Previše darova pod jelkom

Iz godine u godinu traže sve skuplje poklone i... dobijaju ih. Da li vam to kvari novogodišnje raspoloženje? Koliko je to opasno i kako roditelj razapet između porodice i posla da nađe pravu meru, objašnjava An Gatasel, autorka knjige „Ljubav, dete, posao...“.

Mobilni telefon, roleri, plejstejšn, volan za PC... Deca za Novu godinu dobijaju mnoštvo poklona. Njihova vrednost obično daleko prevazilazi stvarne mogućnosti roditelja. I to nije tako samo kod nas. Na tu pojavu se žali čitava EU. Francuzi su izračunali da na decu ode petina decembarskih primanja roditelja.

- Da li preterujemo? Kako pronaći pravu meru? - na ova i još neka pitanja odgovara dečji psiholog An Gatasel, autorka knjige „Ljubav, dete, posao... kako isplivati iz svega toga?“.

- Moderno društvo pokušava da nas ubedi da su nam za sreću potrebni DVD, diskmen, najnoviji model mobilnog, farmerki... Adolescenti, koji bez razmišljanja prihvataju tu ideju, žele sve i to odmah. U tom uzrastu oni žele da glume odrasle. Sanjaju o najnovijoj video igrici i patikama koje nose njihovi drugari. Daće sve od sebe kako bi ostavili utisak na društvo - kaže ona.

Šta je motiv roditelja

- Za roditelje je stavljanje gomile poklona pod jelku način da obnove dijalog, koji je u tom periodu često u krizi. Osim toga - dodaje Gataselova - tako pokušavaju da nadoknade vreme koje ne provode s decom. Deca razvedenih roditelja koji su osnovali nove porodice često „imaju pravo“ na duplu porciju: ako se mama usprotivi kupovini mobilnog telefona, tata će pristati, i obratno.

Roditelji se zavaravaju ako misle da će im pokloni pomoći da uspostave komunikaciju sa adolescentom. Ni najveći i najskuplji poklon ne može da zameni vreme koje oni provode (ili bi trebalo da provode) sa njim. Neki predmet nikad ne može da se nađe u istoj ravni sa harmoničnim porodičnim odnosima.

Koliko je to opasno

- Postoji opasnost da dete na kraju počne da meri ljubav brojem poklona koje dobija - smatra Gataselova. - Ali ti pokloni mogu i da ga opterećuju. Njegovi roditelji traže da bude samostalan i nezavisan, a istovremeno mu preko poklona pokazuju da još uvek zavisi od njih. I još nešto: dete može da pomisli da se pokloni podrazumevaju i pošto mu sve „pada s neba“, biće mu teško da spozna pravu vrednost stvari. Ali tome je tako teško odoleti...

- Adolescenti umeju da dirnu roditelje u osetljivu žicu. „Ja jedini u razredu nemam...“ Roditelji su tada uhvaćeni između dve protivrečne želje: hteli bi da obraduju dete, ali i da povuku crtu, da nauče dete da postoji i reč „ne“. I njima samima to „ne“ teško pada, pošto imaju utisak da sami sebe nečega lišavaju, ali moraju da shvate da je to jedini način da deca nauče da vrednuju stvari kako treba.