Preminula Olja Ivanjicki

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić izrazio je žaljenje zbog smrti slikarke Olje Ivanjicki i istakao da će njeno delo ostati jedan od stožera srpske kulturne istorije i baštine.

"Olja Ivanjicki je bila dovoljno hrabra i samostalna da menja konvencije, uspostavlja novi umetnički poredak i uvodi nove vrednosti", naveo je Bradić u saopštenju povodom smrti slikarke.

On je istakao da se Olja Ivanjicki svojim "snažnim i bogatim slikarskim opusom, ali i ostvarenjima i projektima iz drugih oblasti na upečatljiv i neizbrisiv način upisala u mapu našeg poimanja umetnosti i svakodnevnog kulturnog života".

"Kao što je to činila u umetnosti, i u ličnom životu je na najplemenitiji način radila za zajedničko dobro, a da pri tome ne izgubi sopstvenu autentičnost i posebnost kreativne energije", naveo je Bradić.

Oljin dugogodišnji prijatelj, slikar Zoran Vuković, kazao je za Tanjug da je bila prva dama našeg slikarstva, da je bila uvažavana u našoj sredini, ali i u svetu.

"Ostaće zabeležena kao okosnica i stub srpske likovne scene", reko je on. Dodao je da, iako su bili različitih slikarskih senzibiliteta, uvažavali su se međusobno. "Široko je bila obrazovana, iako je preminula, preživela je kao slikar", kazao je Vuković.

Slikar i dekan Fakulteta likovnih umetnosti Slobodan Roksandić rekao je da je Olja Ivanjicki zauzimala veliko mesto u posleratnoj umetnosti, da je imala poseban imidž i da je bila uvažavana.

"Ona je bila jedan od 'kamenja u mozaiku' naše likovne scene, a sada smo ostali bez nje", dodao je on. "Gubitak je, jer posebnost kojom je odisala nije bila hermetička, već otvorena i jedinstvena", zaključio je Roksandić.

Radovan Lale Đurić, sa kojim je Olja Ivanjicki osnovala Niš art fondaciju, kazao je Tanjugu iz Njujorka da je ovo tužan dan za kulturu Srbije. Podržavala je mlade umetnike i treba da im ostane uzor, kazao je Đurić istakavši da je smrt Olje Ivanjicki ogroman gubitak i za domaću i za svetsku likovnu scenu.

Slikarka Ivanjicki preminula je u Beogradu, nedugo posle operacije srca.

Komemoracija povodom smrti slavne slikarke, skulptorke, pesnikinje, kostimografikinje, istinskog mulitimedijalnog umetnika Olje Ivanjicki, biće održana na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, u petak, 26. juna 2009. godine u 13 časova, saopštio je Nacionalni teatar.

Naša velika umetnica biće sahranjena 27. juna, u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu u 12:30 časova, saopšteno je iz Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).

Olja Ivanjicki je rođena u Pančevu 1931. godine, a njeni roditelji, Vasilij Vasiljenko Ivanjicki i majka Veronika Mihajlovna Pjotrovska u Srbiju su došli kao izbeglice iz Rusije posle Oktobarske revolucije.

Olja Ivanjicki je 1957. godine završila Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića.

Sa grupom slikara, Leonidom Šejkom, Milićem od Mačve, Milovanom Vidakom, Svetozarem Samurovićem, Kostom Bradićem, Sinišom Vukovićem i drugima, 1959. godine, kao jedina žena slikar osnovala je grupu "Medijala", koju su predstavljali mladi slikari, pisci, filozofi, arhitekte, kompozitori.

Olja Ivanjicki je imala 87 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i šezdesetih godina prošlog veka prva je počela sa pop artom u Beogradu.

Svoje radove izlagala je, između ostalog, u muzeju "Metropoliten" u Njujorku, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju moderne umetnosti u Skoplju i na fakultetu "Dobs Feri" u Njujorku.

Skulpture i slike Olje Ivanjicki nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta.

Pored slikarstva i skulpture Olja Ivanjcki je pisala poeziju, a, između ostalog, uradila je i kostime za kostime za operetu „Slepi miš“ Johana Štrausa, premijerno izvedenu u Narodnom pozorištu u Beogradu juna 2005. godine.

Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom.

Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja, među kojima je i nagrada za životno delo "Vuk Karadžić".

U Kolarčevoj zadužbini je 9. juna predstavljena monografija "Očekivanje nemogućeg", koju je britanska istoričarka umetnosti Su Habrad posvetila čuvenoj slikarki i u kojoj je naziva "ćerkom Leonarda da Vinčija".