Privrednici: Ne spavamo noćima

"U prethodnih nekoliko godina kupili preduzeća u kojima se nije ulagalo ko zna koliko, u kojima je oprema stara po nekoliko decenija. Sve smo to založili i prezadužili se.Znate, u novinama se piše kako tajkuni voze jahte i uživaju, a mi ne spavamo noćima. Prezaduženi smo do guše", rekao je Zoran Drakulić objaćajući se predstavnicima Vlade na Biznis forumu na Kopaoniku.

On smatra da oni koji pune budžet imaju valjda prava da u kriznim vremenima učestvuju i u njegovom trošenju.

"Normalno je da smo spremi da damo državi naša preduzeća ukoliko ne uspemo da vratimo dugove", obećao je Drakulić.

Drakulić je istakao da su sa pet odsto kamate u odnosu na ranija tri procenta, Vladini subvencionisani krediti sada skuplji za privredu, što će domaće firme učiniti manje konkurentnim, istovremeno se zapitavši da li je za ovako slabu privredu novac koji je izdvojen za ove mere dovoljan.

On je ocenio da „napokon moramo da pustimo te pare iz deviznih rezervi“, aludirajući na 1,3 milijarde evra koliko bi trebalo da se oslobodi promenom pravila o obaveznoj rezervi banaka.

Miodrag Kostiæ, Draginja Ðuriæ, Radovan Jelašiæ

Miodrag Kostić, vlasnik MK Komerca, ponovio je Drakulićev stav da su mere dobre, ali nedovoljne i upozorio na to da Srbija nema konkurentne proizvode za izvoz. On takođe smatra da vlada dodatan novac za pomoć privredi može da obezbedi prebacivanjem „300 ili 400 miliona evra iz deviznih rezervi u banke“, ali i završavanjem procesa privatizacije.

"Godinama se dizala prašina zbog toga što su šećerane prodate za tri evra. Moram da podsetim da su te šećerane imale 30 miliona duga, a da su danas veliki izvoznici. Postoje mnoga preduzeća u Srbiji čiji bi radnici sada rado pristali da firmu prodaju i za evro, ali niko neće da ih kupi", uveren je Kostić.

U komentaru na Kostićev predlog da se deo deviznih rezervi preusmeri u banke, Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da je „najveći problem u nedostatku dugoročnog kreditiranja to što ne postoje odgovarajući dinarski štedni depoziti, tako da ne vidim kako bi tome doprineo novac iz deviznih rezervi“.

„Ali ta ideja i nije toliko loša, ako bi se određeni kapital uključio u Agenciju za osiguranje rizika i na taj način omogućilo bankama da uđu komfornije u neke projekte u koje sada ne bi ušle. Mislim da je naš problem više percepcija rizika zemlje, nego nestašica novca za kreditiranje“, istakao je Pitić.

Privrednicima je potreban predvidiv kurs i manja birokratija

Rade Pribićević, korporativni direktor Dunav hrana grupe, ponovio je raniji zahtev privrednika za stabilnim kursom. On kaže da privreda nema problem oko kretanja kursa sve dok je to predvidivo, ali se „po pravilu krajem godine dogodi da kurs padne 10 ili 15 odsto što nama pojede sav pozitivan rezultat“.

On je istakao i da je u sektoru mineralnih voda i bezalkoholnih pića tražnja zbog krize opala oko 15 procenata, ali da je u proizvodnji mleka i konditorskoj industriji ostvaren pozitivan rezultat.

U panelu na kome su učestvovali strani investitori, a koji se održavao svega nekoliko sati pre ponoći, Ernst Bode, direktor kompanije „Meser” upozorio je da je jedna od velikih prepreka obimna birokratija.

"Prošle nedelje sam izgubio dva dana, čekajući u redu po pet sati samo da bi overio dva potpisa. Ne može tako da se posluje. Takođe, najmanje dva puta nedeljno putujem preko granice i isto toliko puta, priznajem, kršim zakon, jer se kao stranac ne prijavljujem policiji da bih svaki put pri ulasku dobio takozvani beli karton. Takve stvari privrednicima komplikuju život" , poverio se Bode.