SAD preko Atine "gura" Beograd u EU

Iz više izvora u međunarodnim krugovima i Vladi Srbije, list saznaje da SAD žele da u najskorije vreme zaokruže svoju "balkansku priču" tj. obezbeđenje trajnog mira i stabilnosti u regionu i prepuštanje vodeće uloge EU Najpogodnijeg saveznika za to Vašington nalazi u Atini, čija je politička elita istovremeno vrlo bliska i sa SAD i balkanskim zemljama i Srbijom.

Željeni datum, o kojem se u delu domaće i međunarodne javnosti i ranije spekulisalo, jeste 28. jun 2014. godine.

Plan Vašingtona došao je do punog izražaja nedavnim obelodanjivanjem takozvane "mape puta“ zvanične Atine kojom se predlaže da Srbija i druge zemlje Balkana uđu u EU na stotu godišnjicu početka Prvog svetskog rata.

Ovu nameru zvanično je saopštio zamenik šefa grčke diplomatije Dimitris Drucas, preciziravši da Atina radi na "novoj mapi puta“ za region, nalik Solunskoj agendi kojom je 2003. godine okončan evrobalkanski samit.

U ovom kontekstu zanimljivo je da je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić prvi inostrani zvaničnik kojeg je novi premijer Jorgos Papandreu primio u zvaničnu posetu. Papandreu je tom prilikom takođe govorio o planu za zapadni Balkan u EU 2014.

Aleksandra Joksimović, članica Foruma za međunarodne odnose i pomoćnica bivšeg šefa diplomatije SRJ i SCG, ne može sa sigurnošću da tvrdi da li Amerika zaista stoji iza ovakvog plana Grčke, ali kaže da bi SAD ovakvu agendu pozdravile i podržale, jer Vašington rešenje problema zapadnog Balkana vidi u evropskoj integraciji regiona u Uniju.

Ona upozorava da je ova optimistična ideja ipak veoma teško ostvariva, "mada iza svake obelodanjene spremnosti stoji jasna politička odluka".

"Evrointegracija ovog regiona doprinela bi smanjenju tenzija i smirivanju potencijalnih neuralgičnih tačaka koje su Americi od ključne važnosti, kao što su BiH i Kosovo. Treba imati u vidu da, formalno, takva inicijativa može da potekne samo iz same EU, a ne iz SAD. Stoji i činjenica da takva ideja može da potekne iz malih zemalja članica Unije, a ne od najjačih, jer bi se u tom slučaju otvorili problem ravnoteže i dominacije među jakim članicama Unije. Grčka se, dakle, savršeno uklapa u profil zemlje koja bi mogla da podstakne takvu inicijativu", objašnjava Joksimovićeva.

Kada je reč o problemima ove inicijative, ona kaže da u EU u ovom trenutku postoje države koje se protive bilo kakvom proširivanju, čak i na Island i Hrvatsku, dve zemlje koje su krupnim koracima krenule ka Uniji.

"Ova inicijativa bi podrazumevala da se grupa zemalja u istom trenutku pojavi pred vratima EU, a za to je potrebna međusobna saglasnost unutar te grupe. Mislim da, na primer, Hrvatska ne bi bila oduševljena time ", rekla je ona.