Kolinda otišla u SAD da se žali na rad Haškog suda

Taj sud je, podsetimo, doneo konačnu optužujuću presudu za šestoricu Hrvata u BiH, a tokom izricanja presude jedan od osumnjičenih Slobodan Praljak se ubio.

Za hrvatski državni vrh optužujuća haška presuda nekadašnjim liderima samoproglašene republike Herceg Bosne, kao i utvrđivanje postojanja udruženog zločinačkog poduhvata, neprihvatljiva je i najavljeno je njeno osporavanje i pred Savetom bezbednosti UN.

“Hvatska smatra da se ovom presudom pogrešno aludira na ulogu državnog vrha u zbivanjima u BiH devedesetih godina. Smatramo da državni vrh u tim ratnim događanjima prema stavu vlade nije ni na koji način mogao biti povezan s onim činjenicama i interpretacijama kako su nastojale biti rastumačene i interpretirane u presudi iz 2013. godine", rekao je premijer Andrej Plenković u svom prvom obraćanju nakon izricanja presude.

Sutradan se oglasila i predsednica Kolinda Grabar Kitarović rekavši da se u Hagu nije sudilo Hrvatskoj, da Hrvatska nije bila agresor, već da je najviše učinila za opstanak celovite BiH. "Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu napala je Miloševićeva Srbija i tzv. JNA i to su notorne činjenice. Hrvatska nije napala nikoga", rekla je hrvatska predsednica i dodala da je Hrvatska uz SAD najviše učinila da BiH opstane kao suverena država.

Hrvatska, kazala je, na čelu s predsednikom Franjom Tuđmanom među prvima je priznala samostalnost BiH. "Niko drugi pa ni Haški tribunal neće pisati našu istoriju", poručila je predsednica.

Te izjave hrvatskih čelniika začudile su svetske medije, a portal Indeks. hr podseća da to nije prvi put da državni vrh, kako navodi, "zanesen lažnim i opasnim folklorom, lažno tumači hrvatsku istoriju".

Portal, naime, ukazuje da zvanični dokument Ujedinjenih nacija pokazuje da ipak nije istina "da se ovom presudom pogrešno aludira na ulogu državnog vrha u zbivanjima u BiH devedesetih godina, kako to, kako se navodi, tvrdi Plenković.

Takođe, pokazuje i da, bez obzira na to šta kaže premijer Plenković, državni vrh u tim ratnim događanjima ipak jeste bio povezan s onim "činjenicama i interpretacijama kako su nastojale biti rastumačene i interpretirane u presudi iz 2013. godine".

Pokazuje i da Hrvatska ipak nije "najviše učinila za opstanak celovite BiH", kako tvrdi predsednica, navodi Indeks. Podseća se, naime, da je 3. februara 1994. održana je 333. sednica Saveta bezbedosti UN-a na temu "Situacija u Bosni i Hercegovini", te da je tadašnji predsednik tog saveta izjavio, izmedju ostalog, da Savet bezbednosti oštro osuđuje Hrvatsku zbog "ozbiljnih neprijateljskih dela protiv členice UN, što predstavlja kršenje medjunarodnog prava, Povelje UN i bitnih odluka Saveta bezbbednosti, posebno Rezoluciju 752 iz 1992. kojom se zahtevao hitni prekid svih oblika uplitanja i puno poštovanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

"Savet bezbednosti zahteva da Republika Hrvatska smesta povuče sve elemente Hrvatske vojske (HV), kao i vojnu opremu, te da potpuno poštuje teritorijalni integritet Republike Bosne i Hercegovine", navodi se u izjavi kojom se traži i da SB još jednom potvrđuje suverenost, teritorijalni integritet i nezavisnost Bosne i Hercegovine te ne prihvata i ne osuđuje prisvajanje teritorija silom ili 'etničkim čišćenjem', ko god ga počinio.