Imamo lekara za ceo Balkan

U Srbiji u zdravstvenim ustanovama radi 19.496 lekara, od kojih je čak svaki četvrti specijalista. Lekara „običnih i ovdašnjih” ima samo 5.054, ali zato u lekarima specijalistima zdravstvo Srbije apsolutno ne oskudeva: imamo čak 1.933 internista, 1.704 plastičnih i rekonstruktivnih hirurga, 1.662 specijalista opšte medicine, 1.143 ginekologa, 711 opštih hirurga. Po brojnosti slede anesteziolozi (646), specijalisti medicine rada (624), neuropsihijatri (579), radiolozi (514).

Na prste jedne ruke, međutim, mogu da se izbroje specijalisti maksilofacijalne hirurgije (četiri), medicinske statistike i informatike (dva), tek nešto brojniji su specijalisti kliničke fiziologije (šest), a, verovali ili ne, imamo samo 11 dečjih psihijatara i 11 dečjih neurologa. U Srbiji imamo samo 21 specijalistu kliničke farmakologije, 25 lekara sudske medicine, 23 imunologa...

Kada se ovim podacima doda činjenica da jedan doktor dolazi na 385 stanovnika, odnosno da na 100.000 stanovnika u Srbiji imamo 268 lekara, mada statistika obuhvata samo one koji su u radnom odnosu na neodređeno i u državnim ustanovama, trebalo bi da budemo srećni, zadovoljni i vrlo brzo primljeni zbog svake boljke na koju se požalimo. Ali, nažalost, nije tako.

„Proletarizacija” medicine

Na papiru i po statistikama imamo više nego dovoljno lekara, ali u stvarnom životu, dok na pregled čekamo satima, na neko snimanje mesecima, a na operaciju i godinu dana, stiče se utisak da u zemlji Srbiji imamo konstantan manjak lekara.

Ovaj apsurd za „Politiku” objašnjava profesor dr Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja Srbije, zadužena za Sektor za plan i razvoj zdravstva Srbije, podsećajući da približnu zastupljenost lekara u odnosu na broj stanovnika imaju, na primer, Hrvatska i Holandija, ali koje se diče mnogo boljim zdravstvenim sistemom nego mi:

– Imamo lekara dovoljno za ceo Balkan, a ne samo za Srbiju. Školujemo kadrove i za privatni sektor, a zaposleni lekari nisu dovoljno uposleni prema onome što smo uložili u opremu, rekonstrukciju zdravstvenih ustanova, kompjuterski sistem... Imamo više nego dovoljno lekara po broju stanovnika, ali njihov učinak mora da bude mnogo veći. Sada imamo hirurga koji u proseku mesečno uradi samo tri operacije!

Takođe, Simić kaže kako niko ne zna kolika nam je generalna produktivnost – da li od osam radnih sati lekari bar šest efektivno provode sa pacijentima.

Žene dominiraju medicinom, ali samo po brojnosti. Zahvaljujući statističkim podacima koje je „Politika” dobila iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Milan Jovanović Batut”, u zdravstvenim ustanovama rade čak 12.272 žene lekari u odnosu na 7.224 muškarca. Znači, čak 5.048 žena više. Čak ih je više i sa specijalizacijama – 8.754.

Međutim, po objašnjenju profesorke Simić, u našem zdravstvu neumitno vlada „proletarizacija” medicine – iako su žene lekari brojnije, one rade teže poslove na prvom nivou, u primarnoj zaštiti, dok muškarcima pripadaju prestižnija radna mesta i ekskluzivnije specijalizacije, što je odlika takozvane obrnute piramide moći ili rodne nejednakosti. Muškarci su češće direktori zdravstvenih ustanova, šefovi odeljenja, naravno i na cenjenijim specijalizacijama, poput hirurgije ili ginekologije.

Na tržištu rada u ovom času ima oko 1.500 nezaposlenih lekara, od kojih 100 ima i završenu specijalizaciju, a doktorka Simić kaže kako je to nedopustivo veliki broj i da su eksperti iz Svetske banke, koji pomažu pri reformi zdravstvenog sistema, zaprepašćeni kako Srbija može sebi da dopusti takav gubitak ulaganja u školovanje, a da pri tom ne ograniči upis na medicinske fakultete.

Godišnje 500 diplomaca

Prema podacima iz „Batuta”, u Srbiji imamo 83 doma zdravlja, četiri klinička i četiri kliničko-bolnička centra, 19 specijalizovanih bolnica, 39 opštih bolnica, sedam klinika, 52 instituta ili zavoda...

Na Medicinskom fakultetu u Beogradu radi ukupno 489 profesora i nastavnika: 164 su redovni, 161 vanredni profesori, a još 164 doktora imaju zvanje docenta. U ovom času na osnovnim studijama medicine nalazi se 4.042 studenta, a prosečno nam godišnje sa medicine stiže oko 500 novih diplomaca. Na poslediplomskim studijama, koje traju tri godine, trenutno se nalazi oko 1.000 lekara, a magistarsku tezu svake godine odbrani oko 95 lekara.

Na zdravstvenim specijalizacijama, iako su volonterske već četvrtu godinu ukinute, u ovom času je upisano 2.879 lekara. Istina, među njima ima i onih iz Crne Gore i Republike Srpske. Ove specijalizacije traju od tri do šest godina, a brojke do kojih smo došli uz pomoć Jelene Šantrić, sekretara Medicinskog fakulteta u Beogradu, kažu da specijalistički ispit godišnje položi oko 550 lekara. Postoje i uže specijalizacije, na primer da neko ko je završio specijalizaciju interne medicine želi dodatna znanja iz reumatologije ili alergologije, a takvih je trenutno na beogradskom Medicinskom fakultetu oko 1.000 upisanih, od kojih rad odbrani oko 75 lekara godišnje.

Ovako visok broj profesora na beogradskom Medicinskom fakultetu, prema tvrdnji dekana, profesora dr Bogdana Đuričića, govori, istina, o opštepoznatoj pojavi hiperprodukcije visokoškolovanih kadrova, ali nesumnjivo i o kvalitetu nauke. Po njegovim rečima, skoro svi nastavnici su angažovani na nekom od naučnih projekata Ministarstva zdravlja ili Ministarstva nauke i ekologije.

Po kvalitetu i veličini, rame uz rame, možemo da se merimo s fakultetima u Zagrebu ili Solunu, dok su svi ostali u regionu manji. Po kvalitetu spadamo u vrlo solidne fakultete, a po nastavnoj bazi – Kliničkom centru Srbije – praktično smo posle Kejptauna, u kojem se nalazi druga najveća bolnica u svetu. KCS ima 3.500 postelja. Naravno, ovaj broj nije racionalan i zato se u ovom trenutku ubrzano radi na njegovom smanjivanju. Po tvrdnji dekana, KCS je, bez obzira na reklame drugih zdravstvenih ustanova, u ovom času i dalje ubedljivo najjača i najveća zdravstvena ustanova u kojoj se rutinski rade vrhunske medicinske procedure i metode.

Imenik svih lekara

Kojih 10, 50 ili 100 lekara u Srbiji zaslužuju da ponese naziv najboljeg lekara, po mišljenju dekana, apsolutno je nemoguće odrediti, jer je veoma teško jedinstvenim kriterijumima obuhvatiti jednu tako široku delatnost. On kaže kako je jedan lekar dobar dijagnostičar, drugi vrhunski edukator, treći izvrsni praktičar...

– Praviti rang-liste u tako širokoj oblasti iz raznih segmenata nije moguće, a da se, pri tome, ne ogrešite o nekoga ko zaista vredi. Kako ćemo meriti vrednost jednog hirurga koji je spasao život s vrednošću profesionalaca u bilo kojoj drugoj delatnosti? Osim toga, nisu svi najbolji lekari profesionalci nastavnici na fakultetu. Ima doktora koji rade u običnoj ambulanti, a ne da su dobri, već su izvrsni lekari, ali sticaj okolnosti je ponekad uticao da takvi lekari nisu u nastavi budućih lekara, što je naravno za žaljenje. Sada na fakultetu tražimo načine i mehanizme da i oni svoje dragoceno znanje predstave studentima – kaže dr Đuričić.

Broj privatnih ordinacija u Srbiji u ovom času može samo da se procenjuje i to – prema poreskim prijavama! Naime, privatne ordinacije se trenutno kod nas vode kao privredni subjekti i, prema objašnjenju profesora dr Višeslava Hadži-Tanovića, predsednika Privatne lekarske komore lekara Srbije, trenutno imamo oko 3.000 registrovanih privatnih ordinacija. Prva preciznija evidencija bi trebalo da bude dostupna posle 15. juna, kada će zbog obaveze preregistracije i privatne ordinacije biti „prebrojane”.

Stvarno licenciranje lekara u Srbiji, koje bi najzad u Srbiji posle 50 godina zaživelo kao u svim evropskim zemljama, a što možemo u najboljem slučaju da očekujemo od decembra meseca, kada bude napravljen imenik svih lekara, otkriće nam najzad i famozni broj privatnih lekara u Srbiji. Dr Hadži-Tanović kaže kako u ovom času pojedine privatne poliklinike nisu ništa drugo nego agencije za rentiranje lekara iz državnog sektora, u kojima se formalno zaposli jedan lekar sa tržišta rada, a ostali po pozivu stižu sa klinika. A među njima su i direktori klinika, profesori fakulteta, uglavnom najpoznatija imena, kod kojih ljudi žele da se leče, a ne mogu da stignu redovni putem i bez dugog čekanja, pa zato takve privatne poliklinike veoma uspešno posluju.