Dačić u SB UN: Bolje recite 'nećemo Briselski sporazum'

Njujork -- Šef srpske diplomatije Ivica Dačić pozvao je članice SB UN da ne relativizuju pitanje nesprovođenja Briselskog sporazuma tvrdnjom da su za to sve strane krive.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli
Foto: RTS2
Foto: RTS2

"Bolje da se kaže 'nećemo da realizujemo Briselski sporazum' i u tom smislu očekujem i vaše objektivno sagledavanje stanja, a ne relativizaciju", rekao je Dačić.

Kako je naveo, on je pre četiri godine potpisao taj sporazum sa Hašimom Tačijem, a prošlo je previše da bi stajali bilo kakvi argumenti za neispunjavanje preuzetih obaveza.

"Ja sam potpisao taj sporazum i znam da uvek ima milion razloga za izbegavanje ispunjavanja preuzetih obaveza, ali četiri godine su predug period da postoje čvrsti argumenti za to. Srbija će ispuniti sve što je potpisano, mi smo ga zato i potpisali", rekao je Dačić u svom govoru.

Dačić je u govoru na sednici SB UN o izveštaju generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu rekao i da će Beograd nastaviti da konstruktivno i odgovorno učestvuje u dijalogu, ali da sa strane Prištine nailazi na kontinuiranu opstrukciju i izostanak političke volje za postizanje istinskog napretka na planu normalizacije odnosa.

Dačić je pozvao SB UN, ali i EU i međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Prištinu kako bi se formirala ZSO.

"Sprečavanje formiranja 'vojske Kosova' jasno je pokazalo da Priština i te kako može da prihvati sugestije međunarodne zajednice", rekao je Dačić.

Govoreći o Srbima nestalim, ubijenim i proteranim sa teritorije KiM, Dačić je upitao zašto se o njima više ne govori u izveštajima SB UN i da li se na taj način legitimizuje ta činjenica.

"Da li to znači da se ovde misli da istorija počinje od trenutka jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova?", upitao je Dačić.

Kako je rekao, Srbija je za trajno rešenje.

"Do njega možemo doći samo uvažavanjem legitimnih interesa i Srba i Albanaca. To da neko dođe i kaže 'ovo je nova država', a da ne pita ništa državu u kojoj je, jeste nešto što, ako se ustanovi kao međunarodno pravo, može razbiti svaku od naših zemalja", rekao je Dačić.

Dačić je rekao i da predstavnici Prištine na sednici nisu Kosovari, već Albanci.

"Ovde nije reč o pravu naroda na samoopredeljenje. Koleginica Čitaku nije Kosovarka, nego Albanka. Ona ima svoju državu, to je Albanija. Reč je o nacionalnoj manjini koja živela na teritoriji Srbije i Jugoslavije, koja je stvorila novu državu. Mi želimo i o tome da razgovaramo, ali ako nemate o čemu sa nama da razgovarate, slobodno radite šta hoćete, ali nemojte da zovete Srbiju", rekao je Dačić.

Ilustracija: Gettyimages
Ilustracija: Gettyimages

Dačić je poručio i da je Srbija čvrsto opredeljena za dijalog Beograda i Prištine i veruje da je potreban ozbiljan i odgovoran pristup, hrabar i realan, sa pogledom u budućnost, što potvrđuje i inicijativa predsednika Aleksandra Vučića za otvaranje unutrašnjeg dijaloga o KiM.

On je upozorio na ogromnu političku nestabilnost na Kosovu i na činjenicu da nema napretka kada je reč o uspostavljanju ZSO.

Obraćajući se članicama Saveta bezbednosti UN, Dačić je istakao da je ključno da dijalog bude zasnovan na obostrano prihvatljivim rešenjima za sva otvorena pitanja, bez prejudiciranja budućeg statusa KiM i uz puno poštovanje rezolucije SB UN 1244.

Prema njegovim rečima, pozitivni rezultati ostvareni u dijalogu pokazuju da on nema alternativu, ali i da je neophodno snažnije liderstvo posredničke strane u obezbeđivanju primene do sada postignutih dogovora.

"Iskazana posvećenost otpočinjanju nove faze dijaloga na najvišem nivou i davanje novog podsticaja dijalogu zahtevaće iskrenu opredeljenost obeju strana za postizanje kompromisa, koja je do sada izostajala na strani Prištine, kao i promenu svesti tako da se svaki dogovor ne doživljav kao nečiji poraz", kaže Dačić.

Izvesnu nadu da je moguć skori nastavak dijaloga uliva izjava nakon neformalnog sastanka predsednika Aleksandra Vučića, Hašima Tačija i visoke predstavnice EU Federike Mogerini 3. jula o „posvećenosti otpočinjanju nove faze dijaloga" i važnosti implementacije do sada postignutih dogovora.

Komenatrišući nameru Prištine za članstvo u Unesko i Interpolu, Dačić kaže da su to jednostrani potezi kojim se krši Povelja UN i važeća rezolucija i imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi.

Imajući u vidu brojna uništena i oskrnavljena pravoslavna groblja, o čemu je iscrpno pisala Misija OEBS na KiM, najave iz Prištine u vezi sa mogućim obnavljanjem zahteva „Kosova" za članstvo u Unesku su, u najmanju ruku, neshvatljive, ocenio je Dačić.

"Ukazujem ponovo da takvi jednostrani potezi predstavljaju kršenje Povelje UN i važeće rezolucije SB UN 1244 (1999), kao i da nastojanja Prištine u pravcu ostvarivanja članstva u različitim međunarodnim organizacijama imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi. Poslednji takav primer predstavlja zahtev 'Kosova' za članstvo u Interpolu", kaže on.

Taj zahtev se, navodi Dačić, ne može podvesti pod navodna nastojanja da se unaprede kapaciteti Kosova za borbu protiv kriminala i terorizma i stvore institucionalne pretpostavke da se i ovaj prostor uključi u razmenu informacija iz domena nadležnosti Interpola, jer je to već obezbeđeno kroz delovanje Kancelarije za vezu UNMIK.

"Pomenuti zahtev je samo još jedan u nizu pokušaja Prištine da kroz zloupotrebu i politizaciju rada međunarodnih organizacija afirmiše svoju jednostrano proglašenu nezavisnost", ističe šef diplomatije.

Napominjući da je period pokriven Izveštajem generalnog sekretara u velikoj meri bio je obeležen izbornim aktivnostima, Dačić ukazuje da su u tom periodu uočljivi bili pritisci i praksa zastrašivanja srpske zajednice, praćeni ugrožavanjem bezbednosti njenih pripadnika, a sve sa ciljem da se razbije jedinstvo srpskog glasačkog korpusa.

"Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da uspeh koji je Srpska lista ostvarila na izborima predstavlja potvrdu političkog jedinstva Srba na KiM i garant kontinuiteta konstruktivne politike kada se radi o odbrani njihovih interesa", kaže on.

"Aktuelni zastoj u formiranju prištinskih institucija, međutim, predstavla razlog za zabrinutost, naročito kada je u pitanju nastavak dijaloga Beograda i Prištine", ističe Dačić, navodeći da u Srbima nije problem ali da će Beograd imati konstruktivnu ulogu.

On naglašava da posebno brine javno obraćanje Ramuša Haradinaja, jednog od kandidata za premijera 'Kosova', po povratku na KiM iz Francuske, u kome, obraćajući se „neprijatelju Srbiji", preti „da će im biti urađeno gore nego što je bilo pre".

"Ponovo apelujem na međunarodnu zajednicu i pravosudne institucije na KiM da ne smeju ostati nemi pred ovakvim govorom mržnje i pretnjama novim etničkim čišćenjem preostalih Srba", upozorava Dačić.

On podseća na zapaljive izjave albanskih političkih lidera o stvaranju tzv. "velike Albanije", koje dodatno ugrožavaju proces pomirenja i normalizacije odnosa.

"Srbija pozdravlja svaki podsticaj međunarodne zajednice za obnavljanje dijaloga, ali se time, suštinski, time relativizuje odgovornost prištinske strane koja je bila ta koja je jednostrano prekinula dijalog", primećuje šef srpske diplomatije.

I dalje nema napretka u implementaciji postignutih dogovora o Zajednici srpskih opština i pravosuđu, iako dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja centralni deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM, naveo je on.

Stav prištinskih institucija jasno pokazuje da je neophodan snažan pritisak SB UN, EU i međunarodne zajednice na Prištinu kako bi izvršila preuzete obaveze i kako bi se najvažniji element normalizacije odnosa - formiranje ZSO, konačno realizovao, poručuje Dačić.

"Sprečavanje formiranja 'vojske Kosova' jasno je pokazalo da Priština i te kako može da prihvati sugestije međunarodne zajednice", naveo je on.

Dačić je ponovio da istinskog pomirenja ne može biti bez procesuiranja svih zločina, bez izuzetka, kao i bez spremnosti za suočavanje sa odgovornošću za ratne zločine u sopstvenim redovima.

"Činjenica da još nema nijednog pravosnažno osuđenog za oko 1.000 ubijenih Srba, u periodu posle završetka sukoba do danas, jasno svedoči da pravosuđe na KiM nije u stanju da obavi taj posao", kaže Dačić i navodi, kako kaže, porazan podataka za prvu polovinu 2017. godine prema kojima je zabeleženo ukupno sdamo 218 dobrovoljnih individualnih povrataka predstavnika manjinskih zajednica.

Imajući u vidu da je Specijalni sud za ratne zločine sada potpuno operativan i da ne postoje pravne prepreke za podizanje optužnica, očekujem da će protiv svih osumnjičenih za ratne zločine počinjene nad Srbima i drugim nealbancima na KiM biti pokrenuti kredibilni sudski procesi i da će svedoci dobiti adekvatnu sudsku zaštitu, istakao je Dačić.

Dačić je upozorio članice Saveta bezbednosti da to telo ne sme da zaboravi Srbe prognane sa Kosova i da ne pozivaju olako druge zemlje da priznaju jednostranu nezavisnost Kosova, jer time vređaju Srbiju.

"Srpski narod nije došao na Kosovo kao kolonijalna sila, već je tamo živeo vekovima. U slučaju Kosova ne radi se o pravu naroda na samoopredeljenje. Ne postoji narod Kosova. Radi se o nacionalnoj manjini koja je tamo živela. To može zadesiti svaku od vaših država i nemojte tako olako pozivati da ostali priznaju Kosovo, jer znate da time vređate Srbiju", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu.

On je podsetio da Srbija nije dovoljno velika država da bi je se plašili, ali da je učestvovala u formiranju UN i podsetio na njene zasluge u dva svetska rata.

"Zbog svega toga ostajemo verni principima poštovanje teritorijalnog integriteta", poručio je šef srpske diplomatije.

"Očekujem da će (Vljora) Čitaku ponovo iznositi podatke koji treba da dokumentuju priče o genocidu i etničkom čišćenju, pa molim generalnog sekretara UN i šefa Unmika da svaki put u izveštaju ne zaborave proterane građane Kosova", rekao je Dačić, zapitavši šta znači to da se oni više ne pominju pred SB UN, a zna se podatak da se od 1999. vratilo svega 1,9 odsto proteranih Srba.

"Srbi su na Kosovu živeli vekovima, to potvrduju crkve, od kojih su četiri pod zaštitom Uneska. Nije u redu da se smejete gospođo Čitaku, pokažite jedan vaš spomenik iz tog perioda, pa ću i ja da se smejem", rekao je Dačić.

Podsetio je da je proterano 200.000 Srba sa Kosova.

"Da li mislite da to više ne treba da se pominje i da je to legitimizirano time što se to desilo? Hoće li iko pomenuti potrebu da se Srbi vrate. Statistika je porazna. Ako je bilo genocida, to znači da sada Albanca treba da ima manje", rekao je Dačić.

On je naveo da je prema popisu iz vremena SFRJ u Prištini bilo 43.885 Srba, a da ih je prema popisu iz 2011, ostalo samo 430.

"To je 100 puta manje za 30 godina. Pa da li je to etničko čišćenje i genocid nad Albancima ili nad Srbima? U Uroševcu sada ima 32 Srba, 600 puta manje nego ranije, u Podujevu ih bilo 2.242, a danas 12, što je 200 puta manje. U Prizrenu, gde sam rođen, ih je ranije bilo 11.650, 2011 - 231, a danas samo 27. Svaki kometar je suvišan i zato molim vas da više ne koristite te lažne činjenice da ste žrtve etničkog čišćenja. Ko je kriv za zločine neka odgovara, ali najveće žrtve su Srbi", rekao je Dačić.

Srbija, kako kaže, nije protiov dijaloga, ali jeste protiv jednostranih poteza.

"Oni će vam govoriti da treba prekinuti Misiju UN, podeliće govor na kom piše 'Republika Kosovo'. Pitam vas jesu li UN priznale Kosovo? I pored svega toga, mi želimo da razgovaramo. Ako je, međutim, sve već rešeno, ako Priština nema šta sa nama da razgovara - radite onda šta hoćete i nemojte da se obraćate Srbiji za bilo šta. Srbi na KiM igraju konstruktivnu ulogu", poručio je on.

Trajno rešenje za Kosovo moguće je samo uz uvažavanje interesa i Srba i Albanaca, zaključio je Dačić.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio je u novom izveštaju da se dijalog Beograda i Prištine suočava sa ozbiljnim izazovima, upozorivši da nema dovoljno napretka, uključujući i Zajednicu srpskih opština, i pozvao obe strane da ožive proces.

U Izveštaju o aktivnostima UNMIK-a i situaciji na Kosovu u periodu od 16. aprila do 15. jula navodi se da u tom periodu nije postignut napredak u primeni postojećih sporazuma o uspostavljanju ZSO, ni kada je reč o integraciji pravosuđa.

"Ohrabrujem privrženost načelu da se nesuglasice moraju rešavati isključivo mirnim sredstvima", naveo je Gutereš u tromesečnom izveštaju koji će biti razmatran na sednici SB UN u Njujorku.

Na sednici će putem video-bima govoriti i šef UNMIK-a Zahir Tanin.

Prištinu predstavlja ambasadorka u Vašingtonu Vljora Čitaku.

strana 1 od 76 idi na stranu