Krađa umetnina je unosan posao

Kradljivci su uglavnom organizovane bande, a prema podacima koje koriste specijalizovani mediji, u oko 43 odsto slučajeva reč je o krađama iz privatnih kolekcija. Ta dela je, naravno, najlakše dalje prodati, jer najčešće nisu nigde dokumentovana.

Daljih 14 odsto krađa događa se u galerijama, ostatak u muzejima i crkvama. Bande u oblasti umetničkog kriminala najaktivnije su u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Rusiji.

U analizi koju na svojoj internet stranici objavljuje kompanija Hiscox, specijalizovana za osiguranje od posebnih privatnih i poslovnih rizika, navodi se da uprkos ovoj situaciji svaki drugi kolekcionar umetničkih dela nema nikakvo ili ima nedovoljno osiguranje. Čak i osiguranje koje za slike imaju muzeji, galerije ili velike kompanije često je nedovoljno.

Prema procenama američkog FBI, koje koristi nemačka štampa, krađom umetničkih dela širom sveta nastaje godišnja šteta od osam milijardi dolara. Istoričari umetnosti ovu cifru smatraju previsokom i realnijom smatraju štetu od šest milijardi. No, čak i ta niža suma bi značila da se u svetu svakog dana ukradu umetnička dela u vrednosti od 16,4 miliona dolara.

Senzacionalna krađa četiri slike, Sezana (koja je danas pronađena u Beogradu), Dega, Monea i Van Goga iz ciriške kolekcije Birle (Buehrle) 2008. tu doprinosi sa "samo" desetodnevnim prosekom.

Prava šteta koja nastaje aktivnošću bandi specijalizovanih za krađe umetničkih dela se zapravo teško može realno proceniti, posebno ako se uz vrednost ukradenih uračuna i ona koju imaju takođe masovno falsifikovana umetnička dela.

Namački stručnjaci za umetnički kriminal, na primer, ocenjuju da se u više zemalja sveta i dalje nalaze mnogobrojne slike nedavno osuđenog Nemca Volfganga Beltrakija (Wolfgang Beltracchi). Na godišnjem sastanku veštaka za umetnički kriminal koji je održan u Berlinu u februaru i koji je nosio naslov "Umetnost kao mesto zločina" ocenjeno je da je reč o najvećem umetničkom falsifikatorskom skandalu u posleratnoj Nemačkoj.

Beltraki, 60-godišnji nesvršeni student umetnosti i njegova banda su decenijama falsifikovali dela avangardnih slikara, prevashodno Maksa Ernsta i Maksa Pehštajna. Pri tome nisu falsifikovane samo već postojeće slike, već u odgovarajućem stilu pravljene nove za koje je Beltraki u procesu rekao da je ocenio da nisu smele da fale u opusu određenog umetnika.

Policijski stručnjaci specijalizovani za umetnički kriminal smatraju da naneta šteta iznosi najmanje 35 miliona evra. Beltraki je dobio šetogodišnju zatvorsku kaznu, a njegovi saučesnici od četiri do godine i po dana. Na berlinskom skupu "Umetnost kao mesto zločina" čulo se da se u privatnim kolekcijama i muzejima širom sveta nalazi još najmanje 25 Beltrakijevih falsifikata.

Policijski specijalisti za umetnički kriminal ističu da trgovina umetninama mora da postane još sigurnija, čak i ako su kriminalistički stručnjaci na ovom polju sve aktivniji i veštiji.

Pored toga, savremena tehnologija je od ogromne pomoći, posebno kada je o falsifikatima reč a analizom drveta lako je utvrditi koliko je star ram, ultravioletnim zracima lako se otkriva retuš, rendgenski snimci utvrđuju svako brušenje platna.

No, uprkos svemu tome, i dalje se u oblasti umetničkog kriminala razjasni samo 20 do 30 odsto slučajeva, a liste neotkrivenih falsifikata ili ukradenih dela kojima se nikada nije ušlo u trag su izuzetno dugačke.