Širina struka: Šta je lepo?

Mi mislimo da znamo, šta je lepo, a šta ružno. Znamo li zaista? Ideal lepote se menjao kroz prošlost i izložba u Frankfurtu je pokušala da pokaže koliko se zaista menjao ideal lepote u prošlosti.

Ove punašnije gospođe sa naslovne slike bi danas jedva mogle i sanjati da će naći posao kao model u nekom modnom časopisu. Ipak, za Petera Paula Rubensa su baš to bile "Tri Gracije" i simbol lepote i ljupkosti, pišu Vijesti.

Šta je zapravo lepota? Tim pitanjem su se mislioci bavili još od antičkih vremena, a izložba "Lepota i revolucija" u galeriji Städel u Frankfurtu je na tragu ideala lepote u klasičnom i romantičnom dobu. Jer umetnost se oduvek bavila definicijom lepote koja se neprestano menjala.

Umetnički kritičar Hano Rautenberg smatra kako je bilo i obrnuto: nije samo umetnost pratila ideal lepote, nego je i "vekovima umetnost bila autoritet u pitanju lepote."

On je to pisao o prethodnoj izložbi u Karlsruheu koji se bavila kultom lepote u savremenoj umetnosti i smatra kako su baš takva umetnička dela "uticala na naše viđenje ženstvenosti i muškosti" koju smatramo lepom.

Priroda nije dovoljno dobra

Izložba u Frankfurtu se usredsređuje na razdoblje klasicizma i romantike u Nemačkoj.

"Još uvek je reč o potrazi za idealom. Zapravo već i sam taj pojam je problematičan. On zapravo znači da nam treba malo - ili malo više od onoga što nam je dala sama priroda", objašnjava Eva Mongi-Vollmer. "A zadovoljstvo sa prirodnim stanjem još uvek nije postala norma, nego se nastavlja potraga za idealom."

Mogućnosti ima mnogo, baš koliko razlika ima i među svima nama. U antičko doba je vrhunac lepote postala atletska figura. To se može videti na skulpturama stare Grčke i Rima, a dovoljno je uključiti televizor ili otvoriti neki časopis da bi se videlo kako je taj ideal uvelike oživeo i u današnje doba - barem za muškarce.

Dejvid Bekam u kampanji za Armani

Antičke figure ženskog tela bi danas pre smatrale - debeljucama.

Ali sve se to stalno menjalo, pogotovo pojam "mršavog" i "buckastog". To se menjalo i u srednjem veku i onda opet, između renesanse i baroka. Tek u razdoblju klasicizma i romantike, kao što se vidi na izložbi u Frankfurtu, umetnici su se vratili idealima antike.

Od filozofa do stručnjaka za marketing

U dvadesetom veku su pak i ti ideali lepote presušili sve do toga da postanu sumnjivi ili čak kič, pre dekoracija nego umetnost.

Ipak, sama težnja idealu je ostala, tvrdi Rautenberg: "Ma koliko se mi pretvarali kako smo slobodni i sami odlučujemo o sebi, u stvarnosti još uvek sledio naše duboke instinkte lepote."

Jer danas se pojmom lepote ne bavi tek umetnost i o njoj raspravljaju filozofi, nego industrija i o njoj raspravljaju stručnjaci za tržište. Od toga živi svet tekstila, kozmetike pa sve do estetske hirurgije, a izložba "Lepota i revolucija" (otvorena do 26. maja ) nam možda može pomoći da razumemo, koliko su i naši napori da skinemo koji kilogram i šminka koju smo kupili, povezani i sa istorijom umetnosti.