Nije pitanje da li će - nego kako će

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je, nakon odluke Dmitrija Medvedeva da raspusti vladu i da ostavku na mesto premijera, nagovestio i moguće odgovore na pitanja kojima se intenzivno bavi svetska javnost.

Putin je nagovestio sledeće: prvo, da će se Rusija najverovatnije oprostiti od njega posle predsedničkih izbora 2024. godine. I drugo, da i ukoliko napusti predsedničku funkciju, definitivno neće prepustiti moć.

Kako ocenjuje "Gardijan", niko zaista ne očekuje da će se Putin povući 2024. godine i pored postojanja ograničenja broja ponovljenih predsedničkih mandata, zbog čega mu je zabranjeno da se ponovo kandiduje za izbore. Međutim, ponos i interes za samoočuvanjem diktiraju mu da drži ruke na polugama moći, piše list.

"On je osnivač ovog sistema - i želi da zadrži kontrolu", ističe Aleksej Makarkin iz Centra za političke tehnologije.

Ipak, preuređivanje predsedavanja Rusiji, koje je pod Putinom uživalo jedinstvenu i neproverljivu moć, trajaće godinama.

Ostaće nedodirljiv

Žestok razvoj događaja u sredu je izgledao ovako - Putin je objavio planove za izmenu ustava kako bi oslabio sledećeg predsednika Rusije, a potom, sat kasnije, njegov premijer i vlada najavili su ostavku. Ovakav uzročno-posledični sled, prema pisanju lista, pokazuje da se temelji tranzicije postavljaju godinama pre nego što Putin, usled ograničenih rokova trajanja mandata, bude i zvanično primoran da napusti Kremlj.

Analitičari ocenjuju da je verovatno da će se saga završiti sa njim kao premijerom ili šefom novoosnovanog Državnog veća ili u nekoj drugoj ulozi koja će, bez sumnje, biti izolovana i nedodirljiva od poluga moći potencijalnog naslednika.

Taj naslednik verovatno neće biti Mihail Mišustin, poreski službenik kojeg je Putin imenovao za novog ruskog premijera i koji se smatra sposobnim "službenikom vlade", dok Putin iznosi svoje planove za sukcesiju.

"Putinova decenija", pa "Putinova generacija" i na kraju "čitav život pod Putinom"

U međuvremenu, grupa odanih poverljivih članova, uključujući stare kolege, pomoćnike, regionalne šefove i bivše telohranitelje - svi su nabrojani kao potencijalni naslednici. Izborom Mišustina, Putin je ostavio sve opcije otvorene.

Kako se procenjuje, ruski predsednik je minimalizovao mogućnost sukoba među političkom elitom upravo držeći karte blizu svojih grudi.

Putin ima i dobar razlog da unapred planira ovu tranziciju, koja će verovatno biti najznačajnija, ali i najfinije izvedena u karijeri.

Protesti 2011-2012, najmasovniji otkad je Putin na vlasti, bili su pokrenuti u vreme parlamentarnih izbora nakon što je Putin najavio svoje planove za povratak u predsedništvo. Najava je izazvala zabrinutost protivnika da bi "Putinova decenija" mogla da postane "Putinova generacija" (kao što i jeste) ili da potencijalno može da traje "čitav život pod Putinom".

I ova mogućnost je ostala otvorena. Putin je već postao ruski lider sa najdužim stažom od Josipa Staljina, a do 2024. godine biće samo šest godina udaljen od tri decenije duge vladavine sovjetskog lidera.

Opozicioni lideri poput Alekseja Navaljnog komentarisali su da Putin želi da bude "doživotni lider". Mihail Kasjanov, bivši premijer i Putinov kritičar, rekao je da aktuelni ruski predsednik očigledno želi da zadrži vlast "zauvek".