Predizborno fingiranje sukoba vlasti i tajkuna

U početku njegovu ponudu izgleda niko nije ozbiljno shvatio, ali je beogradski gradonačelnik Dragan Đilas izjavio da je grad spreman da Luku kupi po ceni po kojoj je i preuzeta. Beko, međutim, Đilasu odgovara da će prodati svoje akcije u Luci, ali po ceni po kojoj je kupio uvećanoj za kamatu koju država plaća stranim bankama kada se kod njih zadužuje.

Način prodaje Luke Beograd je, inače, već godinama nezatvorena vruća tema zbog otvorenih sumnji na korupciju.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać još pre tri godine je uputila vladi i Akcijskom fondu izveštaj o prodaji Luke Beograd, kojim je dokumentovala da je postupak privatizacije tog preduzeća obavljen uz niz prekršaja i prevara, a uz podršku nekih državnih organa i u interesu krupnog kapitala u zemlji.

Savet je pre godinu dana podneo i krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog zloupotrebe položaja prilikom preuzimanja Luke Beograd, ali se taj predmet u procesnom smislu još uvek nije pomakao s mrtve tačke.

I dok su ekonomisti podeljeni u mišljenjima da li je bolje da ovo preduzeće bude u državnom ili privatnom vlasništvu, čelnici antikorupcijskog saveta ocenjuju da ovaj slučaj pokazuje da je u Srbiji na delu samo predizborno fingiranje sukoba između vlasti i tajkuna.

Vredi se podsetiti da je vlasniku Luke Beogradu Milanu Beku, neposredno pre nego što je u majskoj tv emisiji ponudio da državi proda svoje preduzeće, ministar Oliver Dulić preporučio da podnese bar jedan zahtev za konverziju zemljišta Luke u privatnu svojinu, na šta je Beko odgovorio da mu se to ne isplati.

Međutim, Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, otkriva za Radio Slobodna Evropa da je Savet došao do dokaza da je od 2010. godine Luka podnela više od 50 zahteva za konverziju.

Ona kaže da je Zakon o konverziji za tajkune i napravljen jer se oduzeto tuđe zemljište ne samo ne vraća bivšim vlasnicima nego se bagatelno prodaje najbogatijoj kasti. Naglašava da rimskog prava do danas Evropa takvu praksu ne poznaje.

Sve na relaciji tajkuni, Beko – vladajuća stranka – samo je loše izrežirana predizborna predstava, ocenjuje ona.

“Demokratskoj stranci u predizbornoj godini treba da pokaže kako, u stvari, ne postoji sprega izmedju nje i tajkuna. To su marketinški trikovi dogovoreni u predizbornoj kampanji između prijatelja. Ja vam to mogu i potvrditi: Đilas i njegova stranka u Beogradu su glasali za promenu Generalnog urbanističkog plana kojom je de facto nestala Luka Beograd. To je, dakle, gradonačelnik Đilas uradio. Treba ga podsetiti i da je išao na sajam gradjevinarstva u Kan i predstavljao Bekov i Miškovićev projekat “Grad na vodi” - milion kvadrata poslovno- stambenog prostora na zemljištu Luke, ekskluzivnom delu dunavske obale Beograda. A onda su u Skupštini Beograda potpuno izmenili Generalni urbanistički plan iz 2003. godine za ove developerske ambicije Beka i od sto hektara za lučke delatnosti ostalo je samo trideset, što je daleko ispod međunarodnih lučkih standarda”, podseća Barać.

Institucije ne štite zakon

Iz Đilasove ponude je jasno da ne prihvata Bekove uslove za prodaju Luke, kaže za naš radio konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, ali dodaje:

“Ovo svakako neće rešiti pravnu stranu probema. A to je neophodno uraditi jer jedan od velikih problema zbog kojih nemamo bolju investicionu klimu i ne privlačimo investicije jeste što ima dosta slučajeva koji pravno nisu rešeni.”

I dok je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović odbio da komentariše da li je za državu bolje da Lukom Beograd upravlja privatni investitor ili da se vrati u državno vlasništvo, Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta, ocenjuje da bi vraćanje Luke u državnu svojinu značilo veće mogućnosti za zapošljavanje partijskih kadrova, što bi Srbiji donelo još više štete.

'Beko i danas na štetu državnog interesa radi nekoliko velikih poslova, pri čemu ga nijedna državna institucija u tome ne sprečava', ukazuje Verica Barać.

Da je spor između vlasti i Beka povodom Luke samo predizborni spin, dokazuje i činjenica da ovaj biznismen i dan danas na štetu državnog interesa radi nekoliko velikih poslova, pri čemu ga nijedna državna institucija u tome ne sprečava, ukazuje Verica Barać:

“Primer je priča sa “Novostima”. On de facto drži državnu štampariju, a pre pet godina je nezakonito kupio sve preko 25% akcija “Novosti.”

RSE: On ima 62% akcija te kuće, a Komisija za hartije od vrednosti ne reaguje.

Barać: Jeste. Komisija ništa tim povodom nije uradila, a videli ste i da Milka Štimca, predsednika Komisije, ponovo kandiduju za tu funkciju.

Primer koji je navela Baraćeva dokaz je da u Srbiji državne institucije ne štite zakon. Zaista je teško shvatiti zašto Komisija za hartije od vrednosti nije reagovala i pre, a naročito nakon što je sam Beko obelodanio da poseduje više od 25 odsto akcija “Novosti”, kaže za Radio Slobodna Evropa Dijana Marković Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.

“To je bilo dovoljno da Komisija za hartije od vrednosti od njega traži izjavu i da pokrene odgovarajući postupak. Držati više od 25 odsto akcija akcionarskog društva čije akcije se kotiraju na berzi, dakle, otvorenog akcionarskog društva, a ne prijaviti to, odnosno, ne dati ponudu za preuzimanje ostatka akcija predstavlja privredni prestup koji treba sankcionisati. Komisija za hartije od vrednosti nadležna je da pokrene taj postupak”, objašnjava Dijana Marković Bajalović.

O razlozima izostanka reagovanja nadležnih državnih institucija na nezakonitosti iza kojih stoje krupni biznismeni poput Milana Beka naša sagovornica kaže:

“Ja mogu samo da pretpostavim da se u vreme kada su kupovane akcije “Novosti”znalo ko ih kupuje. To nije prvi slučaj da u privatizaciji nastupaju off-shore kompanije, a da su one zapravo vlasništvo ljudi odavde iz Srbije. I da vi ne znate ko su pravi vlasnici. A Komisiju za hartije od vrednosti to bi najviše trebalo da interesuje.”