Većina ima negativan stav o Hagu

Beograd -- Više od 70 odsto građana Srbije ima negativan stav prema Haškom tribunalu i smatra da suđenja pred tim sudom ne doprinose procesu pomirenja.

Izvor: Beta
Podeli

To su pokazali rezultati najnovijeg istraživanja stavova javnog mnenja prema Haškom tribinalu i ratnoj prošlosti.

Prema rezultatima istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava i Misije OEBS-a u Srbiji, koje je sproveo Ipsos Stratedžik marketing, većina građana Srbije - 66 odsto smatra da osnivanje Haškog tribunala nije bilo potrebno.

Da je prvenstvena svrha suđenja za ratne zločine pred Haškim tribunalom da svu krivicu za ratna stradanja svali na Srbe smatra 40 odsto građana, a povećao se i procenat građana koji smatraju da ne treba sarađivati sa Haškim tribunalom, jer ta saradnja nije donela ništa dobro na 40 odsto u odnosu na 2009. kada je takav stav imalo 30 odsto građana Srbije.

U odnosu na 2009. godinu znatno je povećan procenat građana koji smatraju da Srbija treba da pomaže optuženim Srbima u Hagu - sa 34 na 43 odsto, a na pitanje koja suđenja mogu da navedu građani Srbije najčešće navode suđenja Vojislavu Šešelju, Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.

Polovina ispitanih smatra da Radovan Karadžić nije odgovoran za zločine za koje mu se sudi pred Haškim tribunalom, a 23 odsto građana smatra da je Mladić odgovoran za zločine za koje ga tereti taj sud.

Da Ratka Mladića nije trebalo uhapsiti niti mu suditi smatra 41 odsto građana, 28 odsto smatra da ga je trebalo uhapsiti, ali suditi mu u Srbiji, dok 18 odsto njih smatra da ga je trebalo uhapsiti i izručiti Haškom tribunalu.

Rezultati pokazuju da 49 odsto ispitanih smatra da Haški tribunal ne doprinosi saznavanju istine iako čak 90 odsto građana nije pročitalo nijednu presudu Haškog tribunala, a da 62 odsto ne prati suđenja ili to čini retko.

Predstavnica Sekretarijata Haškog tribunala Morgijana Breding je ocenila da je negativan stav prema Haškom tribunalu prvenstveno rezultat neadekvatne informisanosti građana

"Građani se informišu preko lokalnih medija, naše sudnice su uglavnom prazne, a novinari se odazivaju suđenjima 'našima'", ocenila je ona, dodajući da se o suđenjima pred Haškim tribunalom piše i priča površno.

Istraživanje pokazuje da su, prema mišljenju 69 odsto ispitanih, najveću žrtvu u ratovima podneli Srbi, a na pitanje ko je počinio najviše zločina, najveći procenat ispitanih, njih 40 odsto, odgovorilo je da su to Hrvati.

Iz godine u godinu se smanjuje broj ljudi koji zna za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije ili može da navede neki od tih događaja, a 49 odsto smatra da su ubistva Bošnjaka u Srebrenici genocid, što je za 12 odsto manje nego u 2009. godini.

Više od polovine ispitanih, odnosno 54 odsto građana smatra da je pravosudni sistem Srbije sposoban za suđenja za ratne zločine, a najveći procenat je ocenom tri ocenio rad srpskog Tužilaštva za ratne zločine i dosadašnji tok suđenja pred domaćim pravosuđem.

Velika većina građana, čak 85 odsto ispitanih, nije u stanju da navede nijedno suđenje za ratne zločine pred domaćim sudovima.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da rezultati istraživanja ukazuju na uzdržanost prema radu tog tužilaštva ocenivši da je politika dominantna u analizi tema ratnih zločina i suočavanja sa prošlošću.

"Političari daju izjave koje građani žele da čuju, udvaraju se javnom mnenju umesto da kažu istinu i činjenice", kazao je Vekarić navodeći kao negativno to što iako velika većina ne zna ni za jedno suđenje, svi imaju izražen stav.

Po oceni direktora Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Dušana Ignjatovića, Haški tribunal je postao deo istorije i važna institucija za ceo region.

"Populacija malo prati šta se dešava u tribunalu, a ima izgrađene stavove o tome. Građani pozajmljuju stav od nekog drugog i uzima se ono što se više sviđa", rekao je Ignjatović, ističući da i dalje preovladava mišljenje da je to antisrpski sud.

Istraživanje, koje je predstavljeno u Medija centru, sprovedeno je tokom septembra i oktobra 2011. godine.

strana 1 od 1095 idi na stranu