Pravila kažu – Šešelj ne može da traži odštetu

Poslednji takav primer je slučaj Vojislava Šešelja, koji je u pritvoru u Sheveningenu proveo 13 godina, a drugostepenom presudom Žalbenog veća Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale je osuđen na deset godina zatvora.

O tome je pisao holandski pravnik i bivši pravnik Tribunala Johan Dejvid Mihels, u delu Dnevnik Međunarodnog krivičnog prava, u kom je naveo primer Zejnila Delalića, koji je bio optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, ali je oslobođen optužbi.

“On je proveo skoro tri godine u pritvoru, pre početka suđenja. Tokom tog vremena njegovi poslovi su propali, kao posledica njegovog odsustva. Na sajtu Međunarodnog suda je navedeno još devet imena optuženih koji su oslobođeni. Svi su proveli određeni period u pritvoru pre izlaska pred sud. Nijedan međunarodni krivični sud ne daje kompenzaciju za takve slučajeve, iako mnogi nacionalni pravosudni sistemi podrazumevaju takvu mogućnost. Obrazloženje je u međunarodnom krivičnom pravu, gde se navodi da su takva pritvaranja opravdana javnim interesom, na štetu optuženog“, navodi Mihels. Kako ističe, za neke je izloženost riziku od krivičnog gonjenja jedna od neizbežnih opasnosti od života u društvu, ali i ističe da postoje mišljenja da “oslobođeni optuženi“ treba da ima pravo na kompenzaciju za period koji je proveo u pritvoru pre pojavljivanja pred međunarodnim krivičnim sudom.

“Termin 'oslobođeni optuženi' se odnosi na svaku osobu koja je optužena za krivično delo, zatvorena, a potom oslobođena odlukom koja je pravosnažna. Ta osoba ne može da traži kompenzaciju uz pozivanje na povredu ljudskih prava jer pritvor pre ili tokom suđenja ne krši ljudska prava. Ipak, nadoknata se može postići nametanjem stroge odgovornosti međunarodnim krivičnim sudovima“, istakao je Mihels.

Advokat Novak Lukić je 2016. godine rekao da Šešelj, u momentu kada je doneta prvostepena presuda kojom je oslobođen optužbi, ima pravo da traži odštetu za godine provedene u pritvoru, ali i da to pravo niko nije dobio zbog pravila UN koje navode da ne postoji mogućnost da iko snosi naknadu štete za propuste organa UN.

Šešelj je u julu 2014. godine podneo zahtev za odštetu od 12 miliona evra zbog “nezakonitog zatvaranja“ i “pogrešne osude“.

Sudsko veće je tada odbacilo zahtev, navevši da je njegovo pritvaranje u skladu sa zakonskim propisima.