Loša strana društvenih mreža

Beograd -- Druženje preko društvenih mreža nije zaobišlo ni Srbiju. Psiholozi upozoravaju da nedostatak prirodne ljudske komunikacije može imati ozbiljne posledice.

Izvor: B92
Podeli

Porodica u Srbiji odavno nije oaza mira i sigurnosti. Boreći se za egzistenciju roditelji imaju malo vremena za decu, a odrastanje bez dovoljno pažnje stvara nesigurne, otuđene i nestabilne ljude. I virtuelno druženje preko društvenih mreža menja kriterijume i ponašanje mladih u njihovim ljubavnim odnosima.

"Sada imamo generacije koje rastu na tim društvenim mrežama.To odrastanje na društvenim mrežama je jedan fenomen za sebe gde se oni prepisuju, dopisuju i to su generacije koje će izrasti u ljude koji jednostavno neće znati da čitaju neke socijalne znake u ljudskim interakcijama. Neće znati da li se nekome plače, da li je neko tužan...", kaže Branka Kordić, klinički psiholog.

Pogled sagovornika, izraz lica, položaj tela, ton glasa sve to nedostaje u elektronskoj komunikaciji i onemogućava istinsko upoznavanje, upozoravaju psiholozi. Uprkos tome druženje preko društvenih mreža mladima je sve privlačnije, jer mnogi od njih su nesigurni po pitanju vlastitog izgleda i vrednosti, a dopisivanjem se mnogo toga može prikriti.

"Osećaju se slobodnijim da isprobavaju sebe u različitim ulogama koje njima deluju socijalno poželjno, koje su preko medija i uopšte u društvu, favorizovane u ulogama mnogo slobodnijih devojaka ili mladića koji otvoreno flertuju ili koji otvorenije izrazavaju mnoge svoje stavove i osećanja. Na taj način zapravo pružaju jednu lažnu sliku o sebi i to, nažalost, otvara dosta prostora za nesporazume", objašnjava psiholog Miroslava Vuković sa Studentske poliklinike.

I preterana iskrenost sa potpuno nepoznatim osobama u čiji identitet mogu da veruju samo na osnovu podataka na društvenoj mreži pruža takođe lažan osećaj bliskosti koji nosi ozbiljan rizik. Kod mladih u Srbiji psihilozi uočavaju i još jedan trend zapadne narcističke kulture koji nudi iluziju da je moguće ući u blizak odnos sa suprotnim polom i biti zaštićen od svake povređenosti.

"Da se napravi neka vrsta odnosa koja ce za oboje biti okej, ništa preterano blisko, ništa u šta ćemo pretrano ulagati, biće prijateljstva, povremenog seksa, takozvane kombinacije ili šeme... Oni se više trude da zadrže tu fasadu nezainteresovanosti, jačine, moći koja treba da fascinira okruženje nego što to zapravo jesu. I u takvim kombinacijama, da se poslužim tim izrazom, obično neko strada, odnosno neko, naravno, bude povređen", kaže Vuković.

U potrošačkom društvu i ljubavni partner dobija vrednost stvari i simbola.

"Određena marka kola postaje statusni simbol, tako imati devojku isto tako postaje znak za druge ja sam okej, ja sam dobro, ja sam u redu ta grčevita potreba da se ima devojka koja je lepa, zgodna, poželjna za druge", kaže Kordić.

Izgled partnera ili njegov materijalni status u prvom su planu ovakvog modela veze, gde se partner prisvaja kao vlasništvo i poštapalica kojom se prikrivaju lične frustracije ili neostvarenosti. Svi ovi surogati ljubavnih relacija otvaraju mogućnost brojnih manipulacija, ozbiljnih problema, pa i raskida sa tragičnim završetkom koji svakako nisu i ne treba da budu deo ljubavi.

Društvo

strana 1 od 177 idi na stranu