Rus besan: Preuzeli Agrokor, neka oni daju pare

“Ako je Vlada preuzela odgovornost za upravljanje kompanijom, onda treba preuzeti i odgovornost za njen dug. Neka Vlada onda da i državna jemstva za taj dug. Ako nisu spremni za to, neka onda vrate kompaniju na tržište. Ne biste trebali donositi zakon koji lišava kreditore njihovih prava nakon svršenog čina”, rekao je Gref.

Dodao je da je razgovarao s najvećim poveriocima Agrokora i da su svi zbunjeni nastalom situacijom.

Gref je takođe rekao i kako je prinudni upravnik Agrokora Ante Ramljak “nekompetentan”, a tako ponižavajući odnos Sberbanke prema Ramljaku, ali i hrvatskoj Vladi, treba dovesti u odnos s činjenicom da je istog dana Blumberg objavio temu u kojoj iznosi nezvanične informacije prema kojima zapadne banke uslovljavaju dalje kreditiranje Agrokora od 250 miliona eva zahtevom da uz svakih novih 100 miliona evra pravo prvenstva naplate dobije i isti iznos starog kredita ili obveznice.

Prema lex Agrokor, pravo prvenstva u naplati, ako dođe do stečaja, imaće samo oni krediti koji se izdaju Agrokoru nakon 10. aprila ove godine, kada je lex Agrokor stupio na snagu.

Međutim, Sberbanka i VTB banka, obe ruske državne banke, traže da njihov poslednji kredit od 100 miliona evra dobije pravo prvenstva u naplati, jednako kao i svi krediti izdati nakon 10. aprila, ali je Ramljak odbio takav zahtev, tvrdeći kako takvu odluku može doneti samo stalno veće poverilaca, koje će se formirati u julu ili avgustu.

Prema novim nezvaničnim, ali verodostojnim informacijama Blumberga, a slične spekulacije već su pre objavljivali i hrvatski mediji, zapadne banke takođe insistiraju na tome da im se dosadašnja kreditiranja Agrokora pretvore u prvenstvo naplate, u onom iznosu u kojem budu dalje kreditirale najveći hrvatski koncern.

U Sberbanku su zbog toga odlučili do kraja zaoštriti stav i u krajnje nezgodnu situaciju doveli su Ramljaka, ali i premijera Andreja Plenkovića koji u ponedeljak moraju održati sastanak s ruskim i zapadnim kreditorima u vezi s novim kreditom. Očigledno je da zapadni i ruski kreditori i investitori traže promenu lex Agrokor ili da se sve dogovori u okviru privremenog veća poverilaca, iako tako veliki posao nije u ingerenciji privremenog veća, nego bi to trebalo odlučiti stalno veće poverilaca koje još nije formirano.

Tako kriza u Agrokoru ulazi u jako osetljivo razdoblje, jednu od onih presudnih nedelja u kojima će se odlučivati sudbina Agrokora, jer ako se u idućih desetak dana ne dogovori kredit, Agrokorove kompanije neće imati novca za plaćanje novih obveza prema dobavljačima i čitav koncern u tom slučaju ide u stečaj. Čak bi i kašnjenje s kreditom moglo srušiti Agrokor, jer se glavne kompanije, poput Konzuma, ne bi mogle na vreme pripremiti za sezonu.