića.

Ostali filmovi kontroverzne tematike su i već pomenuti “Il sangue dei vinti (“Krv poraženih”), “Good”, Vinsenta Amorijuma sa Vigom Mortesenom koji govori o eutanaziji u nacističkoj Nemačkoj, kao i “La siciliana ribelle” (“The Sicilian Girl”) Marka Amenta posvećen mladoj sicilijanki Riti Atrio, koja sa samo sedamnaest godina (1991.) osuđuje ubice svoga oca i brata, obojice mafijaša, kada i počinje njena borba protiv mafije.

Crveni tepih rimskog festivala ove godine definitivo ne predstavlja više kraljevstvo američkih diva. Osim preovlađujućeg prisustva italijanskog filma, američke producentske kuće (po rečima predsednika Vorner Brosa Italije, Paola Ferarija) preferiraju festival u Kanu i Veneciji.

Još jedan od razloga manje zastupljenosti američkih diva na festivalu je (koliko god to nemoguće zvučilo) i nedostatak novca američkih produkcija da prisustvuju i na festivalu u Rimu kao i nedavni štrajk scenarista.

Leonardo Di Kaprio je takođe odbio gostovanje sa filmom “Body of lies” jer nikako nije hteo da otputuje pred same izbore u Americi, predviđene za 4. novembar. Mnogi od holivudskih zvezda su istomišljenici Di Kapria, jer je za mnoge 4. novembar krucijalan momenat za promene u Americi.

Od svetskih premijera, uzbudljivo se iščekuje i “Pride and Glory” sa Edvardom Nortonom i Kolinom Farelom (film o korupciji jedne njujorške porodice koja godinama radi u policiji).

U moru kontroverzija i političkih spekulacija, odlučeno je da ipak italijanski film “L’uomo che ama” (“The man who loves”) Marije Sole Tonjaci sa Monikom Beluči i Pijer Franćeskom Favinom, otvori festival 22. oktobra. Monika Beluči će ujedno (kao i prošlogodišnje izdanje) i otvoriti ovogodišnji festival.

Još jedan italijanski film, urađen po pozorišnom komadu Mauricija Skapara i ideji Roberta Roselinija, “Poslednja Pulčinela”, (“L’ultima Pulcinella”), sa Masimom Ranierijem i režijom Mauricija Skapara, 31. oktobra zatvara festival.

Kada su u pitanju nagrade za karijeru "Marko Aurelije" (ujedno i nagrada koja sledi pobedniku rimskog filmskog festivala) za šezdesetogodišnju filmsku karijeru će biti dodeljena Đini Lolobriđidi.

U sekciji festivala “Altro cinema”- “Različiti film” Al Paćino će primiti nagradu "Marko Aurelije" namenjenu "Aktors Studiju". Tom prilikom biće prikazan i film u režiji Ala Paćina: “Chinese Coffee”.

Osim nagrada za karijeru na kraju festivala se dodeljuje "Marko Aurelije" za najbolji film po proceni publike i nagrada za najbolji film po mišljenju kritike. Predviđene su i nagrade za filmove posvećene najmlađima iz programa “Alisa u gradu”.

Rimski festival je jedinstvena filmska manifestacija u Evropi, jer osim filmova nudi međunarodnoj publici priliku da učestvuje i uživa u jednoj pravoj filmsko - kulturološkoj reviji.

Svake godine, pa i ove u vreme festivala biće organizovane i razne izložbe fotografija na temu filma.

Ove godine, Kronenberg će izlagati svoju multimedijalnu izložbu (pedeset fotografija – frejmova iz svojih najpoznatijih filmova) “Chromosomes” u prestižnom rimskom muzeju “Palazzo delle Esposizioni”.

U programu “Pogled na svet” biće održana evropska i internacionalna premijera deset filmova o Brazilu; najinteresantniji za publiku će verovatno biti i dokumentarac Fernanda Grostein Andrade posvećen brazilskom pevaču Gaetanu Velozu, koji će nakon projekcije održati i mali koncert.

U filmu se pojavljuju i Mikelanđelo Antonijoni kao i Almodovar, prijatelji brazilskog pevača.

Posetioci festivala imaće prilike da vide i sedamdeset fotografija Pijera Veržea (1902-1996), preteče Sebastijana Salgada koji važi za jednog od fotografa koji je najbolje uspeo da objektivom uhvati dušu Brazila.

Od izložbi je predviđena i retrospektiva fotografija sa najpoznatijih filmskih setova nedavno preminulog italijanskog režisera Dina Rizija.

Veliko iznenađenje su i dva dokumentarca o legendama muzičke scene: Bobu Marliju i Fabriciju De Andreu.

U sekciji festivala, “Extra” Tereza Markezi će predstaviti dokumentarac “Effedia, sulla mia cattiva strada” (“Effedia, na mom lošem putu”) posvećen italijanskom muzičkom geniju, De Andreu.

Na kraju filma se pojavljuje i Vim Venders gde otkriva i neizmerno poštovanje koje gaji prema preminulom itlijanskom pevaču. Venders je najavio i prisustvo na koncertu (čiji je organizator jedan od najbitnijih muzičkih producenata, Hol Vilner) u Njujorku posvećenom De Andreu.

Zanimljivost dokumentarca prevashodno predstavljaju neobjavljeni snimci, intervjui i pesme De Andrea.

U istoj sekciji festivala biće prikazan i dokumentarac Antonija Vola, “Exodus 77”, posvećen Bobu Marliju. Film počinje u krucijalnom momentu Marlijevog života, nakon pokušaja atentata 3. decembra 1976. godine, kada je i povređen u svojoj kući u Kingstonu.

Uz pratnju istorijskih zapisa i zbivanja bitnih za evoluciju roka, regea i uopšte popularne kulture kao i uz muziku albuma “Exodus 77”, film je prilično unikatan prikaz Marlijeve karijere.

Sa šest stotina učesnika, četrdeset internacionalnih premijera, četrdeset zemalja učesnica, Filmski festival u Rimu obećava slavu i uspeh prošlogodišnjih izdanja.

Ostaje nam ipak samo da strpljivo sačekamo 22. oktobar, u nadi da će festival u Rimu sačuvati svoju autonomiju, jedinstvenost i prestiž dostignut u samo dve godine postojanja i da će istrajati u godinama koje slede bez obzira na političke okolnosti koje ga okružuju.