Grčko predsedavanje EU "spartansko"

Svesni da ih mnogi u EU vide kao naciju koja je zbog prezaduženosi, rasipništva i korupcije povukla ostale u ekonomsku i finansijsku krizu, Grci su obećali da će njihovo predsedavanje biti "spartansko".

Stoga je Atina za troškove svog rukovođenja odredila rekordno nižak budžet od svega 50 miliona evra, 10 miliona manje od Irske, koja je Unijom predsedavala u prvoj polovini 2013.

Da bi dokazao da ozbiljno misli, premijer Antonis Samaras je nedavno otpustio šefa protokola predsedavanja kad se otkrilo da je ovaj namerio da potroši čak 125.000 evra na svilene kravate i ešarpe koje je u vidu poklona hteo da podeli evropskim funkcionerima i diplomatama tokom inauguracije.

Drastično je smanjen i broj službenika u grčkoj misiji pri EU, uz uvođenje zabrane zapošljavanja novih, pa čak i angažovanja radnika po ugovoru.

Skromnost u trošenju novca prati i skromnost u ambicijama: tokom grčkog predsedavanja ne očekuju se bitni zaokreti u unutrašnjoj i spoljnoj politici EU, a veći deo mandata proteći će u znaku izbora za Evropski parlament, koji će se održati u aprilu naredne godine.

Grčka će, doduše, biti u prvom planu na ceremonijalnoj medjuvladinoj konferenciji 21. januara, kojom će Srbija zvanično otvoriti pregovore o pridruživanju sa EU, ali ni to nije prošlo bez kontroverzi.

Za razliku od svih ostalih predsedavajućih u zadnjih nekoliko godina, Grci nisu uneli proširenje među prioritete prilikom predstavljanja svog programa predsedavanja, što je zbunilo mnoge zemlje kandidate, uključujući i Srbiju.

Ova "omaška" je ispravljena nedavnom izjavom zamenika šefa diplomatije Dimitrisa Kurkulasa da će Grčka aktivno podržavati zemlje Zapadnog Balkana, kao i čestitkama Samarisa Srbiji na otpočinjanju pregovora nakon samita prošlog petka.

Nezvanično, grčki diplomati izostavljanje proširenja iz prioriteta objašnjavaju dugogodišnjim sporovima koja ta zemlja ima sa Makedonijom (oko imena) i Turskom (zbog Kipra).

"Stavljanje proširenja na listu prioriteta bi nas implicitno obavezalo da obustavimo blokadu pregovora o pridruživanju sa Makedonijom i Turskom, a mi za sada nismo spremni za to", rekao je za Tanjug grčki funkcioner koji je želeo da ostane anoniman, dodajući da podrška Srbiji nikada nije bila u pitanju.

Sve u svemu, skromne ambicije i očekivanja od Grčke ne bi trebalo da bude teško ispuniti, a od 1. jula kormilo će preuzeti još jedna zemlja koju često prozivaju zbog korupcije, organizovanog kriminala i hronične političe nestabilnosti - Italija.