Hejg pojačava pritisak na Beograd

Pojačava se pritisak na Srbiju da odustane od Rezolucije o Kosovu koju je predala Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Posle šefa nemačke diplomatije, u utorak u Beograd stiže i britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg. O sudbini srpske rezolucije odlučuje predsednik Boris Tadić, koji će razgovarati sa britanskim diplomatom.

Posle izjave predsednika Srbije da će biti obavljene konsultacije sa Briselom i Vašingtonom o srpskoj rezoluciji, o kojoj bi 9. septembra trebalo da se glasa u Generalnoj skupštini, u Velikoj Britaniji se čak spekuliše da bi vest de je kompromis postignut mogla biti objavljena upravo prilikom boravka Vilijema Hejga u Beogradu.

Mark Almond, profesor sa Oksforda, izjavio je za BBC da ostaje nejasno na čemu bi taj kompromis mogao da bude izgrađen.

"Moguće je da Srbija napusti svoju poziciju, jer je to i jedini kompromis koji joj se nudi”, kaže Almond.

"Srpska vlada, kao i vlade pre Borisa Tadića, nudile su sve osim suverene nezavisnosti za Kosovo. Nudile su široku autonomiju u kojoj bi kosovska vlada imala svoje predstavnike u međunarodnoj zajednici po ekonomskim i kulturnim pitanjima", podseća on.

"Dakle, pitanje se svelo na to da li će postojati jedna ili dve stolice u Ujednjenim nacijama. Danas nije sasvim jasno u čemi bi to još Beograd mogao da načini kompromis, osim da odustane od svoje pozicije", smatra Almond.

Britanski analitičar smatra da bi, ne samo Beograd, već i Brisel morao da se zapita kako je došlo do razmimoilaženja sa "do sada najevropskijom vladom koja je izabrana u Srbiji".

Ružić: Nastavak "šatl diplomatije"

Za Branka Ružića, poslanika SPS-a, koji je i član parlamentarnog Odbora za inostrane poslove, poseta britanskog šefa diplomatije je još jedna faza “šatl diplomatije EU”.

U razgovoru za B92 on ne isključuje mogućnost, kako kaže, “istorijskog kompromisa”.

Branko Ružiæ (FoNet, arhiva)

Ipak, upitan od koga se kompromis očekuje – od Beograda ili Brisela, Ružić kaže da nije uputno prejudicirati šta će se desiti.

“Pre svega bih voleo da je ovo faza dogovoranja. U pregovorima, svaka strana koja učestvuje dobije po malo onoga što u startu nije želela”, kaže Ružić.

“Tako da ni na koji način se ne može očekivati da će samo jedna strana praviti ustupke, ali ni na koji način ne možemo očekivati da se ono što je definisano i Ustavom i međunarodnim pravom može narušiti od strane zvaničnog Beograda”, kaže on.

“Sadržaj ni na koji način ne može odudarati od onih takozvanih crvenih linija koje su jasno definisane u platformi države Srbije, ne samo od strane ove Vlade, nego i od prethodne, i svake buduće Vlade, jer je to pitanje kontinuiteta politike na očuvanju državnih I nacionalnih interesa”, naveo je Ružić.

"Lobista protiv srpske rezolucije"

A ko je Vilijem Hejg? U diplomatskim krugovima poznat je kao čovek koji sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton lobira protiv srpske rezolucije. Pokušao je, navodno, da i Kinu ubeđuje da glasa protiv predloga Beograda.

Još od devedesetih ispoljavao je veoma oštre stavove, podržavajući bosanske muslimane tokom rata u BiH, a potom i bombardovanje SR Jugoslavije.

BBC ga opisuje kao člana kabineta nove konzervativne britanske Vlade koji je posebno zainteresovan za Bosnu.

Profesor Almond za BBC ocenjuje da deo problema leži i u tome što se Hejg i političari koji donose odluke "nisu mnogo pomerlili od onoga što se dešavalo tokom rata u Bosni i raspada Jugoslavije".

Profersor Mark Almond

"Jedan od njegovih glavnih savetnika je Anelka Helić, izbeglica iz Bosne. I, kako to često biva, izbeglice, ljudi koji su bili prinuđeni da odu, to čine sa zamrznutom slikom zemlje koju napuštaju", kaže Mark Almond.

"Mislim da je jedan od problema Vilijema Hejga što dobija sliku o Balkanu, kakav je bio pre 15 godina, a ne kakav je danas. Da, istina je da postoji spor oko statusa Kosova. Ali, sa druge strane, u poređenju sa onim sto je bilo pre 18 godina, danas nema oružanog sukoba, niti je nasilje verovatno", kaže on.

"Smatram da se Hejg i političari koji danas donose konačne odluke u Londonu, nisu mnogo pomerili od onoga što se dešavalo tokom rata u Bosni i raspada Jugoslavije", smatra Almond.

Poznavaoci prilika u Briselu skloni su zaključku da Hejg ne dolazi u Beograd da bi pregovarao, već da bi pred vlasti Srbije stavio spisak zahteva Evrospke unije u vezi sa rezolucijom o Kosovu.

Šef britanske diplomatije stiže nekoliko dana posle posete nemačkog ministra spoljnih poslova Gvida Vestervelea i njegovog stava da o rezoluciji o Kosovu pre svega treba razgovarati u Briselu, a ne u Njujorku.

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će delegacije Srbije ovih dana posetiti Brisel i Vašington i obaviti konsultacije o rezoluciji, ali je istovremeno isključio mogućnost kompromisa o priznavanju nezavisnosti Kosova.

Nacrt srpske rezolucije o Kosovu i Metohiji trebalo bi da se nađe na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. septembra.

Šef britanske diplomatije razgovaraće u Beogradu i sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, koji je u Južnoj Africi dobio podršku za predstojeću sednicu Generalne skupštine UN.