Likvidacija – prvi izbor

Evropa dozvoljava režimima Irana i Rusije da nekažnjeno likvidiraju političke protivnike na Starom kontinentu, piše Politiko.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
EPA/MOHAMMED JALIL
EPA/MOHAMMED JALIL

Prema rečima autora teksta u Politiku, taktika Teherana i Moskve uspeva najviše zbog toga što Evropa okleva da kazni počinioce, a to samo još više motiviše beskrupulozne vlade da rešavaju "problematične" građane - uklanjanjem.

Naravno, te dve zemlje nisu jedine koje pribegavaju metodi staroj kao svet. Međutim, postoji suštinska razlika između Zapada i ovih režima, tvrdi autor.

"Na Zapadu je to poslednje sredstvo (primer je slučaj Osame bin Ladena), au zemljama poput Severne Koreje prvo (kao u slučaju likvidacije Kim Džong Nama, polubrata aktuelni lider te zemlje)", piše Politiko.

Nekažnjivost je učinila atentate sve učestalijim. Iran je u proteklih nekoliko meseci napao nekoliko kontinenata – od Južne Amerike do Afrike. U Kolumbiji je policija uhapsila dvojicu muškaraca pod optužbom da su planirali ubistvo bivšeg izraelskog agenta i grupe Amerikanaca. Rusija je, baš kao i Iran, proteklih godina ubijala od Pariza do Berlina, pa čak i Vašingtona.

Među poznatijim krvavim obračunima iranskog islamističkog vrha je likvidacija Šahrijara Šafika, prognanog šahovog nećaka, koji je ubijen sa dva hica u glavu 1979. godine u Parizu ispred kuće svoje majke. Iranski odredi smrti su delovali narednih godina od Švedske do Švajcarske. Abdul Rahman Ghasemlu, vođa kurdske manjine u Iranu, ubijen je 1989. u stanu u Beču. Ubica se sklonio u iransku ambasadu i kasnije napustio zemlju. Veruje se da je jedan od ljudi umešanih u njegovo ubistvo Mahmud Ahmadinedžad, koji je kasnije postao predsednik Irana.

Ponekad se pribegavalo posebno okrutnim ubistvima, da bi se uterao strah u kosti, kao u slučaju natučenog pop pevača Fereiduna Farohzada, koji je ubijen u sopstvenoj kući u Bonu. Odsečeni su mu genitalije, jezik i glava.

"Prioritet iranskog režima je unutrašnja stabilnost. Svi protivnici se vide kao pretnja toj stabilnosti. A tu je i strah od egzila pošto je ajatolah Homeini vodio revoluciju iz inostranstva", rekao je za Politiko jedan zapadni obaveštajni izvor.

Trampov advokat meta?

Mnoga iranska ubistva u Evropi su uspela, ali neka nisu išla po planu. Tako je 2018. na meti bila grupa Iranskog nacionalnog saveta otpora u Parizu. Među okupljenima je trebalo da bude i Rudi Đulijani, tadašnji advokat Donalda Trampa, a nakon što su američki obaveštajci dojavili evropskim kolegama šta se dešava, plan je osujećen i šest osoba je uhapšeno. Među njima je bio i iranski diplomata uhapšen u Belgiji dok je pokušavao da se vrati u Austriju, gde je imao diplomatski imunitet. On je atentatorima obezbedio detonatore i druge stvari potrebne za izradu bombe. Osuđen je na 20 godina, ali je pitanje koliko će odležati.

Iran je i za to imao rešenje, pa je uhapsio nekoliko stranih humanitarnih radnika i priveo ih, čime je dobio priliku da razmeni svoje zarobljene građane. Hapšenje agenta Asadolaha Asadija moglo bi biti razlog zašto Iran sve više zapošljava strane kriminalce. Jedna od iranskih metoda je da namami disidente u "prijateljske" zemlje iz kojih ih izručuju po raznim izmišljenim optužbama iranskom pravosuđu. Jedan od njih je iranski novinar Ruhola Zam, koji je namamljen iz Pariza u Irak i tamo uhapšen 2019. godine. Obešen je 2020.

Američke vlasti uspele su da spreče pokušaj otmice novinara i aktiviste Alinedžada iz Bruklina. Ambiciozni plan otmice uključivao je gliser, tanker i Venecuelu. Sprečen je i navodni napad na Majka Pompea i Džona Boltona, saradnike predsednika Donalda Trampa, zbog ubistva generala Kasima Sulejmanija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 637 idi na stranu