Gde je Rijaset?

Posle Sabora islamske zajednice Srbije, neslaganja na relaciji te organizacije i Islamske zajednice Sandžaka ponovo su postala očigledna. Jedno od pitanja oko kog se te dve verske zajednice ne slažu je da li centar, odnosno Rijaset, može biti u Beogradu ili isključivo u Sarajevu. I jedni i drugi pozivaju se na istoriju, ali je različito tumače.

Mevlud Dudić, zamenik sandžačkog muftije, kaže da jeRijaset Islamske zajednice u Srbiji u kontradiktornosti sa islamskim principima. "To potkrepljujem činjenicom da je na Berlinskom kongresu, kada je Austrougarska okupirala Bosnu i Hercegovinu, Rijaset u Sarajevu ovlašćen kao jedino mesto gde može postojati Reisul-ulema i Rijaset jeste Sarajevo. Iz tog razloga mi nemamo pravo u ovoj državi imati Rijaset i Reisul-ulemu, a to ne znači da ne možemo organizovati Islamsku zajednicu na prostoru ove države", kaže on.

Eldin Ašćerić, sekretar Mešihata srbijanskog, kaže da je obnovljena islamska zajednica Srbije, koja je postojala i pre islamske zajednice u Bosni i Hercegovini na koju se neki pozivaju. "Sledeće godine 18. maja će se navršiti 40 godina otkako su knez Mihajlo Obrenović i Državni savet Kneževine Srbije doneli ukaz o priznanju islama kao zakonite religije Kneževine Srbije, 1868. Želimo da poštujemo i da očuvamo svoju tradiciju, tradiciju srbijanskih muslimana, koja je dovoljno duga i zašto je ne poštovati", kaže on.

Jaka veza Sandžaka i Sarajeva održala se još iz vremena SFRJ, što je i logično, imajući u vidu da većinu muslimana u Sandžaku čine Bošnjaci. Bez obzira na to što je Islamska zajednica Srbije imenovala beogradskog muftiju Hamdiju Jusufspahića za vršioca dužnsoti reisul-uleme Rijaseta islamske zajednice u Srbiji, mešihat Islamske zajednice Sandžaka ostaje deo islamske zajednice BiH, objašnjava za B92 Muhamed Salkić, sekretar Rijaseta BiH.

"Islamska zajednica u BiH ima ustaljenu organizacionu šemu i ustavom definisanu i po toj šemi je Mešihat islamske zajednice u Sandžaku deo islamske zajednice BiH. Što se tiče organizacije islamske zajednice u Srbiji, kao samostalne organizacije, islamska zajednica u BiH nema ništa protiv toga, Srbija je posebna država i može imati posebnu organizaciju Islamske zajednice, ali ta organizacija mora biti ustrojena da uvažava sve organizacione delove islamske zajednice na području Srbije, uključujući Sandžak", kaže on.

Centar muslimana u svakom smislu u bivšoj Jugoslaviji bio je u Sarajevu, podseća Rade Božović, profesor orijentalistike na Beogradskom univerzitetu, ali dodaje da ideja o formiranju Rijaseta u Srbiji nije iznenađenje.

"Koliko je meni poznato, muslimani iz Sandžaka, iako pokazuju poslednjih godina veliku kooperativnost s političkom situacijom u Srbiji i oko Srbije, i dalje su u izvesnom smislu vezani za Rijaset u Sarajevu. Mislim da bi dobro bilo da postoji jedan zajednički mešihat jer muslimani iz Srbije predstavljaju jednu populaciju koja ima svoju kulturu, svoj identitet, na kraju krajeva i ambicije koje nisu uvek samo verskog karaktera", kaže on.

To, međutim, nije jedina tema oko koje se ne slažu islamske zajednice u Srbiji. Iako obe strane govore o neophodnosti jedinstva svih islamskih zajednica na teritoriji Srbije, one i put do tog cilja vide različito.