"Balkan je u raskoraku, to je nedovršeni posao"

Marković je konstatovao da je Zapadni Balkan u raskoraku izmedju problema zaostalih iz prošlosti i izazova koje je donelo moderno doba.

"Promenjena geopolitička situacija u kojoj se Balkan još jednom našao na udaru interesa, ilegalne migracije, terorizam, porast hibridnih pretnji, ekonomska nestabilnost, samo su neka pitanja koja opterećuju region", rekao je Marković i dodao da je važno prepoznati pozitivne trendove, ohrabriti ih i dodatno podstaći.

Premijer je kazao da su procesi priključenja EU i NATO-u istorijski pokazali, i nastavljaju da to budu - glavni pokretači demokratskih i reformskih procesa. "Svedoci smo da postoje pokušaji da se osueti opredeljenost regiona da bude deo evropske i evroatlantske porodice. Zato je važno raditi na očuvanju i punom ostvarenju ove vizije. Svaka alternativa ovim procesima nas vraća unazad i ugrožava demokratske i civilizacijske iskorake koje smo napravili“, rekao je Marković.

Ukazao je da je ovaj forum drugačiji od ranijih jer je Crna Gora izmedju dva foruma postala članica NATO i učestvuje u ispunjavanju prioriteta Alijanse kao i da aktivno zastupa i promoviše politiku otvorenih vrata što smatramo posebno značajnim jer je to u skladu sa našom tradicionalnom konstruktivnom ulogom u regionu.

„Na tome smo angažovani u okviru NATO-a, bilateralno, kao i kroz regionalne inicijative, poput Američko-jadranske povelja. Na raspolaganju smo našim susedima, kao i svim drugim asprantima, sa kojim želimo da delimo iskustva i naučene lekcije“, naveo je Marković. Izrazio je očekivanje da će predstojeći samit NATO-a u Briselu doneti nove pozitivne momente za region.

„S nestrpljenjem očekujemo povoljan razvoj dogovora Skoplja i Atine o razrešenju spora oko imena, koji bi otvorio put Makedonije ka članstvu. Nadamo se da će se uskoro naći modalitet za aktiviranje MAP-a za BiH, čime bi bila data nova energija evroatlantskim reformskim procesima u Bosni i Hercegovini. Podjednako podržavamo saradnju koju Srbija ostvaruje sa NATO kroz partnerske mehanizme, kao i interakciju NATO i Kosova", rekao je.

Raduje ga, kazao je, to što u poslednje vreme vidno obnovljeni interes za region na svim važnim adresama, od Brisela do Vašingtona, te dodaje da je ovo dobar trenutak za dalje unapredjenje sradnje država regiona.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, Metju Palmer, rekao je da se godinu dana nakon prijema Crne Gore u NATO mora razmišljati o daljim koracima i ciljevima, a to su evropske integracije i evroatlantske integracije zemalja regiona.

Crna Gora, smatra on, predvodi proces EU integracija, a zvanična Podgorica bi, kaže, trebalo da sprovodi reforme kako bi se iskorenio organizovani kriminal. Komentarišući napad na novinarku Vijesti, Oliveru Lakić, Palmer je rekao da taj događaj podseća na važnost medija.

Crna Gora bi trebalo da podstiče atmosferu u kojoj mediji mogu da vrše svoju ulogu, jer su slobodni mediji osnova za demokratiju. Stranke na, kako je naveo, vlasti bi trebalo da budu predvodnice tog procesa.

„Demokratski procesi trebalo bi da se dalje razvijaju van vlade, a NVO da budu aktivne, dok bi štampa trebalo da ispunjava svoje obaveza, da izveštavaju tačno i profesionalno, da prave razliku izmedju mišljenja i vesti“, kazao je Palmer.

Govoreći o sporu oko imena između Grčke i Makedonije, rekao da će SAD učiniti sve da podrže postizanje sporazuma, kako bi zvanično Skoplje krenulo u dalje integracije ka NATO-u. Istakao je da Amerika ne može da se vrati na Balkan, jer nikad nije ni napustila Balkan.

„Mi smo posvećeni dugoročnim partnerstvima, želimo Evropu koja je napredna i snažna, a Balkan je deo toga. Želimo da vrednosti koje mi delimo budu integrisane u vaše institucije. Nastavićemo da pružamo podršku kako bi se unapredile reforme, vladavina prava, bezbednost na granicimaa, kako bi se borili protiv kriminala i korupcije“, kazao je Palmer.

Direktor Atlantskog saveza, Savo Kentera, podsetio je da je Crna Gora pre godinu postala članica NATO, navodeći da će proći još dosta vremena dok ne počne da živi u skladi s vrednostima Alijanse. Kentera je kazao da postoji mesta za optimizam.

„Svedoci smo povratka SAD, Velike Britanije i ostalih zemalja na prostor Zapadnog Balknana, kako bi se pokazalo da ovaj prostor ostaje svera interesovanja zapadnih zemalja“, rekao je Kentera, uz poruku da Evropa mora preuzeti inciijativu za proces proširenja. Crna Gora je, kako je rekao, ulaskom u NATO stvorila dobre preduslove za ulazak EU.

„Članstvo u EU neće doći samo po sebe. Pred nama je još dosta posla, pre svega na jačanju institucija sistema, borbe protiv organizovanig kriminala i korupcije i slobode medija“, rekao je Kentera.

On veruje da će Crna Gora imati snage i mudrosti da odabere pravi put, ocenjujući pritom da nekim zemljama neće odgovarati da Crna Gora nastavi svoj put. Svedoci smo, kako je rekao, i kampanje dezinformisanja.

Kentera je ocenio i da je Zapadni Balkan najslabija tačka Evrope, zbog čega je prisustvo SAD i Velike Britanije od krucijalnog značaja, kako bi se imalo u vidu da se Zapadni Balkan neće prepustiti bilo kome.

Forum će ove godine okupiti više od 400 učesnika iz celog sveta. Dogadjaj organizuje Atlantski savez Crne Gore uz pokroviteljstvo Vlade Crne Gore i u saradnji sa Ambasadom SAD i NATO, prenela je RTCG.