"Projekat superlativa": Dalekovodi na sve strane, struja za 3,6 miliona domaćinstava

On će zadovoljavati potrebe oko 3,6 miliona domaćinstava. I nije jedini.

Nemački građevinari definitivno više nisu ono što su nekad bili i nisu onakvi kakvim ih još uvek mnogi u inostranstvu vide: u Berlinu nikad kraja izgradnji aerodroma, u Kelnu je nova linija podzemne železnice odavno slučaj za državno tužilaštvo, u Hamburgu je predračun za novu koncertnu dvoranu ispao samo sitniš u poređenju s tim koliko je ona na kraju koštala...

Zato je i za Nemce postalo ogromno iznenađenje da može i drugačije. Ovog četvrtka (27.5.) u Vilsteru severno od Hamburga svečano se pušta u pogon podvodni dalekovod "Nordlink" koji u Nemačku, po dnu Severnog mora, dovodi električnu energiju iz Norveške. I to se otvara tačno na vreme i bez nekih većih premašivanja troškova, prenosi DW.

Veza je u suštini uspostavljena još pre pola godine, ali je dalekovod do sada bio u probnom radu. Svi testovi su sada završeni, a investitor i svi ostali su zadovoljni, tako da dalekovod i zvanično može da bude pušten u rad.

"Sada smo prvi put direktno i neposredno povezali tržišta električne energije Norveške i Nemačke", rekao je u decembru izvršni direktor nemačke firme za prenos električne energije "Tenet" Tim Mejerjirgens kada je prvi kilovat stigao iz Norveške. Prošle nedelje sa zadovoljstvom je konstatovao da tokom probnog rada "nije bilo većih problema" odnosno da je samo trebalo nešto drugačije podesiti rad dalekovoda.

Dobar posao i za Nemačku i za Norvešku

Na otvaranju će biti veliki broj visokih gostiju. Ne samo da dolaze nadležni ministri obeju zemalja, već će tu biti i nemačka kancelarka Angela Merkel i njena norveška koleginica, premijerka Erna Solberg.

Predviđeno je da struja teče u oba smera – i u u oba slučaja će to biti isključivo energija iz obnovljivih izvora. Norveška će Nemcima isporučivati energiju iz njenih hidroelektrana, ali kada je tamo vodostaj nizak, onda će u Norvešku stizati energija iz nemačkih vetroelektrana i solarnih postrojenja.

To je dakle dalekovod od kojeg će nesumnjivo koristi imati i jedna i druga zemlja. S norveške strane je za "Nordlink" zadužena firma "Statnet" i njen menadžer Gunar G. Lovas najavljuje: "Ovaj dalekovod će nam pomoći da ispunimo naše klimatske ciljeve. On će i na norveškoj i na nemačkoj strani stvoriti novu vrednost."

Dalekovod je dugačak 623 kilometara, a od toga je 516 pod vodom, najpre u dubinama Severnog mora, a onda po plićacima pred obalom Nemačke. U Nemačkoj pored toga prolazi i ispod kanala koji spaja Severno i Baltičko more da bi konačno došao do Nortorfa kod Vilstera u pokrajini Šlezvig-Holštajn.

Dalekovodi na sve strane

Tamo se nalazi jedna od dve tzv. konvektorske stanice u kojima se električna energija pretvara iz naizmenične u jednosmernu ili obrnuto, u zavisnosti od potrebe i toga u kojem smeru će struja dalje da ide. Druga stanica je naravno u Norveškoj, u Tonštatu. Do podmorskog kabla je tamo spaja 53 kilometara dug dalekovod.

Sve to zajedno jedan je od najdužih podmorskih dalekovoda na svetu s kapacitetom od 1.400 megavata. To je količina dovoljna otprilike za potrebe 3,6 miliona domaćinstava. Drugim rečima, to je dovoljno energije iz obnovljivih izvora za čitav Hamburg i pokrajinu Šlezvig-Holštajn.

Ali to nije jedini dalekovod koji se proteže po dnu Severnog mora: tu je i "Norned", dalekovod koji povezuje mreže Norveške i Holandije i dugačak je 580 kilometara. Tu je i dalekovod koji povezuje Masvlakte kod Roterdama u Holandiji i Ijl ov Grejn u grofoviji Kent u Velikoj Britaniji. Taj dalekovod dugačak 260 kilometara počeo je s radom 2011, tri godine nakon "Norneda". Tu je zatim i dalekovod koji povezuje Holandiju s Danskom – "KOBRAkejbl" koji je dugačak oko 325 kilometara.

Šansa za nemačke građevince

Cilj izgradnje svih tih dalekovoda bio je pre svega prenos energije iz obnovljivih izvora: Holanđani tako dobijaju struju iz danskih vetroelektrana bez da dodatno opterećuju mrežu na severu Nemačke. Pored toga, postoji mogućnost da se na taj dalekovod spoje i neke buduće vetroelektrane na pučini Severnog mora.

Zato vetroelektrane i mogu da se grade, jer postoji dalekovod koji energiju vodi do potrošača. To se odnosi i na ovaj novi dalekovod tako da su prošle nedelje nemačkih koncerni RWE i BASF objavili da nameravaju da izgrade jednu od najvećih vetroelektrana na svetu na pučini Severnog mora. Projekat je "težak" četiri milijarde evra, a trebao bi da bude biti završen 2030.

A to znači da nemački građevinci imaju mogućnost da pokažu da li im se tačnost u rokovima i troškovima kod "Nordlinka" – samo omakla.