Sa 2.000 RSD u Novu godinu (FOTO)

Guverner Šoškić je istakao da se tom novčanicom ne povećava ukupan iznos novca u opticaju, već se samo menja apoenska struktura postojećeg novca.

"Novom novčanicom od 2.000 dinara smanjićemo ukupnu količinu novčanica u opticaju za oko 20 miliona komada, a time i troškove izrade za oko 170 miliona dinara", rekao je Šoškić.

On kaže i da će njenim izdavanjem biti olakšano poslovanje novcem i upotpunjena postojeća serija novčanica koje je izdala NBS. Nova novčanica uvodi se u trenutku kada su devizne rezerve NBS na zadovoljavajućem nivou od oko 11,4 milijarde evra, a međugodišnja inflacija ima trend pada, kazao je Šoškić. "U trenutku kada je čitava evro zona u do sada nezabeleženoj krizi važno je da čuvamo naš dinar", rekao je Šoškić i podsetio da je dinar ove godine bio najstabilnija valuta u poređenju sa valutama zemalja u okruženju.

Nova novčanica će "popuniti prostor" između apoena od 1.000 i 5.000 dinara. Ona je druga po vrednosti, iza one od 5.000 dinara koja se koristi od 2003. godine i na kojoj je portret Slobodana Jovanovića.

Novčanica od 2.000 dinara prvi je potpuno novi apoen koji se pušta u opticaj posle više od sedam godina. Poslednji put je novi apoen izdat 2004. godine i to novčanica od 500 dinara.

Na naličju nove novčanice je figura Milutina Milankovića sa fragmentima stilizovanih prikaza iz njegovih naučnih dela. U opticaju su sada i papirne novčanice od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1.000 na kojima su potreti Vuka Stefanovića Karadžića, Petra Drugog Petrovića Njegoša, Stevana Stojanovića Mokranjca, kao i Nikole Tesle, Nadežde Petrović, Jovana Cvijića i Đorđa Vajferta.

Ko je bio Milutin Milanković

Milutin Milanković, čiji je lik na novoj novčanici, bio je astronom, geofizičar, klimatolog, matematičar, inženjer pronalazač, doktor tehnike, univerzitetski profesor i književnik.

Rođen je u Dalju, završio je realnu gimnaziju u Osijeku, gde je presudnu ulogu u njegovom životnom opredeljenju imao profesor matematike Vladimir Varićak.

Milanković je potom završio građevinski fakultet, a 1904. godine postao je doktor tehničkih nauka. Od 1905. do 1909. radio je kao građevinski inženjer u nekoliko bečkih firmi, na projektovanju armirano - betonskih građevina i tada prijavio šest patenata.

Po osnivanju Beogradskog univerziteta, Milanković je postao vanredni profesor primenjene matematike, gde je ostao sve do penzionisanja 1955. godine.

U međuvremenu izabran je za redovnog člana SANU i dopisnog člana JAZU, proveo je Prvi svetski rat u internaciji u Budimpešti i objavio svoja najznačajnija dela "O primeni matematičke teorije sprovođenja toplote na probleme kosmičke fizike" i "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba".

Milanković se bavio suštinskim kosmičkim i ljudskim pitanjima, suncem i ledom, od čijeg međusobnog odnosa zavisi pojava i opstanak života u svemiru.

U skromnim uslovima, uz pomoć papira i olovke, matematički je objasnio uzroke, nastanak i trajanje ledenih doba na Zemlji, dokazao vezu između nebeske mehanike i klime na Zemlji i postavio teoriju pomeranja severnog Zemljinog pola.

Milanković je i tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega dve sekunde duža od sadašnje tropske godine.

Umro je u Beogradu 12. decembra 1958. godine, a po vlastitoj želji, njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Dalj, 1966. godine.