Tajvan: Veliki antikineski protesti

Tajpej -- Veliki protesti u Tajpeju održani su zbog odluke o sprovođenju sporazuma o liberalizaciji trgovine sa NR Kinom, prenosi RTS.

Izvor: RTS
Podeli

Tajvanski mediji javljaju da je po procenama policije na protestima učestvovalo oko 110.000 ljudi, uglavnom studenata i drugih mladih, dok sami organizatori tvrde da su okupili čak oko pola miliona ljudi.

Oni su zahtevali povlačenje Tajvana iz novog sporazuma o otvaranju uslužnog sektora i ostavku predsednika Ma Jing Džoa, te tako pružili podršku studentima koji već dve nedelje iz istih razloga protestuju unutar zgrade parlamenta, javlja dopisnik RTS.

Tajvanski studenti, naime, već pola meseca protestuju protiv odluke da se počne sa sprovođenjem dela šireg trgovačkog sporazuma sa Kinom, segmenta koji se odnosi na oblast usluga, strahujući da će on dovesti do zatvaranja puno domaćih prodavnica, lokala i malih preduzeća i otežati im zapošljavanje u budućnosti.

Oni su 18. marta najpre upali u tajvanski parlament, a pet dana docnije i u zgradu vlade, odakle su potom akcijom policije izbačeni, podseća RTS.

Oko 3.000 policajaca i antiterorističke jedinice angažovane su danas za održavanje reda u Tajpeju, gradu od 2,6 miliona stanovnika.

Devedeset osam odsto od 23,3 miliona stanovnika Tajvana danas čine Han Kinezi koji govore Hokien, Haka, odnosno Fuđien dijalektom.

Režim predsednika Ma, kome je ovo drugi mandat na toj funkciji, trenutno uživa podršku, po nekim procenama, svega pet odsto glasača, mada je na izborima 2012. osvojio 51 odsto glasova. Nekoliko masovnih protesta zbog finansijskih malverzacija u državnom aparatu i skandala u vojsci su održani prošle godine.

Predsednik Ma je i najviši funkcioner partije Kuomintang koja je nekoliko decenija vodila građanski rat protiv Komunističke partije Kine i 1949. godine, pod vođstvom prvog tajvanskog predsednika Čang Kaj Šeka, skupa sa svojih dva miliona pristalica izbegla na Tajvan.

Uprkos istorijskom neprijateljstvu i nepoverenju između njegove i Komunističke partije Kine, Ma danas nastoji da radi podsticanja ekonomije i smanjivanja izdvajanja za odbranu ostvari bliže veze sa vlastima na kontinentu.

Predstavnici kineskih i tajvanskih vlasti upravo su nedavno, u februaru, održali istorijski sastanak u gradu Nanđing gde su po prvi put od završetka građanskog rata 1949. godine zvanično pregovarali o uspostavljanju novih i čvršćih kanala za međusobnu komunikaciju, o otvaranju zvaničnih predstavništava na teritoriji sagovornika i čvršćem ekonomskom povezivanju.

Širi trgovinski sporazum postignut još 2010. predviđa ukidanje tarifa na uvoz i otvaranje čak 80 različitih sektora kineske i 64 sektora tajvanske privrede.

Uspostavljanje jačih ekonomskih veza i liberalizacija trgovine između Tajvana i Kine odgovara velikim, izvozno orijentisanim tajvanskim kompanijama koje žele da se aktivnije i slobodnije uključe u rad u matici Kini, te turističkom sektoru na Tajvanu koji bi mogao da dobije znatan razvojni zamajac daljim olakšavanjem kretanja stanovništva.

Tajvan, koji sebe zvanično naziva "Republika Kina" i smatra se nezavisnim, jedan je od izuzetno retkih delova sveta koji ima pozitivan trgovinski bilans sa Narodnom Republikom Kinom.

Ipak, na Tajvanu vlada zabrinutost za sudbinu srednjih i malih preduzeća nakon potpisivanja ugovora o liberalizaciji trgovine, odnosno otvaranju tajvanskog tržišta.

Tajvan je zemlja sa najnižom stopom rađanja na svetu, od svega 0,89 deteta po ženi, pa bi njegovo dalje otvaranje za radnike i useljenike sa kontinenta, strahuju tajvanski građani, moglo da učini da se oni osete kao stranci u sopstvenoj kući.

Deo Tajvanaca u intervjuima medijima izražava i zabrinutost da bi slobode i demokratski sistem na njihovom ostrvu mogli biti ugroženi jačanjem uticaja kineskog kapitala i države.

strana 1 od 463 idi na stranu