Nema zarade bez 20 sati rada dnevno

DS i mi "pucamo" na isto biračko telo, zato moramo civilizovano da komuniciramo, ali ne treba da krademo jedni drugima poslanike

I dalje ne nameravam da se sto odsto bavim politikom, ali vrlo brzo ću se preseliti u stranku gde ću svakog dana, već posle 14 časova, da se bavim stranačkim pitanjima. Želja mi je da krenem po Srbiji i da se upoznam sa svetom s kojim nisam imao priliku da se upoznam, jer Beograd nije tipična Srbija i da pogledam kako to funkcioniše pošto, po meni, to nije način kako jedna moderna partija treba da radi, rekao je na početku intervjua za Glas Zoran Drakulić, visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS).

Mislite li da DSS ne funkcioniše dobro?
- Siguran sam da ona ne funkcioniše dobro. Da to funkcioniše kako treba DSS bi danas imala 40 odsto, a ne 12-13 odsto pristalica u biračkom telu zemlje. Hoćemo, dakle, da vidimo te ljude i osavremenimo tu komunikaciju između njih na terenu i centrale u Beogradu, da dobiju prave političke poruke i da uspostavimo i saradnju sa regionalnim centrima.

Kakvi su Vam drugi planovi, pre svega oni koje biste ostvarili sa neke druge, veće funkcije?
- Imam planove, ali nisu vezani samo za politiku, već više za želju da pomognem time što bih doveo neke velike svetske firme u Srbiju. Na tome već radim.

Mislite li da bi to bilo lakše uz političku funkciju?
- I da i ne. Zavisi. Možda bih omogućio tim firmama da lakše dođu u kontakt sa određenim ministarstvima, ali se pre svega radi o mojoj želji da pomognem u teškim privrednim uslovima kada se te firme nerado odlučuju da investiraju u ovu zemlju, da ih na neki način ubedim da dođu. Mislim da smo u tome već uspeli, doveli smo neke od najvećih firmi na svetu i one su se već uključile u poslove u Srbiji.

Kako vidite DSS u ovom trenutku?
- Stranka ima dva problema. Prvi je što je ona danas stranka u vlasti, a zemlja u tranziciji, pa su i opšti uslovi u kojima deluje teški. Međutim, mislim da DSS i koalicioni partneri ne rade toliko loše kako to pokazuje njihov rejting. Za ovih devet meseci odradili su ogroman posao, u proceduri je ili doneto preko 70 zakona (prethodna vlada donela je 45 za više od dve godine) i čini mi se da DSS, pa ni vlada, nemaju pravi PR.

Drugi problem je sama organizacija stranke, u čemu želim da pomognem. Imamo danas situaciju da je predsednik stranke i predsednik vlade, jedan potpredsednik je u odlasku (treba da bude ambasador u Švajcarskoj - prim. Glasa), a druga dva potpredsednika su ministri. Faktički stranka nema vrh, ne funkcioniše, ne posvećuje se radu stranke 15 sati koliko je potrebno.

Plus, stranka u svom funkcionisanju treba da se osavremeni, da postoji bolja komunikacija, da se uključi mnogo veći broj kvalitetnih ljudi. DSS ima i problem kadrova. Ne možemo ni da popunimo sve funkcije i jedina smo stranka koja tome ne teži, što i ja zagovaram.

Stranka, odnosno neki njeni značajni ljudi, poslednjih godinu-dve prave "gafove" koji joj donose štetu. Konkretno, zašto je gospodin Jočić morao da bude ministar ako ima mrlju o kojoj svi dosta znaju, tu je i bivša ministarka prosvete...?
- Možda Jočić i nije pravi primer. Vi to zovete gafovima, koji mogu da se dese svima, ali - kada DSS napravi gaf to je onda veliki problem, a kada druge stranke to naprave onda to ne izgleda tako.

Napravila se jedna opšta atmosfera i, po ličnom mišljenju, postoji jedna doza odbojnosti prema DSS. To ima uzrok u nekoj prošlosti, ali DSS mora mnogo više da se otvori, da se otvori i prema vama (mediji), a vi kada DSS nešto uradi loše plasirate to mnogo gore nego kada urade drugi. Nije bio problem što je neko krao glasove u Skupštini, ali jeste što Čolićeva kaže nešto za Darvina...

Niko ne piše o tome da li ima korupcije u Beogradu i da li ima krađe. Ne pravdam Jočića, ali za medije nije problem ako neko ukrade sto miliona evra, a narod izađe i glasa za te iste ljude... Pokušaćemo da DSS više otvorimo, da se drukčije predstavimo, da vi više ne mrzite nas kao DSS.

Može li arhaična politika stranke da se uklopi u Vaše vizure jednog pragmatičnog biznismena-političara?
- Ne znam šta znači arhaična politika, da li neko ako je nacionalan... Ako mislite na hermetičnu, onda u redu, ali DSS je već doveo neke nove ljude. Osim mene tu je Vladeta Janković, imate jednog Acu Popovića, dosta mladih ljudi koje ćemo da uključimo. Imamo omladinu najbolju u gradu.

Imate li utisak da za to što hoćete u stranci imate veću podršku nego druga, konzervativna struja, koja bi da se ništa ne menja?
- Imam utisak da ljudi u stranci prihvataju ono što sam ponudio. Ne govorim samo o bazi nego i o vrhu DSS-a, i da je i gospodin Koštunica to jako dobro prihvatio. A oni koji misle da sve treba da bude kako je bilo ranije, nisu u pravu. Jer, da su u pravu, ne bismo bili tu gde jesmo. Međutim, osnovne političke poruke stranke nisu nazadne, mada su drukčije od drugih partija. Masa sveta i ne razume šta je to DSS, možda zato što smo bili malo zatvoreni. DSS nije manje reformska od drugih stranaka, naprotiv.

Svi doneti zakoni u skladu su sa evropskim i svetskim normama. S druge strane, danas po Beogradu viđamo profesore koji vade iz kontejnera i klince od 25 godina koji voze džipove od sto hiljada evra. Odakle im to?! U zemlju u kojoj privreda propada, a privatni sektor ne radi. Da li je to moderno i da li to treba da podržimo, ili nekoga ko se bori za nekakvu pravnu državu. Inače, u biznisu ne možete da zaradite pare ako ne radite dvadeset sati, tvrdim vam. I čvrsto stojim iza stava da je DSS reformska stranka.

DSS i DS su, nema sumnje, u stalnom sukobu. Tu i tamo davali ste naznake da ste voljni da radite na približavanju, izmirenju i da li za tako nešto uopšte postoji mogućnost?
- Zbog našeg mentaliteta svaka saradnja između različitih opcija je relativno teška. Pristalica sam da partije treba da se bore za biračko telo, ali i da civilizovano komuniciraju. Istovremeno mislim da je vreme pljuvanja drugog preko novina prošlo.

Treba da postoji normalna komunikacija, čak i sa partijama za koje se kaže da nisu demokratske. Iza njih takođe stoji veliki broj glasača. Trudiću se da komuniciram. U DS-u imam dugogodišnje prijatelje i trudiću se i preko njih da se to promeni. "Pucamo" na isto biračko telo, moramo da komuniciramo, ali ne treba da krademo jedni drugima poslanike...

Možete li zamisliti: Vi premijer, Boris Tadić predsednik?
- Zašto da ne. Šta bi tu falilo, mogu to da vidim!

Petnaest godina na sceni imamo uglavnom neuspešne političare. Otkud Vam ideja da ćete biti izuzetak?
- Ovo što ću reći možda nije simpatično, ali malo je stvari u koje sam ušao u životu, a da nisam uspeo. Istina, uvek ima ono kada jednom ne uspete, ali nadam se da ovo neće biti taj slučaj. Drugo, idemo u neka druga vremena, prošli smo težak period, videli smo dosta toga što ne valja i mislim da sam ja taj koji će kada nešto obeća i da ispuni. I verujem da će se narednih pet godina mnogo stvari promeniti.

Ubistvo gardista, "Knjaz", Haški tribunal, nerešene afere koje se stalno otvaraju...?
- Kosovo, Crna Gora i Hag su tri velika problema koja nas pritiskaju i zahtevaju relativno brza rešenja. Sa druge strane, privreda ne funkcioniše i narod jako loše živi. Mislim da smo se više bavili političkim problemima nego ekonomskim, a tranzicija donosi svoje probleme, mada je kod nas to ekstremno. Nismo iskoristili period kada je bilo mnogo entuzijazma.

Ovo oko "Knjaza" tipičan je primer jedne nespretnosti i ne bih hteo da spekulišem da li ima i nešto drugo iza toga. Ipak, da se država nije umešala "Knjaz" bi bio prodat po triput nižoj ceni. U svemu je dobro što će to, nadam se, dobro da se završi. Tu jaču odrednicu koju tražite neću reći, jer to neko treba da utvrdi. Ali, reći ću i ovo: neko je igrao na dve karte, taj će se prepoznati...

Kako se u poslovnom svetu gleda na to što su ljudi iz "Danonea" bili privatno kod Miroljuba Labusa?
- Mislim da je to nedopustivo. U ozbiljnom svetu u procesu prodaje jedne firme da vam neko dođe kući to je neprihvatljivo. To da li ste bolesni, ili ne nema veze. Niste jedini, ima neko drugi da ih primi, zamenik, neko ko nije bolestan.

Da se malo vratimo Kosovu. Mislite li da je moguće rešenje u okviru Srbije, kako veruje Vaš partijski šef?
- To je teško pitanje. Međunarodna zajednica je dosta nepravedna prema nama, deo smo naručili sami, ali očigledno je da njihov lobi radi fantastično i oni imaju taj jedan, a mi još stotinu problema. Lobiranje ne ide lako, pogotovo što mi nemamo u svetu mnogo bogatih ljudi. Imamo ljude koji imaju za dobar život, ne postoji Srbin u svetu sa milijardom. Onda morate da imate takve Srbe, koji, opet, vole Srbiju i da se oni uključe u takvu kampanju i da plaćaju lobiste. Moramo da radimo na tome.

Šta, u Vašem slučaju, znači biti finansijer stranke?
- Pomagao sam stranku do momenta dok je to bilo važno i to su bila relativno skromna sredstva. Do petog oktobra plaćao sam određenu mesečnu participaciju da bi stranka mogla da funkcioniše - telefoni, faksovi, kompjuteri... i nikome nisam davao na ruke. Inače, DSS nikada nije uzela pare iz inostranstva, a pričalo se koliko je DOS primio novca. Ne naplaćujem sada to što sam bio finansijer i niko iz stranke mi to ne prebacuje. Sa druge strane, država mi nije pomogla ni u jednom poslu.

Političari lako daju obećanja i isto tako na njih zaboravljaju? Mislite li da biste totalno poremetili politički život ovde ako biste izašli pa rekli: Ja to ne mogu!
- Ja ne mogu sebe da poremetim, a ovo drugo me ne interesuje. I ne bih time uneo, kako kažete, nenormalnosti u politički život, jer me drugi ne bi sledili. Ako bi taj primer sledilo makar tri odsto političara napravili bismo veliki posao.

Ja bih se predao

Na pitanje da li bi, ako bi se našao na mestu premijera, bio spreman da izruči građane optužene pred Haškim tribunalom, pogotovo ako neizručivanje donosi sankcije, Drakulić najpre napominje da o sankcijama nema govora, potom da je vlada spremna na saradnju. "Traži se da Srbija sarađuje sa Hagom, a onda imate jednog novog premijera na Kosovu koji je zločinac. Drugo, koliko smo mi isporučili ljudi u Hag. Ali da sam na njihovom mestu - ja bih se predao. Ako me to pitate - da. Predao bih se, ne sad, nego juče, prekjuče, pogotovo ako bih bio u pravu.

Od Tadića i Koštunice nemamo boljih

Na pitanje kako vidi Srbiju u 2005. godini, kada će se na dnevnom redu naći i Hag, i Crna Gora, i Kosovo, i da li misli da su sadašnje garniture ljudi te koje mogu i žele to da reše, Drakulić odgovara: - Pa mi nemamo drugih. Ne bih rekao da sa ovim ne možemo. To su ljudi dovoljno odgovorni i ako Koštunica i Tadić to ne mogu da reše mi nemamo boljih. Ali, oni moraju da sednu i da se dogovore. I da imaju zajedničke stavove po tim pitanjima.

UkratkoŠta biste uradili da ste (postali) gradonačelnik Beograda?
- Mislim da bih puno promenio u delu javnih nabavki. To bi bilo mnogo transparentnije i tu je bilo dosta zloupotreba. Drugo, radio bih na decentralizaciji. Beogradu treba više opština i drugo, tim opštinama treba dati više i ovlašćenja i više para. Danas se sve to svelo na Grad i to nije dobro.
Da li želite da budete premijer i šta biste uradili sa tog mesta?
- Prvo, nije mi to prioriritet, ali jeste nešto što bi neko poput mene voleo da radi. To je nešto što bih ja mogao da radim, pogotovo ovaj ekonomski deo. Ali, to može da se radi i sa nekog drugog mesta. To može da se odradi i sa mesta potpredsednika za privredu i finansije.
Da li ste kum s Vukom Hamovićem?
- Sa Vukom Hamovićem sam imao zajedničku firmu 90-ih. Razišli smo se 1992. godine, otkada nemamo nikakve poslovne kontakte i zajednički nismo radili ni jedan posao ovih dvanaest godina. Videli smo tri do četiri puta i nismo kumovi.
Kakvu podršku iz sveta imate, od kojih država i kojih struktura?
- Imam podršku privrednika, a otkako sam ušao u politiku često razgovaram i sa mnogim ambasadorima, koji me sasvim dobro doživljavaju.
Govorite da DSS treba da se otvori za medije, a Vi?
- Ne valja kada ste puno u novinama, smučite se ljudima. Mi bismo da budemo u medijima, ali ne preterano i da biramo medije, da znamo šta su ozbiljne novine. Glas ubrajam u takve, jer da je drukčije ne biste sa mnom razgovarali danas, i to još u subotu u deset ujutro.