"Zapadni Balkan je deo evropskog projekta"

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da u 2020. godini očekuje konkretna rešenja za privredu regiona.

Izvor: Beta
Podeli
Ilustracija: Getty images/ Adam Berry
Ilustracija: Getty images/ Adam Berry

Kao i da bi majski samit u Zagrebu trebalo da definiše modele lakše saradnje regiona sa EU.

"Primena tih rešenja bi mogla da počne u vreme nemačkog predsedavanja EU, u drugoj polovini ove godine. Pri tome, veoma je važno da počnemo sa konkretnim olakšicama, da privrednici što pre osete koristi dogovorenih rešenja", rekao je Čadež u intervuju za Magazin Biznis.

Po njegovim rečima, za Srbiju je Samit o Zapadnom Balkanu, početkom maja u Zagrebu, veoma značajan, jer region vraća u fokus Evropske unije koja je proteklih godina bila opterećena internim problemima, pre svega Bregzitom.

"Činilo se da ovaj region nije bio prioritet Brisela i dobro je da se vraćamo toj temi. Jer, Zapadni Balkan je deo evropskog projekta. Mi smo deo evropskog ekonomskog sistema, mnogo više nego neke članice EU. Evropska unija je glavni spolјnotrgovinski partner i najveći investitor u regionu, naše privrede najviše izvoze u EU, povezani smo proizvodnim i dobavljačkim lancima, deo smo tog prostora. Zato Zapadni Balkan ne treba posmatrati kao prostor na koji se Evropska unija proširuje, nego kao region kojim se Unija kompletira", rekao je Čadež.

Istakao je da je bitno da se aktivnosti uoči zagrebačkog samita ne svedu na niz političkih poruka o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, nego da se vidi šta konkretno može da se uradi za privredu i ekonomije regiona.

"Poslovna zajednica Zapadnog Balkana koju predstavlja Komorski investicioni forum zapadnobalkanske šestorke, kao zajednička regionalna privredna komora, već dve godine se zalaže da Evropska unija regionu omogući inkluzivno proširenje. To znači da EU zapadnobalkanskim ekonomijama omogući integraciju u određenim oblastima, čim ispunimo tražene kriterijume, čim usaglasimo propise, donesemo politike i prihvatimo standarde na tim poljima. I da to odmah počnemo da primenjujemo, ne čekajući da uđemo u EU. To bi za naše kompanije značilo iste uslove poslovanja i povlastice kakve imaju i privrede članica, olakšalo bi im poslovanje i smanjilo troškove, obezbedilo pristup odgovarajućim EU fondovima", kazao je Čadež.

Dodao je da je svaka od zemalja na Zapadnom Balkanu u nekoj fazi procesa evrointegracija i saradnje sa EU. "Ako želimo da naši građani i privreda vide i osete prednosti i direktne koristi približavanja EU, najbolji način je da to što smo usaglasili sa EU propisima i standardima, počnemo odmah da primenjujemo, da se u tom delu uključimo u zajedničko tržište i pre nego što postanemo članica EU. Takvo fazno priključivanje je lakše, bolje i sigurnije i za EU. Posebno kada se zna da je u prošlosti imala probleme primajući zemlje koje nisu bile u potpunosti spremne za članstvo, odnosno za koje nije znala koliko su u praksi sposobne da poštuju i primenjuju standarde EU", rekao je Čadež.

Na pitanje šta su otežavajuće okolnosti za potpunu liberalizaciju saradnje privreda na Zapadnom Balkanu, rekao je da su to, pre svega, nerešeni odnosi Prištine i Beograda.

"Kada postoji takav politički konflikt, nerešeno političko pitanje, onda je normalno da ne možete da očekujete taj nivo poverenja potreban za stvaranje jedinstvenog tržišta. Nadam se da će ova godina pokazati da postoji politička volja da se suštinski problemi reše. S druge strane, postoji i volja partnera, i u Briselu i u Vašingtonu, da se reše politička pitanja", ukazao je Čadež.

Naveo je da je drugi važan element za uspostavljanje saradnje – poverenje, jer, na ovom prostoru se mnogo toga izdešavalo, pa kada su politički izbori, onda se raspiruju problemi iz prošlosti.

Komentarišuči probleme srpske privrede u procesu približavanja EU integracijama on je rekao da je najveći izazov da ostane konkurenta u okruženju u kome, za sada, nema podršku kapitala i fondova, koju imaju članice EU.

"Znamo da ne možemo da ignorišemo automatizaciju ili Industriju 4.0 koja ulazi u sve segmente poslovanja. To je veliki posao koji nas očekuje i na kome radimo. Za nas je značajan IT sektor, po kome smo u svetu već prepoznati i koji je u prošloj godini ostvario izvoz softvera za oko 1,3 milijarde evra. Važno je da našu tradicionalnu industriju digitalno transformišemo, povežemo je sa digitalnom industrijom i ostvarimo digitalnu kompetitivnost u svim industrijama. To bi nam donelo veliku prednost", rekao je Čadež.

strana 1 od 23 idi na stranu