Nekada manji stan, a sada prodaju garaže za isti iznos: Traže više od 100.000 evra za jednu

Potraga za bezbednim parking mestom postala je ozbiljan izazov za mnoge Zagrepčane poslednjih godina, ali cene koje se trenutno traže u oglasima za određene zatvorene garaže mnogima deluju teško objašnjive, prenosi Jutarnji list.

Na primer, na Trešnjevci, u Trakošćanskoj ulici, zatvorena garaža od 30 kvadratnih metara traži se za 95.000 evra, dok se u Španskom garaža od 28 kvadratnih metara prodaje za 84.000 evra.

U IV. Maksimirskom naselju oglašava se garaža od 32 kvadratna metra za 80.000 evra. Nalazi se na trećem podzemnom spratu, ima vrata na daljinsko upravljanje, osvetljenje, utičnice, protivpožarne prskalice i lift u neposrednoj blizini.

Dalje, u Dubravi, u Dankovečkoj ulici, prodaje se prostrana garaža površine 49 kvadratnih metara za 98.000 evra, uz napomenu da može da primi tri automobila, a može se koristiti i za skladištenje motocikala, bicikala ili drugih stvari.

• Iako rastu cene, raste i broj prodatih stanova u Beogradu
• "Građanima Srbije nije u interesu pad cena nekretnina"
• Najskuplji "krov nad glavom": Gde će vas kupovina stana u Evropi najviše koštati

Ali možda najveći "biser" je garaža u Sigetu, površine 43,75 kvadratnih metara. U oglasu se navodi da je prostor visok 3,4 metra i da postoji mogućnost priključka na struju, vodu, kanalizaciju, internet i telefon. Vlasnik ističe da bi prostor mogao da se koristi i kao skladište, radionica ili muzički studio, i za nju traži čak 115.000 evra!

"Bez ikakve rezerve mogu reći da cene apsolutno nisu normalne. Oglašivači pate od svakakvih stvari, pa i od ovako apsurdno visokih traženih cena", ističe Dijana Perger iz agencije Euro-enterijeri, upozoravajući da je važno razlikovati tražene i realizovane cene.

"Realizovane transakcije nam pokazuju drugačiju sliku, a vlasnici koji zaista žele da prodaju svoju garažu trebalo bi da se konsultuju sa stručnjacima i da formiraju svoju cenu u poređenju sa realizovanim cenama, a ne oglašenim", dodaje on.

Uvidom u sistem eNekretnine, koji sadrži podatke o stvarnoj prodaji nekretnina u Hrvatskoj i koristi se za praćenje i analizu trendova na tržištu nekretnina, sasvim je jasno, kako kaže naš sagovornik, da oglašene cene nisu realne.

Naime, dok u IV. Maksimirskom naselju tražene cene za garaže počinju od 80.000 evra za 32 kvadratna metra, prema transakcijama obavljenim u tom gradskom području krajem 2025. i 2026. godine i evidentiranim u sistemu eNekretnine, garaže do 20 kvadratnih metara ne prelaze 1.800 evra po kvadratnom metru, dok je najveća garaža, površine 32 kvadratna metra, prodata za 50.000 evra. U području Španskog, u istom posmatranom periodu, najskuplja ostvarena cena za garažu bila je 33.000 evra za 20 kvadratnih metara.

"Čak ni broj ukupnih transakcija ne podržava tako visoke cene. Jedan od zanimljivijih podataka je da smo na potezu od Kvatrića do Svetice zabeležili samo 13 prodaja u periodu od kada su nam podaci dostupni, odnosno od 2016. godine", ističe Dijana Perger.

Iako oglasi za prodaju ostavljaju utisak da su garaže postale gotovo jednako vredne kao i stanovi, ona napominje da neke garaže zaista dostižu nivoe uporedive sa cenom po kvadratnom metru stanova, ali to ne znači da su tržišno opravdane ili da se prodaju po tim cenama.

Međutim, činjenica je da garaže nikada nisu bile traženije. Razlog nije samo povećanje broja automobila, već i urbana realnost Zagreba: mnoga naselja nemaju dovoljno parking kapaciteta, a sve više ulica ulazi u sistem naplate putarine. Iz tog razloga, garaže sada traže i stanari starijih zgrada, izgrađenih u vreme kada današnji broj vozila nije bio predviđen, a mnogi tek kasnije pokušavaju da obezbede sopstveno parking mesto, najčešće u neposrednoj blizini svog doma.

Istovremeno, garaže traže i vlasnici stanova koji su kupili nekretnine bez pripadajuće garaže ili parking mesta, kao i građani koji su se godinama oslanjali na ulično parkiranje, koje je od tada postalo naplatno ili jednostavno više ne može da zadovolji potrebe stanovnika određenih naselja.

"U mnogim naseljima garaža ili parking mesto više nisu luksuz, već neophodnost", kaže Dijana Perger, dodajući da na cene utiču lokacija, nedostatak parking mesta i zone naplate parkiranja, kao i starost zgrade, sam pristup, veličina garaže i mogućnost dodatnog korišćenja.

Najtraženije lokacije, napominje, su u centru grada, zatim na Trešnjevci, u Maksimiru i Trnju, a zatim u svim naseljima sa naplatom parkinga i naseljima sa visokom gustinom stanovanja i nedostatkom parking mesta.

"Kupci su obično stanari iz iste zgrade ili eventualno komšiluka. Manji broj kupaca koristi garaže kao skladište ili za hobi, ali je primarna namena i dalje parkiranje. Zanimljiva je činjenica da posle svake jake oluje, koja je u poslednje vreme bila u Zagrebu, potražnja za garažama raste", napominje on.

Iako postoje ponude, Dijana Perger naglašava da neki od oglasa stoje mesecima upravo zbog preterano visokih cena.

"Kupci su spremni da plate za kvalitetnu garažu na dobroj lokaciji, ali nisu spremni da prihvate apsolutno svaku cenu. Dinamika tržišta se meri ostvarenom prodajom, a ne oglasima", zaključuje on.

Spoljašnja parking mesta se ne mogu kupiti "pored" stana

Oglasi takođe nude parking mesta otvorenog tipa u podzemnim etažama stambenih zgrada - na primer, u Srednjacima je tražena cena 16.500 evra, a garaže u jednospratnim zgradama, često sa šarenim vratima, nude se i u brojnim zagrebačkim naseljima. Na primer, jedno od njih traži 38.000 evra. U ponudi su čak i spoljna parking mesta, a mi smo jedno u oglasu pronašli za 19.750 evra.

Međutim, Dijana Perger upozorava da se spoljna parking mesta ne mogu kupovati ni prodavati van stana jer su ona pravni deo stana i kao takva su registrovana u zemljišnim knjigama.

"Lično smatram da bi kupci trebalo da se konsultuju sa stručnjacima pre donošenja odluke i provere šta kupuju. Naime, ako im se prodaje garaža koja je prvobitno bila garažno parking mesto na kojem je neko postavio garažna vrata, to i dalje nije garaža u pravnom smislu", ističe ona.