Tramp ponovo favorit Kremlja?

Vladimir Putin je tada rekao da odnosi "postaju sve gori i gori", tako da ovog puta, za razliku od pre četiri godine, opredeljenje Kremlja za ovog ili onog kandidata na izborima u SAD nije toliko jasno i očigledno, navodi portal američki-izbori.

Iako je američka obaveštajna zajednica u nekoliko navrata ove izborne godine izašla sa informacijom o ponovnom ruskom mešanju u demokratske procese SAD, pre svega kroz negativnu propagandnu kampanju protiv kandidata demokrata Džozefa Bajdena, pre četiri godine, za Kremlj, Tramp je bio znatno drugačiji prema "ponudi na američkom političkom tržištu", piše u analizi portala.

Aktuelni predsednik SAD Donald Tramp i kao tadašnji kandidat, zastupao je nekonvencionalan pristup prema američkoj spoljnoj politici, koji je, kako se dodaje, obuhvatao skepticizam prema vojnom angažovanju u inostranstvu, kao i dovođenje u pitanje NATO pakta sa američkim nacionalnim interesima.

Takođe, Tramp je pokazao afinitet prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i spremnost za poboljšanje odnosa ali i veću saradnju sa Rusijom.

Za razliku od kandidatkinje na prošlim predsedničkim izborima 2016. Hilari Klinton, čiji su stavovi o američkoj spoljnoj politici bili tradicionalistički i kose se sa ruskim nacionalnim interesima, za Kremlj je bio mnogo povoljniji izbor Trampa uz određenu dozu optimizma da će novi predsednik "praktikovati ono što propoveda", iako je i dalje bilo upitno kako će on zaista upravljati SAD kada uzme vlast u svoje ruke.

Međutim, pokazalo se da su Trampova administracija i Kongres SAD u protekle četiri godine preduzeli ne samo mere koje su doprinele produbljenju suprostavljenosti između Vašingtona i Moskve, već je Tramp to i potkrepljivao svojom retorikom tvrdeći da 'niko nije bio oštriji' prema Rusiji od njega.

SAD su za vreme Trampovog mandata pokrenule ograničenu intervenciju u Siriji 2017. i 2018, uvele dodatni set sankcija Rusiji, protivile se Severnom toku 2, naoružavale ukrajinske vlasti, a i, ističe se, povukle su se iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) u 2019. godini.

Zapravo, praksa je pokazala da Trampova spoljna politika sadrži elemente "promene i kontinuiteta", dok ista ambivaletnost postoji u odnosu prema Moskvi, iako je sam Tramp nastavio da govori o želji da poboljša odnose sa Rusijom.

S druge strane, od kandidata za predsednika iz redova demokrata, Džozefa Bajdena, koji je Putina nazvao diktatorom, ne može se očekivati da će biti fokusiran na izgradnju dobrih ličnih odnosa sa ruskim kolegom, ali je najavio spremnost za saradnju sa Moskvom "u oblastima od zajedničkog interesa dveju zemalja".

Jedan je svakako i kontrola naoružanja, u kojoj odluka Trampove administracije o povlačenju SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, rizikuje da ponovo otvori vrata trci u naoružanju, stoji u analizi i dodaje se da bi to bilo preskupo za Kremlj, imajući u vidu pad državnih prihoda Rusije usled niske cene nafte.

Uprkos oštroj "antiruskoj" retorici kod Bajdena, Putin je naveo spremnost da se postigne dogovor i o produženju trajanja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja iz 2010. godine, za koji je predviđeno da istekne u februaru 2021, manje od mesec dana nakon inauguracije novog predsednika SAD, zaključuje analizu portal američki-izbori.