Da li Tramp otvara vrata radikalnim ekstremistima u Avganistanu i Iraku?

Smanjenje broja američkih vojnika ujedno jača ekstremiste u tim zemljama, smatra dopisnica DW iz Vašingtona Ines Pol. Još jednom su propale nade da je jasnom pobedom Džoa Bajdena došao kraj neuračunljivoj vladavini Donalda Trampa.

Aktuelni predsednik Sjedinjenih Država još devet nedelja poluge moći drži u svojim rukama. I voljan je da svoju moć koristi do poslednjeg trenutka.

To dokazuje i njegova najava da će broj američkih vojnika u Avganistanu smanjiti sa, kako se procenjuje, 4.500 na 2.500, a u Iraku sa 3.000 na 2.500. I to do 15. januara. To je samo pet dana pre nego što vlast bude preuzeo njegov naslednik Bajden.

Ta neodgovorna i prenagljena odluka ima ogromnu težinu. Tu se pre svega radi o pogođenim ljudima u obe zemlje.

Ratovi su vođeni strateški nepromišljeno. U Iraku se pogrešno tvrdilo da zemlja poseduje oružje za masovno uništenje. U Avganistan su američke snage, zajedno sa NATO i drugim saveznicima, umarširale nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. Intervencijom bez jasne strategije zauzeta je strana u jednom aktivnom konfliktu.

Otvoriće se vrata radikalnim snagama

Ratovi u tim zemljama koji traju decenijama ostavili su duboke rane. Ni u Iraku, ni u Avganistanu nema stabilne države koja može da zaštiti svoje građane od nasilja.

Trenutna situacija jeste, bez ikakve sumnje, apsolutno nezadovoljavajuća, ali prisustvo američkih trupa omogućava određeni stepen predvidljivosti. U Avganistanu su one sredstvo pritiska u zakočenim mirovnim pregovorima s talibanima. Ako se Amerikanci sada bez ikakvog reda povuku, to će otvoriti sva moguća vrata radikalnim snagama.

U Iraku je najbolje moglo da se vidi koliko je to išlo naruku Islamskoj državi (IS). Sirija je takođe dokaz da postojeći vakuum moći popunjavaju druge snage, one koje slede samo sopstvene interese. To je opasno za međunarodnu zajednicu, a smrtonosno za Avganistanke i Avganistance, za one koji se danas bore za demokratsku državu, koja vrednuje ljudska prava.

Nema budućnosti za NATO

Trampovo nekoordinisano povlačenje predstavlja šamar saveznicima. Pre svih NATO, koji je nakon 11. septembra po prvi put proglasio Casus foederis, kada je kompletna Alijansa stala uz SAD. A sada baš američki predsednik krši ta gvozdena pravila. Partneri u NATO su u intervenciji u Avganistanu upućeni na logističku podršku SAD.

Mislim da je ispravno to što je Donald Tramp prisilio Evropu, a posebno Nemačku, da više novca izdvaja za odbrambeni savez, kako bi se ojačala vojna efikasnost. Ali, ovako na brzinu drastično smanjivanje vojnog prisustva u Avganistanu – to je nešto sasvim drugo. Ako se najvažnija država članica ne drži dogovora, onda Savez nema budućnost.

EPA-EFE SHAWN THEW

Teško nasleđe za Bajdena

Tramp povlači trupe uprkos savetima njegovih generala i vodećih republikanaca. Bajdenu će biti potrebno mnogo snage da stvari ponovo vrati na staro.

Ali do 20. januara još svašta može da se dogodi.

S najavom povlačenja trupa, više nema nikakve sumnje da je Tramp, kako se to kaže, spreman da gazi preko leševa – samo da bi obradovao i zadržao svoje sledbenike i nakon predsedničkog mandata.