Slovo ljubve

Gle, vec utorak! Oko podne svakog utorka odem do kafica Fashion, gde u zuboru bastenskog sadrvana ispunjavam novinarsku duznost – pisem svoju izvikanu kolumnu. Danas u basti sve zauzeto, udjem unutra, odonud se prolomi "Surprise!!!".

Kostunica, Marsicanin, Seselj, Labus sa slemom koji su mu poklonili kolubarski rudari, pola DOS-a, DSS, opozicija, bivsa vlast... Rackov dade intonaciju, zaori se Happy birthday to you, Kostunica mi prvi steze ruku: "Neka je sa srecom i bericetom!", za njim Marsicanin, oci mu pune suza: "Ljubo, mozete li zamisliti da sam i ja nekad vozio skodu?!", Borka Vucic vezala kike kao Pipi Duga Carapa, prekoreva me sto sam je zapostavio otkako su je dosmanlije bacile u prevremenu penziju, evo ga Struja u staroj uniformi JNA: "Jedva sam nasao broj, hteo sam da se setis gustera iz Pozarevca, odsekao sam rep da mi ne bi virio ispod sajkace!", patrijarh prti kroz spalir, njega cu da poljubim u ruku, kakvi, Pavle ne usporava nego me pljeska dlanom kao da smo obojica igrali za NBA i odlazi ka svedskom stolu, da nije i njegova svetost stogod konzumirala u opstoj fertutmi, Sreten i Bogoljub izvinjavaju se sto mi nije bila dodeljena njihova nagrada, doneli su petnaest hiljada eura, Djelic vragolasto dobacuje da ne brinem za porez, braca su vec platila, ovo sto su doneli je neto nagrada, kroz suze gledam preko svih ovih divnih ljudi, mozaik na zidu mi sad izgleda kao da smo u Metropolu, ne, to je ona sala u kojoj Kostunica drzi konferencije za stampu, Dusan Mihajlovic mi prilazi: "Ljubomire, da vas upoznam: ovo je fotorobot Curuvijinog ubice, ovo je gospodin Zivkov kojeg ste toliko citali dok ste izmicali poteri!" Iz ugla se cuje muzika, tu su i kolege sa estrade, ne, to Tirke peva "Bugarine moj zeleni, moj pendzeru okiceni", Ljilja Nedeljkovic iznosi sendvice, Mira Markovic dovodi unuka: "Evo, srce, to je tvoj cika-Ljuba, Markic vas stalno gleda na B92! "Teletabisi" i "Retrovizor" su mu omiljene emisije, nedeljom uvece gleda reprizu, okice mu spavaju, ali nece u krevetac dok se emisija ne zavrsi! Tu je i Sloba, pustili su ga za ovu priliku, ali nema pravo da daje izjave, sudija Mej je s njim...", pogledam kroz vitraz, Sloba mi mase slobodnom rukom, Mej se samo klanja s postovanjem, ko je ovo, her Flik iz "Alo, alo", otkud vi, her Flik, to sam ja, Komrakov, premesten sam pedeset kilometara izvan Beograda, pacovi idu preko mojih sluzbenih belezaka, nemam ni stolicu nego pisem stojecki, vi ste mi poslednja nada!", dosta bre, Komrakove, to ga Vuk prekida, Komrakov se pretvara u macka, frkne na Vuka, polako prilazi Margit Savovic, cese se o njene carape, Vuk mi doneo uniformu cetnickog majora, kokarda je, kaze, autenticna, ostalo je sasiveno u radionici SPO-a, Labus pokazuje izborni proglas stampan na prvoklasnom papiru, covece, kao da je diploma hajdelberskog univerziteta, da li ste ovo nasli u vasem sanducetu, nasao sam, kako da ne, znam i tekst, Ja Miroljub Labus, zvuci kao "Mi Konstantin, darujemo to i to", insistira da mi preko fotokopiranog potpisa na moje oci dopise jos dva, crvenim i plavim flomasterom, izvoli, Labuse, Acovic pita bih li pristao da udjem u Krunski savet, Matija je predlozio a ostali odusevljeno prihvatili, prestolonaslednik se zaplakao, boze, kako su cestiti svi ovi ljudi, kako me njihova dobrota i paznja postidjuju, kako sam gresio dusu pisuci o njima, hoce li godine koje su mi preostale biti dovoljne za epitimiju, evo Brane Crncevica, na parkingu me, kaze, ceka audi koji je dobio od Kertesa: "Hteo sam odavno da vam ga poklonim, ali mi je bio drag dar i uspomena na Braciku, tja, pobratim me jutroske zvao i rekao da auto predam vama", Rackov u taj mah udari g, sad ce da grmnu Mnogaja ljeta, sa klavira se cuje opet isti ton, opet, opet, da mu se nije zaglavila dirka, ne, budilnik zvoni, deset sati, jao, utorak!

&

Srbijo, mati, priznaj da nisi nikad imala ovoliko sinova radih i kadrih da te vode i da te paze u tvojoj poodmakloj dobi! Dodje mi da sva imena naucim napamet, kao kad sam bio dete: Soskic, Durkovic, Jusufi... Ili: Sarti, Burgnic, Faketi!... Evo, profesor Pelevic! U podne u ponoc kao da je netom sisao sa berberske stolice, cenjen u stotinu zemalja, ti ces, Srbijo, biti sto prva ako pobedi! Seselj htede da nam nabavi kralja iz Spanije, Srbi hoce predsednika pa predsednika, Seselj izlazi u susret narodnoj volji: u tom slucaju birajte mene! Kostunica uzima godisnji odmor, gde to jos ima? Konkurise za predsednika Srbije, a federacija nece izgubiti nijedan njegov radni dan! Micunovic se lomi, mozda ga odbija pomisao na voznju nasim dzadama? Mozda bi mu vise prijala kampanja po dijaspori, da poseti nasijence u Cikagu, Torontu, Kanu, Sidneju, ah, braca nasa nemaju pravo glasa u starom kraju! Kako me raduje, kako me cisti moj novi svetonazor, kako bih voleo da ostanem daleko od moje negdasnje podrugljivosti i zloce! Hoce li san biti dovoljan da se preporodim, da o rukovodiocima pocnem pisati kako dolikuje – s postovanjem i ljubavlju? Ne znam je li blagoslov oca Zarka stupio na snagu, tek, svi su mi kandidati po volji, Labus mi se svidja sa slemom, Vuk jer su mu rukavi zasukani, Seselj zato sto ima kratke rukave! Izborni slogani su mi isto svi dragi, zna Srbija, zna put, Srbija na dobrom putu, odavde do pobede! Biracko telo bice gresno sto ce od tolikih krasnih ljudi izabrati samo jednog. Da se ja pitam, imali bismo samo jedan krug: ko dobije najvise glasova postaje Predsednik, svi ostali – clanovi Predsednistva. Ne mogu drukcije, sve cu da vas zaokruzim, makar moj listic proglasili nevazecim!