Neprocenjivo srpsko blago strancima za male pare

Meštani Čumića su se ujedinili kako bi neprocenljivo blago srpske tradicije sačuvali i na jedinstvenom mestu u selu.

Ukoliko vlasnik nije svestan prave vrednosti ovakve kačare prodaće je budzašto dok će tu istu hrastovinu stranci otkupiti po visokoj ceni.

Nezvanično smo saznali da se ta građa prodaje na crno. I na internetu može da se nađe po koji oglas. S druge strane, meštani su po selu viđali slične oglase.

“To je bud zašto. Za nekih 70, 150 evra po kubiku. Znam sigurnoda se izvozi za Austriju i Nemačku. Šta oni rade? Ili gore oblažu unutrašnje enterijere ili rade iznova sa tim brvnima objekte. To su objekti postojani. Imaju dušu. Ovo treba zadržati za generacije koje dolaze da znaju da je imalo na ovim prostorima nešto”, kaže Živoslav Lazarević, majstor iz sela Čumić kod Kragujevca.

Ovu kačaru jedan čumićanski domaćin je rešio da ne prodaje. Domaćin nije bio raspoložen za priču ispred kamera ali nam je rekao da su mu za nju nudili oko hiljadu evra.

“Mi smo imali sreću da naši ljudi ovde iz sela, koji imaju lepe zgare, kao što je ova kačara i njima slične, znaju koliko to nama vredi i znaju da će to da bude jedini muzej u Šumadiji. Za nekih narednih pedeset godina toga više neće biti nigde”, priča Stevica Maksimović iz sela Čumić.

Kačara iz ovog dvorišta biće kao nova kada je čumićanski čuvari tradicije srede i premeste u dvorište seoske škole. Tu će se pridružti svojim vršnjakinjama i tako postati deo autentičnog šumadijskog sela.

“Za sada je jedino mesto u Šumadiji gde može da se vidi kako su ljudi nekada živeli i kako su objekti nekada izgledali. Možemo slobodno da kažemo pošto ovo i pripada OŠ “Prota Stevan Popović” u Čumiću ovo je jedinstveno da neka škola ima etno selo. Samim tim učenici, pre svega naši ali i iz cele Srbije imaće priliku da vide kako su nekada živeli njihovi preci. U kakvim objektima i kako je celo domaćinstvo izgledalo”, rekao je direktor OŠ “Prota Stevan Popović” Aleksandar Jovanović.

Za male pare, na žalost, pojedini ljudi prodaju i vajate, takođe građene od hrastovine. Ispada da stranci više cene hrast koji bi kod nas trebalo da čuva utisnute priče naših predaka. Srećom, meštani Čumića uspešno spašavaju stare građevine ukazujući ostalima na njihov značaj.