Đurić: Krilatica da nam bude "Balkan Balkancima"

Beograd -- Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić istakao da krilatica na Balkanu treba da bude "Balkan Balkancima".

Izvor: Tanjug
Podeli
Tanjug, arhiva
Tanjug, arhiva

To, međutim, kako je rekao, ne znači izolacionizam, već povezivanje sa zapadom i istokom u korist građana.

On je, govoreći na panelu konferencije u organizaciji Fondacije "Beogradski strateški dijalog", rekao da nijedna zemlja sama nije u mogućnosti da svoje strateške probleme rešava bez intenzivne saradnje sa drugima.

Đurić smatra da treba učiniti sve da se podrži inicijativa koju je pred lidere regiona stavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić da se između država Balkana uklone sve ekonomske barijere.

"Ako uspemo da uklonimo te barijere uspećemo da na ovo područje privučemo neopuredivo više investitora, otvorima nova radna mesta, i uklnonimo socijalne uzroke sukoba i tenzija koju su ga obeležile. Ako budemo ekonomski snažniji bićemo više u stanju da vodimo sasmostalnu politiku“, uveren je Đurić.

EU kao naznačajniji ekonomski i politički činilac na Balkanu, prema njegovim rečima, treba da snažnije podrži saradnju i integrativne procese u našem regionu.

"Prvi princip saradnje treba da bude jačanje ekonomskih veza, treba da se govorimo o jačanju infrastrukturnih veza, jer bez toga ne možemo govoriti ni o snažnijem ekonomskom povezivanju. Srbija je spremna, ne samo u političkom već i finansijskom smislu da podrži infrastrukturno povezivanje među državama Balkana“, poručio je Đurić.

On je istakao da su infrastrukturne projekte podržale ne samo EU, već i Rusija, ali i mnoge druge zemlje. Takođe je ocenio da zemlje regiona treba da definišu strateške pravce saradnje, te da je bitno uvezivanje društava, a da je Srbija spremna da podrži saradnju društvenih organizacija i pre svega mladih.

"Smatram da je to neophodno za bolje razumevanje i povezivanje država i naroda na Balkanu“, kazao je Đurić dodajući da države regiona treba sa apsolutnim uvažavanjem da se odnose jedne prema drugima, te da se odnosi moraju zasnivati na principima osnivačkih akata UN, međunarodnog prava i uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali i prava naroda koji su ostali izvan granica svoje matice.

Osvrnuo se i na Kosovo i Metohiju rekavši da opredeljenost Srbije za članstvo u EU i u različitim drugim oblicima međunarodnih političkih i bezbednosnih integracija nije sprečilo negativni čin jednostranog proglašenja nezavisnosti.

On je kazao da je to rezultiralo dodatnim pogoršanjem odnosa među narodima na Balkanu. "Posledica toga su trajno zategnuti odnosi Srba i Albanaca, a što želimo da prevaziđemo dijalogom kojem smo posvećini“, naveo je Đurić dodajući da je činjenica da je i 16 godina nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji na delu ekonomski i politički neuspeh upravljanja.

Prema njegovim rečima, neophodno je razgovarati o novim modelima saradnje, jer je zatvaranje i stvaranje novih granica u Evropi čiji su se narodi opredelili da teže ka većoj saradnji, u suprotnosti sa principima evropske integracije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 301 idi na stranu