Nobel za književnost Svetlani Aleksijevič

Dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2015. godinu je beloruska spisateljica i novinarka Svetlana Aleksijevič.

Podeli

"Nagradu je zaslužila zahvaljujući svom polifonom pisanju, koje je spomenik patnji i hrabrosti našeg vremena", reči su kojima je Švedska akademija obrazložila ovogodišnju odluku.

Svetlana Aleksijevič (67) je četrnaesta dobitnica prestižnog priznanja, a osim po svojim proznim delima, poznata je i po istraživačkom novinarskom radu u domovini.

Jedno je od najznačajnijih lica beloruske književnosti, a nakon mnogih svetskih nagrada njeno ime je počelo da se spominje i među favoritima za Nobelovu nagradu.

Inače, ona je bila kladioničarski favorit pred ovogodišnju dodelu nagrade, dok je javnost ponovo navijala za japanskog autora Harukija Murakamija.

Svetlana Aleksijevič je rođena u ukrajinskom gradu Ivano-Frankivsku u belorusko-ukrajinskoj porodici, a nakon što joj je otac završio vojnu službu, preselila se u Belorusiju, gde su joj roditelji radili kao nastavnici.

I sama je predavala, a zatim se bavila novinarstvom nakon završenih studija žurnalistike u Minsku. Napustila je Belorusiju 2000. godine zbog sukoba sa Lukašenkovim režimom, posle čega je živela u Parizu, Geteborgu i Berlinu. Vratila se u Minsk 2011. godine.

Tokom karijere je bila saradnica i dopisnica više listova, a dok je radila u listu "Selskaja gazeta" počela je da prikuplja građu za delo "Rat nema žensko lice" (1987), koji je zasnovan na intervjuima sa ženama koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu.

Tim delom je otpočela svoj ciklus "Glasovi utopije", u kome je opisala život u Sovjetskom Savezu kroz perspektivu pojedinca.

"Koristeći izuzetan metod - pažljivo uklopljen kolaž ljudskih glasova - Aleksijevičeva produbljuje naše razumevanje čitave ere", navodi se u obrazloženju Švedske akademije.

Bavila se posledicama katastrofe u Černobilju u delu "Černobiljska molitva" (1997), sovjetskim ratom u Avganistanu u delu "Dečaci od cinka" (1990), kao i dečjim pogledom na rat u delu "Poslednji svedoci" (1985).

Seriju "Glasovi utopije" završila je delom "Vreme sekond-henda".

Knjige/Stripovi

Plakao sam sa Marinom

U poređenju sa filmom, pozorištem ili muzikom, čija medijska svojstva dopuštaju konstruisanje narativnih dijahronijskih struktura, slikarstvo se odista čini inferiornim kada je reč o kapacitetu emocionalnog pokretanja posmatrača. Utoliko je, reklo bi se, mnogo teže razumeti zašto bi nekom potekle suze pred bilo kojom slikom u muzeju

Knjige/Stripovi nedelja 17.12. 12:20 Komentara: 1

Oto Oltvanji: "Izgleda da nas je neko prokleo onom starom kineskom..."

Čovek koji je prvi roman napisao sa 16 godina, pisac koji je detinjstvo proveo u Subotici, pa zatim odlučio da studentske dane, ali i sve one posle, provede u Beogradu, prevodilac, stripar, nedavno je objavio novu knjigu. Nakon tri romana po kojima je poznat, "Crne cipele", "Kičma noći" i "Iver", rešio je da svojim čitaocima ponudi nešto malo drugačije - zbirku pripovedaka "Priče misterije i magije".

Knjige/Stripovi sreda 13.12. 11:50 Komentara: 8
strana 1 od 545 idi na stranu