Oproštaj od Saše Markovića Mikroba

Opelu je prisustvovao veliki broj Markovićevih prijatelja, poznanika, kolega, umetnika, kao i predsednik Srbije Boris Tadić. Mirkob, jedan od pokretača andergraund kulturnog života Beograda i Srbije, preminuo je u četvrtak u 51. godini života, posle duge i teške bolesti.

Saša Marković Mikrob od 1990. godine radio je na Radiju B92, u emisiji Ritam srca, gde je od kraja devedesetihtih uređivao i vodio "Lepi Ritam srca". Kao umetnik, bio je jedan od najznačajnijih predstavnika alternativne i savremene umetničke scene. Marković je izlagao na svim značajnijim izložbama koje su predstavljale srpsku umetničku scenu devedesetih.

Posebno su bili zapaženi njegovi radovi iz foto-automata, kao i maske koje su bila jedinstvena analiza tadašnjeg vremena, eskapizam i predviđanje onoga što se dešava danas. Mikrob ili Mladoženja ili Bambus bio je velika inspiracija umetnicima različitih generacija za mnogobrojne dokumentarne filmove, spotove, instalacije, performanse... Za mnoge, Saša Marković Mikrob bio je Dobri duh Beograda.



Pogledajte ova dva snimka, koji pokazuju samo deo dobrote i talenta popularnog umetnika i radio voditelja, u filmu "Beogradski (radio) mladoženja" i epizodi iz serijala "Marka Žvaka: Mikrob Ganeša".

Sećanja na Mikroba

Veran Matić
" Radio B92 radio bio je uglavnom "off". Taj "off projekat" zasnivao se na radikalnom info programu i off kulturološkom modelu - prilično nezabeleženim kombinacijama. Radio sa umetnicima, radio sa kulturnim centrom, radio kao snažna zaleđina kulturne scene koja je izgledala kao "off", a bila je jedna od najkreativnijih u regionu u užasnim vremenima, kao što su i mediji ovde bili među najboljima u Evropi. Zastrašujući miksevi, neviđena plodotvornost u vremenima i situacijama u kojima to uglavnom zamire dok ne prodje autoritarna pomama, masovna histerija.... Nije bilo veće hrabrosti od smejati se tome u "brk" , izazivati, praviti budalama one druge, biti beskompromisan i ne razmišljati o negativnim posedicama (isključiti receptore za opasnost).

Bambus, Mladoženja, Mikrob... i Fleka pre svih... u potpunosti su minirali bilo kakva pravila, psihološke barijere, odnose "represivni aparat - žrtva"... Projekti koji su sa sobom nosili dečju radost i kreativnost, iskrenost i bezazlenost - ostavili su za sobom najupečatljivije i najautentičnije tragove ohrabrenja za građanski otpor. Taj paralelni svet koji je spontano nastajao spasavao je duše mnogih, naše duše, našu savest i od nas je pravio "zombije normalnosti" u vremenima u kojima je svakome mogla da leti glava. Odbijali smo realnu opasnost kao nešto što je nedostojno da o tome razmišljamo. Te opasnosti kao da se pojavljuju samo u memoarskim osvrtima. Lakoću hrabosti, orgninalnog otpora i zaljubljenosti u pozitivne vibracije, svakoga trenutka emitovao je Saša.

Ponekad bi popili polulitarsko "zidarsko" pivo, koje smo s istom strašću i ljubavlju voleli. Nije to bilo samo pivo. bio je to neki otpor, skupljanje nekih kreativnih energija kroz razbibrigu, neki ritual. Teško ga je definisati, ali nekako za mene je on bio uvek nešto kao "energični flegmatik" sa pogledom koji je uvek emitovao kreativnu sliku. Za mene je dobrota najviši stepen kreativnosti, a on je bio ne samo dobri duh već i neko ko ostavlja realne pečate dobroduhovnosti za sobom.

i kada je bio bolestan, bar onoliko koliko sam imao prilike da kontaktiram sa njim, ostavljao je taj utisak: kao da je ta bolest irelevantna, a ta dobrota nešto što će večno živeti. Siguran sam da bi Mikrob, kada bi tako nešto uopšte moglo da se meri, mogao da bude merilo dobrote."



Srđan Anđelić
"Bio je neumoran društveni radnik (što znači da je obožavao da se druži), voleo je da lagodno polemiše, da ismeva umišljene i nadobudne, da se muva po izložbama, koncertima, da komentariše, zapitkuje... Da nije imao mikrofon isto bi radio po komšiluku... To je i bila radionica.. Ko je imao šta da kaže dolazio je u studio... To je važilo i za slučajne prolazniike... Zato to nije bio radio, medij, difuzna organizacija... To je bio megafon za sve ljude koji misle... Prirodno mesto za Mikroba, ali mi se čini sa ove distance, da je to bio vapaj protiv usamljenosti. U subotu bismo svi mogli da dodjemo sa maskama na opelo, al bi se debeli Mikrob smejao. treslo bi se Novo groblje."

Velimir Ćurguz Kazimir
"Ono što mogu da dodam, to je samo pojačavanje utiska o njegovoj izvornoj dobroti. Bili smo zajedno na LUR-u u Mostaru, novembra 1996, baš uoči lokalnih izbora. Tamo me je Mikrob potpuno osvojio svojim odnosnom sa ljudima, pogotovo decom, iz Mostara. Njegova priča (performans) sa maskama, bila je u isto vreme i infantilna i kulturološka i politički duboka i provokativna. Infantilnost, igra, dobrota i čvstina u odnosu na zlo, pogotovo nasilje koje se dešavalo oko nas, to je bi Mikrob. Njegova neposrednost u komunikaciji rušila je sve barijere: generacijske, obrazovne, o nacionalnim da i ne govorim. Osim toga, muzika! On je toliko znao i uživao u muzici, a uživao je i da drugima prenese svoje uživanje. To je jedinstven dar, ta kombinacija znanja i uživanja, ali i razumevanja i dobrote prema drugima."