"Makron nije sasvim svestan, "usidravanje" nije zamena..."

Brisel -- Stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da Zapadni Balkan treba "usidriti" uz Evropsku uniju nikako neće zameniti proces pristupanja regiona EU.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

To je izjavila poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon.

"Ponekad mi se čini da Makron nije sasvim svestan šta znače pomirenje, mir i stabilnost Zapadnog Balkana i zbog čega je proširenje bitno za celu Evropu", izjavila je Fajonova za Tanjug.

Ona smatra da Francuska ima tvrdu poziciju u pogledu proširenja i da ono što ovu zemlju brine jesu pitanje bezbednosti i lažnih azilanata, koji i dalje najviše dolaze iz Albanije i sa Kosova.

"Ponekad mi se čini da Makron nije sasvim svestan šta znače pomirenje, mir i stabilnost Zapadnog Balkna i zbog čega je proširenje bitno za celu Evropu. Francuska međutim nije tu jedina zemlja. Tu su i druge zemlje koje imaju velike interese. Ja se ipak nadam da će Francuska popustiti i oko pitanja Albanije", kaže Tanja Fajon.

Ona poručuje da je optimista i da se nada da će u junu zemlje članice EU odobriti otvaranje pristupnih pregovora za Makedoniju i Albaniju što bi, prema njenim rečima, bio pozitivan korak za ceo proces proširenja.

"Još uvek neke zemlje Zapadnog Balkana imaju poteškoća od korupcije, preko organizovanog kriminalam do demokratije, vladavine prva i slobode medija. Sve su to problemi na kojima region mora da radi, ali mi im moramo pomoći u tom poslu. Istovremeno i u EU treba govoriti o pozitivnim aspektima proširenja i zašto smo potrebni jedni drugima", navodi Fajonova.

Ona kaže da je pozitivno to što je Zapadni Balkan posle dužeg vremena ponovo u fokusu EU, da se oseća nova dinamika i da se puno toga dešava.

Tanja Fajon za Tanjug ocenjuje da je samit u Sofiji dao "možda ne previše ambicioznu", ali "jasnu" poruku evropske prespektive Zapadnog Balkana.

"Ako pogledamo sve dokumente, sav jezik EU, sasvim smo svesni da se proširenje nastavlja, da Zapadni Balkan ima jasnu evropsku perspektivu, što znači članstvo u EU. Kada će to biti to zavisi od brznine rada svake od zemlja regiona. Godina 2025. jeste realna toliko koliko će zemlje biti spremne do tada", kaže Fajonova.

Ona dodaje da je teško govoriti o datumima, ali i napominje da "gde ima političke volje, tu je i proces kraći".

"Ja ne bih bila pesimista. Mislim da je sada potrebno da se jače angažuju lideri u regionu, da im se pomogne i da se ojača ta ambicija i razumevanje građana da su reforme nužne. Zapadni Balkan je prviše često poligon za različite geoplitičke interese. Moj stav je da je jasno da je Zapadni Balkan deo Evrope. EU investira puno novca i puno političke snage u regiju. To je, prema mom mišljenju, jedini put koji je ispravan za Zapadni Balkan i zajedno ćemo raditi na ulasku svih zemlja regiona u EU", ocenjuje Fajonova.

Na konstartaciju da je tokom samita u Sofiji velika pažnja sa Zapadnog Balkana skrenuta na pitanje Irana i odnosa EU sa SAD, Tanja Fajon kaže da je bilo teško izbeći teme koje su važne za EU i stabilnost cele Evrope uključujući i Zapadni Balkan.

"Situacija oko bezbednosti i izazova koji su zajednički za EU i Zapadni Balkan su tema koja je aktuelna i teško ju je izbeći. To ne znači da ceo samit nije dao jasne poruke za proširenje. Samit u Bugarskoj nije doneo neke važne zaključke, ali jeste doneo važne ekonomske, energetske i telekomunikacione inicijative gde je moguće napraviti neke konkrete korake paralelno uz proces prođirenja", kaže Tanja Fajon.

Ona ocenjuje da će posle Bugarske, koja se snažno zalagala za proces proširenja tokom svog predsedvanja EU istu politiku nastaviti i Austrija koja ima značajnu ulogui interes na Zapadnom Balkanu.

Evropska unija

strana 1 od 468 idi na stranu