Muškarcu nisu dali da donira krv jer je gej; Da li je to opravdano?

Dobrobrovoljno davanje krvi smatra se veoma humanim gestom. Ali šta ako ste gej osoba i ako vam je zbog te činjenice uskraćeno da pomognete drugima?

Izvor: B92, Sofija Joksimović
Podeli
Foto: Shutterstock/1ToskanaINC
Foto: Shutterstock/1ToskanaINC

Aktivista za ljudska prava Ivan Zidarević javno je upozorio na diskriminaciju rekavši da su ga u Hrvatskom zavodu za transfuziju odbili kao dobrovoljnog davaoca krvi, jer je otvoreno priznao da je homoseksualac.

A kakva je situacija u Srbiji?

Iz Instituta za transfuziju krvi Srbije kažu da je upitnik za davaoca krvi ili komponenata krvi koji osoba koja daje krv popunjava svaki put pre davanja krvi usklađen sa preporukama Saveta Evrope, Svetske zdravstvene organizacije i transfuziološkim preporukama u ostalim zemljama u svetu.

"Pre tačno godinu i po dana, otišao sam da dobrovoljno dam krv, onog momenta kada sam rekao da sam gej osoba, i da sam u poslednjih šest meseci imao odnose, bio sam automatski odbijen. Dok kod strejt osoba to nije praksa. Kod njih se krv testira pre samog davanja", rekao je član LGBT zajednice za B92.net, koji je želeo da ostane anoniman.

Iz Instituta upozoravaju da davalac krvi predstavlja prvu kariku lanca bezbedne krvi i da je važno je da ga "ohrabe" da na pitanja odgovori iskreno.

"Na osnovu pregleda i uvida u upitnik lekar donosi odluku da li u datom trenutku osoba koja želi da donira krv to može učiniti ili postoje razlozi za privremeno odlaganje ili trajnu zabranu, u cilju bezbednosti primaoca krvi, ali i samog davaoca", rečeno je u Institutu za B92.net.

Sagovornik iz LGBT zajednice smatra da postoji "poseban tretman" za gej osobe i dodaje da je odgovor tražio od doktora, koji mu je objasnio zašto gej osobe nisu "poželjni" davaoci krvi.

Foto: Depositphotos, vladem
Foto: Depositphotos, vladem

"Dobio sam jako 'glup' odgovor. Doktor je rekao da su seksualni odnosi kod gej osba veoma rizični, i da postoji veći rizik za prenos HIV-a, nego kod 'normalnih' strejt odnosa".

On naglašava "rizik je rizik", i da nema razlike da li je on manji ili veći.

Sa druge strane, iz Instituta kažu da je pred svako dobrovoljno davanje krvi potrebno popuniti upitnik, i da se nakon popunjenog upitnika odlučuje da li neko može da donira svoju krv ili ne. Oni dodaju da seksualna orjentacija nije presudna.

"Pitanja u upitniku ni na koji način ne zadiru u seksualnu orjentaciju osobe koja želi dobrovoljno da da krv. Odnose se na oblike rizičnog sekualnog ponašanja potencijalnog davaoca krvi, kao i partnera koji bi ugrozili primaoca krvi (seksualni kontakt sa obolelima od hepatitisa, HIV-a, za novčanu nadoknadu ili drogu, bez zaštite, analni seksualni odnos)".

Uz navedena pitanja vezana za rizično seksualno ponašanje u okviru upitnika su i pitanja koja se odnose i na druge oblasti rizičnih stanja i ponašanja, kažu iz Instituta.

"Sva navedena pitanja imaju za cilj bezbednost krvi i komponenata krvi koji će biti primenjeni pacijentima".

Reč stručnjaka: Nije bitno da li ste gej ili ne - bitno je da ste zdravi

Doktorka Milica Jovičić iz Instituta za transfuziju za B92.net kaže da u Srbiji gej osobama nije zabranjeno da daju krv.

Ona naglašava da na nikakav način gej osobama u Srbiji niji zabranjeno da daju krv, ako su zdravi, i ako ispunjavaju sve uslove iz formulara koji se popunjava pre samog davanja krvi.

"Stalno se povlače da pitanja. Godinama je udrženje za transfuziju iz Britanije objavljivalo da gej osobe ne mogu da daju krv, ali eto, i oni su sada prestali. Već se sada popunjava taj formular, i na osnovu toga se odlučuje da li neko može ili ne može dobrovoljno da da krv".

Doktorka naglašava da bilo koja osoba, bila strejt ili gej, ako je imala rizičan odnos ne može da bude dobrovoljni davalac krvi.

Foto: Lumen Photos/Shutterstock
Foto: Lumen Photos/Shutterstock

"Mi više ne govorimo o rizičnim grupama, već o rizičnom ponašanju. A rizično se možemo ponašati svi".

Doktorka Jovičić kaže da je u ovoj celoj priči najmanje bitno da li je neko gej ili nije, već da je jedini cilj da krv koja se uzma prilikom dobrovoljnog davanja bude zdrava.

"Ljudi koji imaju astmu ne mogu da daju krv, eto, postavlja se pitanje da li su onda oni diskrimisani".

Doktorka je za kraj razgovora rekla da je ona stava da svako ko se rizično ponaša ne može da dobrovoljno daje krv, to važi i za gej ali i za strejt osobe.

"Mi imamo dve grupe, jedna je ona da ne naškodimo onima od kojih uzimamo krv, a druga je ona da ne naškodimo onoj kojoj dajemo krv", rekla je doktorka Jovičić za kraj razgovora.

Stanje u regionu

  • U Sloveniji Zavod za transfuziju navodi da je "transfuzijska pozicija da muškarci koji su imali seksualni odnos sa drugim muškarcima nikada ne bi trebali dati krv".
  • U Hrvatskoj je situacija ista."Trajno se odbijaju osobe koje su zbog svog ponašanja ili aktivnosti izložene riziku dobijanja zaraznih bolesti koje se mogu preneti krvlju, a to su alkoholičari, narkomani, muškarci koji su u životu imali odnose s drugim muškarcima..."
  • U Bosni i Hercegovini važe različita pravila u dva entiteta, u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Zavod za transfuziju Republike Srpske navodi da među "stanja koja dovode do trajnog isključenja, između ostalih, spadaju i "visokorizično seksualno ponašanje: homoseksualno, biseksualno, promiskuitet, nepoznati partneri i prostitucija, alkoholizam i narkomanija".

U Federaciji BiH je slično pravilo važilo do 2012. godine, pa je davanje krvi do te godine bilo zabranjeno svim osobama koje imaju "povremene ili stalne kontakte sa homoseksualcima". Zavod za transfuzijsku medicinu FBiH povukao je taj upitnik i od tada kao eliminacijsko pitanje postavlja "da li ste u posljednjih 12 meseci imali polni kontakt sa osobom sa povećanim rizikom".

  • Crna Gora je još jedna zemlja regije Zapadnog Balkana u kojoj se postavljaju samo pitanja o rizičnim seksualnim praksama, koje mogu imati svi bez obzira na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet, ali izričite zabrane za homoseksualce i biseksualce nema.
  • Isti slučaj kao u Crnoj Gori je i u Severnoj Makedoniji.

A kako je u praksi?

U anketi među gej osobama sa kojima smo pričali potvrdili su nam da diskriminacija postoji.

Sagovornici navode da gej osobe nisu jedini koji su "rizični".

Oni se pitaju šta je sa strejt osobama koje imaju nezaštićene odnose, i da li su i oni toliko "rizični".

Smatraju da ako se već svaka krv pred samu transfuziju proverava, zašto bi oni bili diskrimisani, jer ako su gej osobe, ne mora da znači da su "zarazni".

Sa druge strane, sagovornici koji nisu otvoreno rekli da su gej osobe kažu da prilikom davanja krvi nisu imali problema, ali se pitaju da li treba da "stoje iza paravana" da bi imali ista prava kao strejt osobe?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 226 idi na stranu