Politička karijera Vojislava Šešelja: Najmlađi doktor nauka, haški optuženik i četnički vojvoda

Šešelj je nakon poslednjih izbora odlučio da se povuče, a njegova lista nije uspela da pređe cenzus.

Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, doktor pravnih nauka rođen je 11. oktobra 1954. godine. Završio je Prvu gimnaziju u Sarajevu, a nakon toga je diplomirao na Pravnom fakultetu za samo dve godine i osam meseci.

Najmlađi doktor nauka u SFRJ

EPA-PHOTO/EPA/OGNJEN RADOSEVIC

Doktorirao je 1979. godine i tako postao najmlađi doktor nauka u SFR Jugoslaviji.

Šešelj je imao burnu političku karijeru, a mnogi ga pamte po mnogobrojnim sukobima i oštrim stavovima koje je zastupao. Sukobio se sa komunističkom vlasti tadašnje SR Bosne i Hercegovine, posebno sa Brankom Mikulićem i Hamdijom Pozercem.

Do sukoba je došlo zbog toga što je Šešelj protestvovao protiv plagijata u doktorskoj tezi Branka Miljuša.

Zbog toga je izbačen sa fakulteta, praćen od strane Službe državne bezbednosti i kažnjen zatvorskom kaznom u trajanju od 8 godina. Kazna mu je značajno umanjena, a po izlasku iz zatvora preselio se u Beograd, gde je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem knjiga.

Četnički vojvoda

EPA PHOTO EPA/SRDJAN SUKI

1990. godine odlučio je da sa Vukom Draškovićem osnuje Srpski pokret obnove (SPO). Nakon toga želeo je da formira Srpski četnički pokret, ali mu nije bilo dozvoljeno da koristi to ime.

Srpska radikalna stranka (SRS) osnovana je 1991. godine i Šešelj je postao njen predsednik.

1996. postao je predsednik opštine Zemun, a na toj funkciji je bio naredne dve godine.

1997. godine se kandidovao za predsednika Srbije i sa 1.125.140 glasova uspeo da pobedi Zorana Lilića. Nakon što su ti izbori ponovljeni on je izgubio od kandidata SPS-a, Milana Milutinovića. Sledeće godine postao je potpredsednik u vladi Mirka Marjanovića.

Dobrovoljno otišao u Hag

EPA PHOTO ANP / TOUSSAINT KLUITERS

Tokom narednog perioda većinom je bio u opoziciji, a 2002. godine je na predsedničkim izborima zauzeo treće mesto.

U januaru 2003. godine Haški tribunal ga je optužio da je podsticao zločine protiv čovečnosti i da je kršio zakone i običaje ratovanja u Vojvodini, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.

Na izborima iste godine njegova stranka osvojila je 28 odsto glasova i našla se u opoziciji. Nakon toga njegova supruga se takođe kandidovala za predsednika Srbije, ali nije postigla značajniji uspeh.

Tek u novembru 2014. godine Šešelj je pušten na privremenu slobodu, a u Srbiji su ga dočekale njegove pristalice i članovi porodice.

2018. godine Mehanizam za međunarodne krivične sudove, pravni naslednik Haškog tribunala, pravosnažno je osudio lidera SRS Vojislava Šešelja na deset godina zatvora zbog podsticanja i počinjenja progona Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini, 1992. godine.

S obzirom na to da je Šešelj u pritvoru proveo skoro 12 goodina, Žalbeno veće MMKS-a je konstatovalo da je lider radikala kaznu već odslužio. Interesantno je da je u svim drugim aspektima odbačena žalba tužilaca na prvostepenu presudu kojom je Šešelj 31. marta 2016. oslobođen za ratne zločine nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini u periodu od 1991. do 1993. godine.

Dakle, Šešelj je osuđen za progon, proterivanje i prisilno premeštanje stanovništva. To su tri od 11 tačaka otužnice prema kojoj je pretresno veće Haškog tribunala u prvostepenom postupku oslobodilo lidera SRS.

Na poslednjim izborima, ove godine lista "Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka" sa osvojenih 2,16 odsto glasova nije uspela da pređe cenzus, prema podacima koje je objavio RIK.