Trgovi za parkiranje

Naime, na predlog Nedeljke Ðaković, Milice Vlaov Tešić i Sonje Bajić, prostor koji je omeđen ulicama Jovana Boškovića, Sonje Marinković i Bulevarom Mihajla Pupina dobiće ime po novosadskom arhitekti Ðorđu Tabakoviću. Drugi deo projekta uključuje podizanje spomenika arhitekti, ali se projekat ne završava na tome. Međutim, kada se pogleda stanje stvari na širem planu, čini se da Novi Sad gubi trgove.

Dok struktura Beograda i njegovi stanovnici, navikli pretežno na motorna vozila u saobraćaju, ne mogu lako da se prilagode biciklistima, Novi Sad ima ozbiljnih problema sa tretiranjem trgova kao parking prostora. Žitni trg je u celosti proširen na parking zonu kroz koju korisnici zdravstvenog osiguranja moraju da se kreću sa oprezom. Trifkovićev trg, tako blizu jezgra grada, jedne od najlepših škola za umetničko obrazovanje i nastavak Ulice Laze Telečkog koju posećuju i prekookeanski turisti, nije ništa drugo do prostor za parkiranje. Da ironija bude veća, izgradnja garaže u blizini Trifkovićevog trga i Srpskog narodnog pozorišta nije donela potpuno rasterećenje i tim pre ova stalna pojava izgleda još problematičnije. U poređenju sa trgovima na kojima je saobraćaj aktivan, poput Slavije i Studentskog trga u Beogradu ili Trga Neznanog junaka na prilazu Varadinskom mostu, trgovi koji su pretežno parkirališta izgledaju kao mesta čija se revitalizacija može pokrenuti.

Gde je taj Žitni trg?

Trifkoviæev trg

Najverovatnije se ne samo jednom stanovniku Novog Sada desilo da ga osoba u svojim šezdesetim oslovi molbom:
- Izvinite, ja ceo život živim u ovom gradu i ne mogu da nađem Žitni trg.

Problem se uglavnom razrešava objašnjavanjem „pa evo nas na njemu, tu je“. Očigledan razlog za ovakvu situaciju je nepostojanje ikakve sličnosti ovog prostora sa koncepcijom trgova. Najvećim svojim delom trg je adaptiran u parking prostor iako ne postoji lak prilaz ni iz jedne od okolnih ulica. Žitni trg izgleda kao još veći problem onim ljudima koji ne stanuju u Novom Sadu, ali zbog regulisanja promenjenog stanja moraju doći do zgrade Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu ili do ogranka Republičkog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od železničke i međumesne autobuske stanice ne postoji nikakva smernica ili mapa tog dela grada koja bi ovim ljudima olakšala snalaženje. Sa druge strane, invalidi jedino mogu pristupiti zgradama ovih institucija pomoću vozila, ali bi trebalo planski omogućiti adekvatnije rešenje za parking prostor u ovoj oblasti. Svakako, ne mogu se osobe sa otežanim kretanjem koristiti kao izgovor što nam trgovi izgledaju kako izgledaju.

Novosadski Trg Republike

Mada je autobuski terminal bio izmešten sa Trga Republike tokom 2006. godine, na prilazu ovom trgu iz pešačke zone nailazi se na prostor koji služi kao parking i često predstavlja ometanje prolaznicima koji moraju da menjaju svoju putanju kako bi zaobišli vozila. Tokom proteklih pet godina bilo je najava iz „Urbanizma“ da se prostor Trga Republike privremeno uredi kao stajalište za turističke autobuse dok grad ne bude imao dovoljno sredstava za potpunu rekonstrukciju. Bio je takođe raspisan i konkurs za idejno rešenje trga i Riblje pijace tokom 2009. godine i od oko 60 pristiglih radova, odabrano je rešenje čija realizacija još nije na vidiku, a koje bi bilo izuzetno blagorodno za građane.

Odabranim rešenjem predviđa se natkrivanje pijace, izgradnja podzemne garaže i kulturnog centra, ali je već naredne godine najavljeno postavljanje montažno-demontažne garaže iza Muzeja savremene umetnosti Vojvodine umesto izgradnje trajne garaže ispod trga. Razlog je, kao i obično, finansijske prirode. U međuvremenu, stanari tog područja ili poseotici grada grade u nuždi naviku da prostor ispred gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” pretvaraju u ruglo nadomak pešačkog jezgra grada i njegovo naglo prekidanje. Sam trg, sa druge strane, upotrebljava se u iste svrhe.

Ćuti i parkiraj kad imaš šta

Trg Republike (NS), pogled na Sabornu crkvu i gimnaziju Jovan Jovanoviæ Zmaj

Činjenica je da stanovnici Novog Sada umeju burno da reaguju kad se pojave neka nova neadekvatna rešenja. I pored odbrane reputacije athitekte Branislava Mitrovića, Hotel „Centar“ mnogi prolaznici vide kao „zgradu-radijator“. Reflektor sa objekta koji je Aleksandar grupa izgradila na uglu Bulevara Oslobođenja i Ulice Novosadskog sajma više ne bode oči građana u večernjima satima, ali sa „šerpa-plavom“ zgradom u Ulici Pap Pavla, Novi Sad se nekad vidi kao konkurent Tirani za titulu najšarenijeg grada u Evropi. Vidljivi rezultati su najčešće dekoratvnog karaktera i ne rešavaju najbitnije postojeće probleme stanovnika ovog grada. Nedostatak adekvatnih parking prostora svakako se ne može meriti sa nedostatkom kompletnog sistema za vodovod i kanalizaciju u pojedinim delovima grada, ali predstavlja opterećenje koje stanovnici u nuždi i taktično prevazilaze.

Jedno od mogućih rešenja nudi arhitekta Dušan Rajić, koji ističe da je najbolji način da se promeni psiha građana jačanje lokalne zajednice. „Bitno je razviti osećanje da ljudi zajedno grade solidarnost“, navodi Rajić. Koliko je skorašnja akcija oko kasrne Arčibald Rajs na Futoškom putu pomogla oko toga, ostaje neizvesno. Naime, još uvek nema jasnih indikacija šta će biti sa samim objektom. U medijima je više pažnje dobila grupa građana Društveni centar nego što se njihov postupak shvatio kao poziv da svi vidimo kako je konkretan objekat od podjednakog značaja za svih pola miliona građana. Isto se može reći i za trgove – oni pripadaju svim stanovnicima grada, ali i opštine, kao u slučaju Žitnog trga.