Gde je neonacistički vođa broj dva koji se hvali prijateljstvom sa Šešeljom?

Sumnja se da je u Republici Srpskoj, piše Dojče vele.

Batinaš je konačno u zatvoru – za teoretičarem policija još uvek traga. Joanis Lagos (48), bivši telohranitelj Nikosa Mihalolijakosa, šefa grčke neonacističke stranke „Zlatna zora" i kasnije njen vodeći član i poslanik u Evropskom parlamentu, 15. maja 2021. je iz Belgije izručen Grčkoj.

Lagos nije ni pokušao da uloži žalbu na izručenje Grčkoj. Osećao se "nelagodno" među mnogim muslimanskim zatovorenicima u Belgiji .Po dolasku u Atinu, Lagos je kazao da je i dalje spreman "da podnese svaku žrtvu za pravoslavlje i Grčku".

EPA-EFE YANNIS KOLESIDIS

Vlada u Atini ponosno je saopštila da se Grčka uspešno izborila sa "toksičnim otrovom" Zlatne zore. Ali dolazak Lagosa u zatvor u Domokosu, u centralnoj Grčkoj, samo je polovičan uspeh.

Za njega je isključivo zaslužna belgijska policija, koja je neonacistu uhapsila odmah nakon što mu je Evropski parlament ukinuo imunitet. I u Belgiji, Lagos je odmah bio prebačen u zatvor sa maksimalnim merama obezbeđenja.

Čovek koji je osuđen na zatvorsku kaznu od trinaest godina i osam meseci, zbog vođenja zločinačke organizacije i drugih krivičnih dela, postao je poznat u Evropskom parlamentu, kada je tokom svog govora, u januaru 2020. godine, pocepao tursku zastavu.

Neonacista je zadržao poslanički mandat i nastavlja da prima platu od EU. Čak ima i pravo iz zatvora da učestvuje na sednicama Evropskog parlamenta.

Fijasko bezbednosnih službi

Joains Lagos/Foto EPA-EFE PANTELIS SAITAS

Za razliku od belgijskih kolega, grčka policija i ministar za zaštitu građana, Mihalis Hrisohoidis, beleže neviđeni fijasko: već sedam meseci bezbednosne službe traže Hristosa Papasa, zamenika vođe neonacističke stranke, Mihalolijakosa.

Iako je nakon presude protiv stranke 7. oktobra 2020. bio pod strogim nadzorom u svom stanu u Atini, uspeo je da pobegne 23. oktobra 2020. Drugom čoveku Zlatne zore od tada se gubi svaki trag. Advokat neonaciste je samo kratko saopštio da njegov klijent nema volju do suđenja da sedi u zatvoru.

Od tada Hristosa Papasa traži Interpol, a u potragu je uključena i antiteroristička jedinica grčke policije. Nije isključeno da je neonacista pobegao u inostranstvo ili na Svetu Goru, u autonomnu monašku republiku, na severu Grčke. Policija ga je u februaru tražila u manastiru Esfigmen – bezuspešno.

Grčka policija zatražila je i pomoć kolega iz Srbije. Desničarski ekstremista Papas uvek iznova se hvalio prijateljstvom sa Vojislavom Šešeljem, predsednikom krajnje nacionalističke Srpske radikalne stranke i osuđenim ratnim zločincem.

Ali ni srpska policija nije imala uspeha. Trenutno su se ponovo pojavile glasine da se Papas, uz pomoć srpskih neonacista, krije u bosanskoj Republici Srpskoj.

Kanali za komunikaciju sa policijom?

Papasovo bekstvo je naročito sramotno za grčku vladu. Pre kraja suđenja stranci Zlatna zora, u jesen 2020. godina, vlada je poručila da optuženi, u slučaju da budu osuđeni, neće imati šanse da pobegnu. Rečeno je bilo da će im biti praćen svaki korak. Papasov očigledno ne, što je dovoljno loše. Još je gora sumnja da su neonacisti imali pomagače u bezbednosnim službama.

Policija u Grčkoj ne samo da je slepa na desno oko, već je i nesrazmerno mnogo njenih službenika 2012. i 2015. godine glasalo za Zlatnu zoru. Papasov advokat nedavno je za list „Ta Nea" kazao da postoje kanali komunikacija između njegovog klijenta i bezbednosnih službi – i da se vodi neka vrsta pregovora.

Portparolka vlade to je odmah demantovala: „Nema nikakvih pregovora sa beguncem Hristosom Papasom. On će biti pronađen i uhapšen." Međutim, Papas je još uvek na slobodi.

Propadanje "Zlatne zore"

Istorijska presuda oktobra 2020. godine kojom je stranka Zlatna zora označena kao „kriminalna organizacija" jedan je od poslednjih eksera na mrtvačkom sanduku Zlatne zore – još jedan ekser bilo je izručenje Lagosa.

Propadanje "Zlatne zore" je međutim počelo mnogo pre sudske presude. Naime, Grčka se 2018. godine konačno oporavila od duge ekonomske krize.

Sa druge strane, vladajuća konzervativna stranka Nova demokratija (Nea Dimokratia) sa svojim obećanjem o uvođenju „zakona i reda" i sa premijerom Kirjakosom Micotakisom, uspela je da vrati veliki deo desničarskih birača i zbog njenog otvorenog neprijateljstva prema migrantima i izbeglicama.

Trenutno izgleda kao da jedna prava neonacistička stranka u Grčkoj u skorijoj budućnosti nema većih izgleda – iako su nehumane ideje ekstremnih desničara još uvek veoma žive.

Napad na novinara DW, Tomasa Jakobija, u januaru 2020. bio je poslednji ekstremno desničarski izgred u Grčkoj.

Ubrzo nakon toga usledilo je prvo zaključavanje zbog korone, pa ni desničarski ekstremisti, zbog zabrane izlazaka, nisu imali priliku za rasističke napade na migrante ili za antisemitski vandalizam.