Film o pantomimičaru koji je spasao na stotine dece od nacista, u glavnoj ulozi Džesi Ajzenberg

U skoro sat i po sadržajnog razgovora, bio je uključen i Lorin Erik Salm, kolega Stojanovića iz škole Marsoa, kojeg su producenti filma angažovali da uči Ajzenberga pantomimi i da realizuje koreografske komade pantomime za film.

Sam projekat, onlajn serijal pokrenuli su Marko Stojanović, Ofer Blum iz Izraela i Džordž Maskarenhas iz Brazila u okviru aktivnosti Svetske organizacije pantomimičara, i svake subote od 17 časova se uživo emituje na spomenutoj stranici.

Novi film reditelja Džonatana Jakubovića donosi istinitu priču o francuskom pantomimičaru kod koga je upravo Stojanović studirao i diplomirao pantomimu.

"Istina, nisam znao mnogo o tom svetu pantomime, mada moja majka je radila kao klovn, posmatrao sam je kao mali dok se šminka, oblači, pretvara u zabavljača”, započinje priču Ajzenberg.

“O Marsou sam povremeno samo slušao neke priče, kao što su neki vicevi od Vudi Alena, tako da nisam previše bio upućen u njegov život. Opet, drago mi je da sam odrastao u porodici gde je pantomima veoma cenjena, kao apstraktna umetnost, a tako ne bi bilo da sam bio dete nekih sportista, kojima bi to bilo ispod radara, odnosno manje poštovano", dodao je.

Istražujući život Marsoa, Ajzenberg dolazi do podataka da imaju neke sličnosti, porodice im vode poreklo iz Poljske, što je neobično.

Stojanović ističe u radu kod velikog umetnika pantomime da je uvek znao da spaja ljude, da ih zbližava, drži na okupu, sa čime se saglasio holivudski glumac.

Za vreme Drugog svetskog rata kao član Pokreta otpora Marso je spasao nekoliko stotina jevrejske siročadi kojima su nacisti usmrtili roditelje.

Marso je bio talentovan slikar koji je deci falsifikovao dokumenta, prerušavao ih u skaute i tako ih prebacivao preko Alpa u Švajcarsku.

Kako kažu, nikada nije govorio o ovoj temi iako je za svoje podvige proglašen oficirom Legije časti, a 2001. godine je dobio i Valnberg medalju koju Fondacija "Raul Valnberg" dodeljuje za hrabrost i humanizam ljudima koji su pomogli Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata.

Foto: Getty/Alberto E. Rodriguez / Stringer

"Radio sam sa Marselom u Mičigenu na seminarima, što mi je bilo zaista sjajno iskustvo”, priseća se Erik Salm, “bilo je veoma naporno na više nivoa, izučavali smo Marsoove tehnike, različiti časovi su pružali fokus na teatar pantomime”.

Zvezda iz američkih fimova "Društvena mreža", "Zombilend", "Velika iluzija" 1-2, čak i negativac iz spektakla strip heroja "Liga pravednika" (Justice League), osvrnuo se na pitanje o budućem projektu koji planira da režira, na pitanje Stojanovića.

"Da, pokušavam da režiram film uskoro, drago mi je da ste to sada spomenuli, i još uvek nemam tu definisano sve, jer se inače bavim i pisanjem, moji dijalozi i karakteri jako su verbalni, likovi su ipak živi organizam, treba ih stvoriti, da imaju sve - tenziju, utehu, da budu realistični, uverljivi”, pojasnio je Ajzenberg, koji se priprema i za mini-seriju "Liga pravednika", kao negativni lik Leks Lutor.

Glumac analizira kako je naučio da realizuje pantomimu, tada mu telo postane "komad performansa", pravi apstraktni elementi su uključeni, poetski kvalitet, sa primesama stendap komičara, i da je veoma zahtevno igrati karakter pantomimičara.

Erik Salm seća se da je sa Marsoom druženje bilo na nivou profesor - student u početku, ne više od toga, da bi se kasnije razvilo na viši stepen, van časova.

"Istina, malo je pričao o tom periodu otpora u ratu, to je držao do sebe kao nešto veoma lično, ipak, u to vreme bio je aktuelan film 'Šindlerova lista' od Spilberga (1993), rekao nam je da će ići da gleda film, jer ga tema zanima", otkriva Salm.

"Tada je jedini put nešto progovorio o temi rata, kroz taj film, koji ima sličnu tematiku, pošto je i Šindler spasao toliku decu".

Ajzenberg govori dalje o odnosu sa rediteljem filma Jakubovićem, koji je izgubio neke članove porodice u ratu, tako da ga je ova priča veoma pokrenula, kao i samog glumca.

"Ipak, dramu o Marsou ne vidim kao priču o žrtvi, siromaštvu, nemaštini, već o umetnosti, čistoj umetnosti", naglašava glumac.

“Recimo, moj sin je imao tada dve godine kada sam snimao film i posmatrao me je kako izvodim pantomimu, bio je sav ozbiljan, a moja supruga je veoma cenila pantomimu kao posebnu umetnost i specijalnu veštinu koja ima toliko slojeva u sebi”.

Marso je bio francuski glumac i pantomimičar najviše poznat po ulozi BIP klovna.

Kao mladić, živeo je u bekstvu i radio sa francuskim otporom toko većeg dela Drugog svetskog rata, nastupajući prvi put pred 3000 vojnika nakon oslobođenja Pariza u avgustu 1944. godine, a studirao je dramske umetnosti i pantomimu u Parizu.

Tokom 1959. godine osnovao je sopstvenu školu pantomime u Parizu i naknadno osnovao Fondaciju Marso da bi promovisao umetnost u SAD.

Dobio je Emi nagradu za svoj rad na televiziji, izabran je za člana Akademije likovnih umetnosti u Berlinu i proglašen je Nacionalnim blagom u Japanu.

Ajzenberg je bio i deo filma "The Haunting Party" uz Ričarda Gira, koji govori o ratu u Bosni i fiktivnom lovu na Radovana Karadžića, i priznaje da tada nije znao ništa o ratu na tom području, tek kasnije je izučavao, i svestan je svih nemira i potresa.

"I ovde u filmu je ponovo rat, jer je rat veoma važna tema da se ispriča. Zaljubio sam se u karakter Marsoa i u sam film. Kako i ne bih? A ko i ne bi?", konstatovao je.

Dodao je da je on ipak diletant na neki način u svetu pantomime, morao je da to nauči zbog uloge, a da bi voleo i privatno da je ume izvoditi, ali mu sagovornici čestitaju i kažu da je bio izvrstan.

"Ovo je višeslojna priča, sam karakter Marsoa, rad njegov sa decom, otpor, rat, sve. Hvala vam za sve ovo što radite u Organizaciji pantomimičara, dirnut sam prilikom da razgovaram večeras sa vama o filmu i ovoj umetnosti", zaključio je Ajzenberg.

Do sada je bilo 16 "ćaskanja" na ovoj stranici na Fejsbuku - razgovori sa umetnicima, stručnjacima, profesorima, rediteljima, producentima iz celog sveta koji se bave pantomimom i neverbalnim pozorištem.