Preminuo Svetozar Stojanović

Kako je agenciji Beta rečeno u Centru za nacionalnu strategiju, profesor Stojanović je preminuo sinoć u 21.15 u Urgentnom centru. Stojanović je rođen 1931. godine u Kragujevcu. Diplomirao je 1955. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirao filozofiju 1962.

Zajedno sa sedam drugih profesora i nastavnika takozvane Praxis-grupe zbog disidentske delatnosti izbačen je sa Beogradskog univerziteta u januaru 1975, na koji je vraćen početkom devedesetih. Bio član Upravnog odbora Korčulanske letnje škole koja je okupljala uticajne filozofe iz tadašnje Jugoslavije i Evrope.

Radio je kao gostujući profesor na mnogim uglednim univerzitetima u SAD. Nemackoj, Velikoj Bitaniji, Austriji, Indiji.

Bio je osnivač i predsednik Srpsko-americkog centra iz Beograda, koji je potom prerastao u Centar za nacionalnu strategiju, i njegovog Foruma za srpsko-američki dijalog i saradnju.

Od 15. juna 1992. do 31. maja 1993. bio je specijalni savetnik i vodio savetnički tim tadašnjeg predsednika SRJ Dobrice Chosića. Kada je Ćosić smenjen, podneo je ostavku.

Bio je, takođe, član Komisije za istinu i pomirenje, koju je imenovao nekadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica.

Stojanović je bio član spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije i član Saveta Republičke Radiodifuzne agencije.

Stojanović je bio i direktor u penziji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Radio je kao glavni i odgovorni urednik časopisa "Praksis Internešnel", Oksford, Velika Britanija (1987-1990), a bio je i član Upravnog odbora kompanije "Politika".

Bio je, takođe, član redakcijskog saveta časopisa "Philosophy and Social Criticism", sa sedištem u Bostonu.

Izabran je 1977. za člana pariskog Međunarodnog instituta za filozofiju (Institut International de Philosophie), među čijim izabranim članovima su bili i filozofi Hans Georg Gadamer, Karl Oto Apel, Jirgen Habermas, Lešek Kolakovski i drugi.

Od 1996. bio je izabrani član Akademije za humanistička istraživanja iz Moskve.

Zajedno sa filozofima Branom Petronijevićem i Mihailom Markovićem uvršten je u "Biographical Dictionary of Twentieth Century Philosophers", 1996.

Objavio je sedam knjiga, četiri brošure i oko 130 časopisnih rasprava i clanaka. Spisi su mu prevedeni na 14 jezika, između ostalih na engleski, nemački, francuski, ruski, španski, japanski.

Među njegovim knjigama na srpskom su "Savremena meta-etika" (Nolit, Beograd, 1964) "Između ideala i stvarnosti" (Prosveta, Beograd; 1969), "Istorija i partijska svest" (FDS, Beograd,1988) "Na srpskom delu Titonika" (Filip Višnjić i Centar za socijalna istraživanja, Beograd, 2000) i druge.

Datum i mesto sahrane profesora Svetozara Stojanovića biće saopšteni naknadno.